1992
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1992 на Викимедијиној остави.
| |
1992. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Службено формирана Руска Федерација.
- 2. јануар — Председници СР Србије и СР Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у СР Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН.
- 6. јануар — Вељко Kадијевић Савезни министар одбране војске СРЈ даје оставку.
- 7. јануар — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице, при чему је погинуло свих пет људи у хеликоптеру.
- 9. јануар — Проглашена Република Српска.
- 13. јануар — Ватикан признао Хрватску као самосталну и суверену државу.
- 15. јануар — Словенија и Хрватска добијају признање од стране Европске уније.
- 30. јануар — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Председници САД и Русије, Џорџ Буш и Борис Јељцин, потписали су у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат.
- 4. фебруар — Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза.
- 7. фебруар — Представници 12 земаља Европске заједнице су потписали Мастрихтски споразум, који је довео до стварања Европске уније.
- 8. фебруар — Отворене XVI Зимске олимпијске игре у француском граду Албертвилу
- 21. фебруар — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију са мандатом од 12 месеци.
- 29. фебруар — Током дводневног референдума, више од 60% грађана изјаснило се за независност Босне и Херцеговине.
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — У Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић.
- 1. март — У Црној Гори се на референдуму 95% грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом − Савезну Републику Југославију.
- 6. март — "Микеланђело", један од најопаснијих компјутерских вируса, напао је хиљаде компјутера широм свијета.
- 17. март — На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
- Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252.
- На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
- 18. март — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Кутиљеров план.
- 22. март — На другим вишепартијским изборима у Албанији убедљиво је победила Демократска партија, чиме је окончана владавина комуниста и њихових наследника.
- 27. март — Последње јединице бивше Југословенске народне армије напустиле су Бившу Југословенску Републику Македонију.
- 28. март — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Српске снаге заузимају Бијељину.
- 3. април — Српске одбрамбене снаге преузмају контролу над Бања Луком.
- Пред касарном "Мостарски батаљон" експлодирао камион цистерна напуњена експлозивом, што означава почетак рата у Мостару.
- Предсједништво Републике БиХ дало сагласност за мобилизацију територијалне одбране у свим општинама које то желе.
- 5. април — На грађане Сарајева, који су у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса, отворена је ватра из хотела Холидеј Ин.
- 6. април — ВРС започела опсаду Сарајева, која је трајала три и по године.
- 7. април — Дан пошто је Европска заједница признала независност Републике Босне и Херцеговине, Срби у Бањој Луци прогласили независност Српске Републике Босне и Херцеговине.
- 7. април — САД признале Босну и Херцеговину као независну државу.
- 10. април — Српске снаге заузимају Купрес.
- 15. април — Рат у Босни и Херцеговини: Муслимани предвођени Алијом Изетбеговићем основали су Армија Републике Босне и Херцеговине.
- 16. април — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70.
- 22. април — У серији експлозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
- 23. април — Српске банке обуставиле исплату штедних улога грађанима који су поседовали девизна средства на њиховим рачунима. Незадовољни грађани протестовали су испред пословница банака у Београду, захтевајући исплату својих улога.[1]
- 27. април — У Београду проглашена Савезна Република Југославија, као и први Устав СР Југославије, у чијем су саставу републике Србија и Црна Гора.
- 29. април — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву.
- Почињу нереди у Лос Анђелесу, иначе серија нереда и грађанских немира, који су се догодили у Лос Анђелесу и који трају до 4. маја исте године.
- 30. април — Српске снаге, без испаљеног метка, преузимају власт у Приједору.
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај — Армија БиХ у Сарајеву напале колону возила ЈНА у Добровољачкој улици која се повлачила према касарни у Лукавици.
- 11. мај — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.
- 12. мај — Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА.
- 15. мај — Током повлачења Југословенске народне армије из БиХ, у Тузли је нападнут војни конвој и убијено најмање 59 војника, а 44 их је рањено.
- 16. мај — Приликом повлачења ЈНА је дигла у ваздух са активирањем минско-експлозивних средстава и уништила са тим бихаћки аеродром Жељаву.
- 17. мај — Спаљен Оријентални институт у Сарајеву. Након гранатирања запаљивом муницијом неповратно изгубљена рукописна збирка са 5.263 кодекса и архив са преко 200.000 докумената.
- 23. мај — Сицилијанска мафија је извршила атентат на судију Ђованија Фалконеа, усмртивши том приликом и његову супругу, као и три телохранитеља.
- 24. мај — Kосовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале.
- 30. мај — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције.
- 31. мај — Одржани први избори за Скупштину СР Југославије.
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Минирана је црква Успења Пресвете Богородице у Српској Вароши у Дервенти. Црква је била изграђена у периоду 1851-1855. и преживела је два светска рата.
- 5. јун — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине.
- 8. јун — Вођена битка за Жуч, код Сарајева.
- 10. јун — Масакр у Чемерну
- 14. јун — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом.
- 15. јун — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије.
- 20. јун — Лидери Чешке и Словачке, Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе.
- 26. јун — Завршила је Операција Липањске зоре којом је Хрватско вијеће обране заузело долину реке Неретве и град Мостар.
- 28. јун — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије одржан је Видовдански сабор.
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — У зору је кренула Операција "Тигар", којом је Хрватска војска заузела више брдских упоришта и ослободила прилазе Дубровнику.
- 14. јул — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије.
- 18. јул — Ратни бродови НАТО-а упловили у Јадранско море ради контроле провођења санкција УН против СР Југославије, у првој таквој операцији у Европи од Другог свјетског рата.
- 19. јул — Сицилијанска мафија је извршила атентат на судију Паола Борселина, блиског пријатеља и сарадника судије Ђованија Фалконеа. Атентат је извршен непуна два месеца након атентата на судију Фалконеа.
- 24. јул — Италијанска влада послала је 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.
- 25. јул — Скупштина Републике Србије донела је Закон о становању, којим је носиоцима станарског права, односно закупцима станова у друштвеној и државној који омогућен откуп станова.
- 26. јул — Основана Демократска странка Србије, на челу са Војиславом Коштуницом.
- 29. јул — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.
- 4. август — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи.
- 26. август — У Лондону почела мировна конференција за заустављање сукоба у Босни и Херцеговини.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Са територије под контролом муслимана и Хрвата, у централној Босни, ракетом је оборен италијански транспортни авион у којем су погинула сва четири члана посаде.[2]
- 4. септембар — Бивши бугарски комунистички председник Тодор Живков, свргнут 1989. године, осуђен је на седам година затвора због проневере државних средстава.[3]
- 9. август — У Барселони су завршене 25. олимпијске игре, на којима је учествовало 15.000 спортиста из 172 земље. Спортисти СР Југославије, због санкција УН, нису могли да учествују у екипним спортовима, али су медаље изборили стрелци. Јасна Шекарић сребрну, а Аранка Биндер и Стеван Плетикосић бронзану.
- 12. август — Република Српска променила име из Српска Република Босна и Херцеговина у данашњи назив Република Српска.
- 12. август — САД, Kанада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок.
- 18. септембар — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је велику девалвацију.
- 19. септембар — Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију о искључењу Савезне Републике Југославије из рада Генералне скупштине и оспорио њено право да у УН наследи СФРЈ.
- 30. септембар — Председници СРЈ и Хрватске, Добрица Ћосић и Фрањо Туђман, потписали у Женеви споразум о нормализовању односа између две државе.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — 28. октобар - Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.
- 12. октобар — Земљотрес у Каиру 1992.
- 29. октобар — Српске снаге одбране заузимају Јајце.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Бил Клинтон, изабран је за председника САД победивши актуелног републиканског председника Џорџа Х. В. Буша и независног кандидата Роса Пероа.
- 22. новембар — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.
- 24. новембар — На југу Kине срушио се путнички авион "боинг 737". У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.
- 25. новембар — Парламент Чехословачке гласао за пођелу Чехословачке на посебне дрзаве Чешку и Словачку од 1. јануара 1993.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Нил Папворт послао прву СМС поруку: „Merry Christmas“.
- 9. децембар — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994.
- 11. децембар — Савет безбедности УН, на захтев БЈР Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику.
- 20. децембар — На председничким и парламентарним изборима у Србији, Социјалистичка партија Србије освојила највише посланичких места - 101, а Слободан Милошевић поразио Милана Панића и освојио други мандат на месту председника Србије.
- 28. децембар — Инфлација у СР Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину.
- У Женеви су се САД и Русија сложиле око споразума СРАРТ 2 којим се редукује стратешко нуклеарно наоружање.
- 29. децембар — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победници су били Вишванатан Ананд и Борис Гељфанд.
- Википедија:Непознат датум — Откривен рачунарски вирус 5lo.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Џејмс Бел, амерички кошаркаш
- 7. јануар — Божо Ђумић, српски кошаркаш[4]
- 7. јануар — Едгарас Улановас, литвански кошаркаш
- 9. јануар — Александар Ковачевић, српски фудбалер[5]
- 11. јануар — Дани Карвахал, шпански фудбалер[6]
- 11. јануар — Бријана Пери, америчка хип хоп музичарка и глумица
- 12. јануар — Драгољуб Срнић, српски фудбалер[7]
- 12. јануар — Славољуб Срнић, српски фудбалер[8]
- 19. јануар — Мак Милер, амерички музичар и музички продуцент (прем. 2018)[9]
- 19. јануар — Богдан Планић, српски фудбалер[10]
- 24. јануар — Марко Дмитровић, српски фудбалски голман[11]
- 24. јануар — Данило Петровић, српски тенисер[12]
- 30. јануар — Филип Ђуричић, српски фудбалер[13]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Патрик Јанг, амерички кошаркаш
- 2. фебруар — Вања Ненадић, српска глумица[14]
- 11. фебруар — Тејлор Лотнер, амерички глумац[15]
- 13. фебруар — Никола Јововић, српски одбојкаш
- 14. фебруар — Кристијан Ериксен, дански фудбалер[16]
- 14. фебруар — Фреди Хајмор, енглески глумац[17]
- 15. фебруар — Ања Мит, српска глумица, певачица и ТВ водитељка[18]
- 21. фебруар — Ели Бабаљ, аустралијски фудбалер[19]
- 21. фебруар — Борис Бараћ, хрватски кошаркаш[20]
- 21. фебруар — Фил Џоунс, енглески фудбалер[21]
- 22. фебруар — Милица Томашевић, српска глумица и ТВ водитељка[22]
- 23. фебруар — Николоз Басилашвили, грузијски тенисер[23]
- 23. фебруар — Самара Вивинг, аустралијска глумица и модел[24]
- 23. фебруар — Каземиро, бразилски фудбалер[25]
- 26. фебруар — Лазар Ћировић, српски одбојкаш[26]
- 27. фебруар — Филип Крајиновић, српски тенисер[27]
- 29. фебруар — Џеси Ашер, амерички глумац[28]
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Ђорђе Деспотовић, српски фудбалер[29]
- 4. март — Ерик Ламела, аргентински фудбалер[30]
- 4. март — Бернд Лено, немачки фудбалер[31]
- 10. март — Габријела Пејчев, српско-бугарска певачица
- 13. март — Осуна, порторикански музичар
- 13. март — Каја Скоделарио, енглеска глумица[32]
- 13. март — Луси Фрај, аустралијска глумица[33]
- 15. март — Ренцо Оливо, аргентински тенисер[34]
- 17. март — Џон Бојега, енглески глумац[35]
- 19. март — Милош Јојић, српски фудбалер[36]
- 19. март — Јована Стојиљковић, српска глумица[37]
- 21. март — Каролина Плишкова, чешка тенисерка[38]
- 22. март — Џеси Ендруз, америчка порнографска глумица и модел[39]
- 22. март — Валтер Таварес, кошаркаш са Зеленортских Острва[40]
- 23. март — Кајри Ирвинг, амерички кошаркаш
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Ана Бјелица, српска одбојкашица
- 4. април — Нина Краљић, хрватска музичарка
- 9. април — Андреј Мркела, српски фудбалер[41]
- 10. април — Садио Мане, сенегалски фудбалер[42]
- 10. април — Дејзи Ридли, енглеска глумица[43]
- 11. април — Александар Пантић, српски фудбалер[44]
- 18. април — Клои Бенет, америчка глумица и певачица[45]
- 19. април — Ник Поуп, енглески фудбалски голман[46]
- 19. април — Марко Тодоровић, црногорски кошаркаш[47]
- 21. април — Иско, шпански фудбалер[48]
- 24. април — Џо Кири, амерички глумац и музичар[49]
- 30. април — Марк Андре тер Штеген, немачки фудбалски голман[50]
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Јован Крнета, српски фудбалер[51]
- 5. мај — Горан Чаушић, српски фудбалер[52]
- 6. мај — Јонас Валанчјунас, литвански кошаркаш[53]
- 6. мај — Ален Омић, словеначко-босанскохерцеговачки кошаркаш[54]
- 7. мај — Александер Лудвиг, канадски глумац и певач[55]
- 7. мај — Рајан Харисон, амерички тенисер[56]
- 8. мај — Немања Стевановић, српски фудбалски голман[57]
- 11. мај — Тибо Куртоа, белгијски фудбалски голман[58]
- 17. мај — Срећко Лисинац, српски одбојкаш
- 18. мај — Лук Блек, српски музичар и музички продуцент
- 19. мај — Маршмело, амерички продуцент електронске музике и ди-џеј
- 19. мај — Сем Смит, енглески музичар
- 20. мај — Катарина Грујић, српска певачица
- 20. мај — Енес Кантер, турски кошаркаш[59]
- 20. мај — Дамир Џумхур, босанскохерцеговачки тенисер[60]
- 21. мај — Александар Пешић, српски фудбалер[61]
- 30. мај — Џереми Лемб, амерички кошаркаш[62]
- 31. мај — Џастин Макреј, амерички играч америчкога фудбала
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Марио Геце, немачки фудбалер[63]
- 7. јун — Франка Бателић, хрватска певачица[64]
- 10. јун — Кејт Аптон, амерички модел и глумица[65]
- 12. јун — Филипе Кутињо, бразилски фудбалер[66]
- 15. јун — Мохамед Салах, египатски фудбалер[67]
- 15. јун — Дафне Схиперс, холандска атлетичарка[68]
- 18. јун — Алекса Вукановић, српски фудбалер[69]
- 24. јун — Давид Алаба, аустријски фудбалер[70]
- 26. јун — Руди Гобер, француски кошаркаш[71]
- 26. јун — Џоел Кембел, костарикански фудбалер[72]
- 30. јун — Јована Стевановић, српска одбојкашица[73]
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Мија Малкова, америчка порнографска глумица[74]
- 2. јул — Јанис Тима, летонски кошаркаш (прем. 2024)
- 4. јул — Коти Кларк, амерички кошаркаш[75]
- 5. јул — Алберто Морено, шпански фудбалер[76]
- 5. јул — Мирна Радуловић, српска певачица
- 6. јул — Урош Витас, српски фудбалер[77]
- 8. јул — Сон Хјунгмин, јужнокорејски фудбалер[78]
- 9. јул — Тони Катић, хрватски кошаркаш[79]
- 11. јул — Карис Идн, аустралијска музичарка
- 15. јул — Вејд ван Никерк, јужноафрички атлетичар
- 15. јул — Страхиња Стојачић, српски кошаркаш[80]
- 17. јул — Били Лурд, америчка глумица[81]
- 18. јул — Танасис Андетокумбо, грчки кошаркаш
- 22. јул — Селена Гомез, америчка глумица и певачица[82]
- 24. јул — Лео Вестерман, француски кошаркаш
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Чарли Екс-Си-Екс, британска музичарка[83]
- 3. август — Карли Клос, америчка предузетница и модел
- 4. август — Дилан Спраус, амерички глумац[84]
- 5. август — Кори Валден, амерички кошаркаш[85]
- 6. август — Јована Гузијан, српска новинарка, водитељка и модел
- 9. август — Ђорђе Дреновац, српски кошаркаш[86]
- 12. август — Кара Делевин, енглеска глумица и модел[87]
- 13. август — Лукас Мора, бразилски фудбалер[88]
- 16. август — Дијего Шварцман, аргентински тенисер[89]
- 17. август — Никола Стојиљковић, српски фудбалер[90]
- 18. август — Тамара Алексић, српска глумица[91]
- 18. август — Богдан Богдановић, српски кошаркаш[92]
- 20. август — Деми Ловато, америчка глумица и певачица[93]
- 24. август — Александар Арсенијевић, српски политичар
- 27. август — Ким Петрас, немачка музичарка
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Ненад Лукић, српски фудбалер[94]
- 3. септембар — Марко Петковић, српски фудбалер[95]
- 10. септембар — Арон Вајт, амерички кошаркаш
- 13. септембар — Марко Гобељић, српски фудбалер[96]
- 21. септембар — Анђела Јовановић, српска глумица
- 24. септембар — Џек Сок, амерички тенисер[97]
- 28. септембар — Кем Берч, канадски кошаркаш[98]
- 30. септембар — Езра Милер, амерички глумац[99]
- 30. септембар — Јоханес Фојтман, немачки кошаркаш
- 30. септембар — Марко Чекинато, италијански тенисер[100]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Лејлани Лијен, америчка порнографска глумица[101]
- 2. октобар — Алисон Бекер, бразилски фудбалски голман[102]
- 2. октобар — Шејн Ларкин, амерички кошаркаш[103]
- 9. октобар — Ничке 3000, српски драматург и репер
- 11. октобар — Карди Би, америчка хип хоп музичарка
- 12. октобар — Џош Хачерсон, амерички глумац и продуцент[104]
- 16. октобар — Марко Јошило, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш[105]
- 19. октобар — Коко де Мал, српска порнографска глумица
- 19. октобар — Немања Николић, српски фудбалер[106]
- 20. октобар — Матија де Шиљо, италијански фудбалер[107]
- 21. октобар — Бернард Томић, аустралијски тенисер[108]
- 23. октобар — Алваро Мората, шпански фудбалер[109]
- 23. октобар — Томане, португалски фудбалер[110]
- 24. октобар — Урош Ћосић, српски фудбалер[111]
- 27. октобар — Стефан ел Шарави, италијански фудбалер[112]
- 31. октобар — Ђукан Ђукановић, српски кошаркаш[113]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Филип Костић, српски фудбалер[114]
- 5. новембар — Марко Верати, италијански фудбалер[115]
- 7. новембар — Миа Димшић, хрватска музичарка[116]
- 7. новембар — Горан Закарић, босанскохерцеговачки фудбалер[117]
- 12. новембар — Давис Бертанс, летонски кошаркаш[118]
- 12. новембар — Алесандро Ђентиле, италијански кошаркаш[119]
- 16. новембар — Марцело Брозовић, хрватски фудбалер[120]
- 18. новембар — Филип Малбашић, српски фудбалер[121]
- 18. новембар — Квинси Милер, амерички кошаркаш[122]
- 22. новембар — Стефан Настић, српско-канадски кошаркаш
- 23. новембар — Мими Мерцедез, српска хип-хоп музичарка
- 23. новембар — Мајли Сајрус, америчка глумица и певачица[123]
- 26. новембар — Катарина Гардијан, српска певачица
- 28. новембар — Дедрик Бојата, белгијски фудбалер[124]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 11. децембар — Малком Брогдон, амерички кошаркаш[125]
- 15. децембар — Џеси Лингард, енглески фудбалер[126]
- 17. децембар — Бади Хилд, бахамски кошаркаш[127]
- 18. децембар — Бриџит Мендлер, америчка глумица и музичарка[128]
- 18. децембар — Рашид Сумаила, гански фудбалер[129]
- 20. децембар — Лои Диони, француски фудбалер[130]
- 21. децембар — Лука Милуновић, српски фудбалер[131]
- 27. децембар — Рајан Боутрајт, амерички кошаркаш[132]
- 31. децембар — Чери Кис, српска порнографска глумица[133]
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Грејс Хопер, амерички компјутерски стручњак, творац компјутерског језика кобол (* 1906)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 23. фебруар — Маркос Вафијадис, грчки политичар
- 26. фебруар — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац (* 1932)[134]
Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Менахем Бегин, израелски политичар и премијер, нобеловац за мир 1978. (* 1913)[135]
Април
[уреди | уреди извор]- 6. април — Ајзак Асимов, амерички писац научне фантастике (* 1920)[136]
- 10. април — Питер Мичел, енглески биохемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1978. год. (* 1920)
- 18. април — Бени Хил, британски глумац и певач (* 1924)
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Марлен Дитрих, немачка глумица и певачица (* 1901)[137]
- 15. мај — Ладислав Демшар, југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер (* 1929)
- 23. мај — Ђовани Фалконе, италијански судија (* 1939)
Јун
[уреди | уреди извор]- 28. јун — Михаил Таљ, светски првак у шаху (* 1936)
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Борислав Пекић, српски књижевник (* 1930)
- 11. јул — Хајрудин Крвавац, босанскохерцеговачки редитељ и сценариста (* 1926)
- 28. јул — Јован Рашковић, српски политичар и психијатар (* 1929)[138]
Август
[уреди | уреди извор]- 12. август — Џон Кејџ, амерички композитор и теоретичар музике (* 1912)
- 26. август — Ђурђица Барловић, хрватска певачица (* 1950)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Барбара Маклинток, амерички генетичар, добитник Нобелове награде из медицине 1983. (* 1902)[139]
- 4. септембар — Бранко Пантелић Пантер, први командант Гарде Пантери (* 1957)
- 11. септембар — Стојан Вујновић — Србин, српски пуковник Хрватских одбрамбених снага (* 1953)
- 25. септембар — Ивица Вдовић, српски музичар (* 1961)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — Вили Брант, немачки политичар и канцелар (* 1913)[140]
- 20. октобар — Коча Поповић, српски политичар и народни херој (* 1908)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 7. новембар — Александер Дупчек, чехословачки политичар (* 1921)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 13. децембар — Александар Тирнанић, југословенски фудбалер и фудбалски селектор (* 1910)[141]
- 21. децембар — Стела Адлер, америчка глумица и учитељица глуме (* 1901)[142]
- 21. децембар — Алберт Кинг, амерички блуз гитариста и певач (* 1923)[143]
- 30. децембар — Михаило Лалић, српски књижевник (* 1914)[144]
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Куно Видрић, хрватски и српски планинар (* 1908)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Жорж Шарпак
- Хемија — Рудолф А. Маркус
- Медицина — Едмонд Х. Фишер и Едвин Г. Кребс
- Књижевност — Дерек Волкот
- Мир — Ригоберта Менчу Тум
- Економија — Гери Бекер
Литература
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Borba, 23. 04. 1992., S. 9 — Durchsuchbare digitale Bibliothek”. pretraziva.rs (на језику: немачки). Приступљено 2025-09-22.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Карађорђе потукао Турке на Делиграду”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2025-09-03.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Vremeplov: Carigradskim protokolom naloženo da Turci napuste Beograd”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-04.
- ^ „Bozo Dumic”. Proballers (на језику: енглески).
- ^ „Aleksandar Kovacevic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Daniel Carvajal”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Dragoljub Srnic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Slavoljub Srnic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Mac Miller”. AllMusic (на језику: енглески).
- ^ „Bogdan Planic”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески).
- ^ „M. Dmitrović”.
- ^ „Danilo Petrovic”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Filip Djuricic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Vanja Nenadić”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Taylor Lautner”. IMDb.
- ^ „Christian Eriksen”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Freddie Highmore”. IMDb.
- ^ „Anja Mit”. IMDb.
- ^ „Eli Babalj - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Boris Barac”. Eurobasket LLC.
- ^ „Phil Jones - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Milica Tomašević”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Nikoloz Basilashvili”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Samara Weaving”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Casemiro (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Player - Lazar Cirovic - FIVB Volleyball Nations League 2019”. web.archive.org. 3. 10. 2019. Архивирано из оригинала 03. 10. 2019. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- ^ „Filip Krajinovic”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Jessie T. Usher”. IMDb.
- ^ „Djordje Despotovic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Erik Lamela”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Bernd Leno”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Kaya Scodelario”. IMDb.
- ^ „Lucy Fry”. IMDb.
- ^ „Renzo Olivo”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „John Boyega”. IMDb.
- ^ „Milos Jojic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Jovana Stojiljković”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Karolina Pliskova”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Jessie Andrews”. IMDb.
- ^ „Walter Samuel Tavares Da Veiga”. web.archive.org. 3. 6. 2019. Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- ^ „Andrej Mrkela - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Sadio Mané”. Foot National (на језику: француски).
- ^ „Daisy Ridley”. IMDb.
- ^ „Aleksandar Pantic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Chloe Bennet”. IMDb.
- ^ „Nick Pope - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „MARKO TODOROVIC”. Euroleague Basketball.
- ^ „Isco”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Joe Keery”. IMDb.
- ^ „Marc-André ter Stegen”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Jovan Krneta - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Goran Causic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Jonas Valančiūnas”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Alen Omic”. Proballers (на језику: енглески).
- ^ „Alexander Ludwig”. IMDb.
- ^ „Ryan Harrison {”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Nemanja Stevanovic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Thibaut Courtois”. www.realmadrid.com.
- ^ „Enes Freedom”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Damir Dzumhur”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Aleksandar Pesic - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Jeremy Lamb”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Mario Götze - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Franka Batelic”. IMDb.
- ^ „Kate Upton”. IMDb.
- ^ „Philippe Coutinho - Player profile 2025”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Mohamed Salah - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Dafne Schippers”. web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 01. 02. 2025.
- ^ „Serbia - A. Vukanović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com (на језику: енглески).
- ^ „David Alaba - Player profile 24/25”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Rudy Gober”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Joel Campbell (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Jovana Stevanović”. www.fivb.org.
- ^ „Mia Malkova”. IMDb.
- ^ „Coty Clarke”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Alberto Moreno”. www.soccerbase.com.
- ^ „Uros Vitas”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Heung-min Son”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Toni Katic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Strahinja Stojacic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Billie Lourd”. IMDb.
- ^ „Selena Gomez”. IMDb.
- ^ „Charli XCX”. IMDb.
- ^ „Dylan Sprouse”. IMDb.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Corey Walden > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Djordje Drenovac”. web.archive.org. 31. 12. 2015. Архивирано из оригинала 31. 12. 2015. г. Приступљено 01. 02. 2025.
- ^ „Cara Delevingne”. IMDb.
- ^ „Lucas Moura”. www.soccerbase.com.
- ^ „Diego Schwartzman”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Nikola Stojiljkovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Tamara Aleksic”. IMDb.
- ^ „BOGDAN BOGDANOVIC”. Euroleague Basketball.
- ^ „Demi Lovato”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Nenad Lukić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Marko Petkovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Marko Gobeljić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Jack Sock”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Khem Birch”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Ezra Miller”. IMDb.
- ^ „Marco Cecchinato”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Leilani Leeanne”. IMDb.
- ^ „Alisson”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Shane Larkin”. Eurobasket LLC.
- ^ „Josh Hutcherson”. IMDb.
- ^ „Marko Josilo”. Eurobasket LLC.
- ^ „Nemanja Nikolic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Mattia De Sciglio”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Bernard Tomic”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Álvaro Morata”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Tomané”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Uros Cosic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Stephan El Shaarawy (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Djukan Djukanovic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Filip Kostić”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески).
- ^ „Marco Verratti”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Mia Dimsic”. IMDb.
- ^ „Goran Zakaric”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Dāvis Bertāns”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Alessandro Gentile”. Eurobasket LLC.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Marcelo Brozović (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Filip Malbasic - Player profile” (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Quincy Miller > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Miley Cyrus”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Dedryck Boyata (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Malcolm Brogdon”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Jesse Lingard”. www.soccerbase.com.
- ^ „Buddy Hield”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Bridgit Mendler”. IMDb.
- ^ „Rashid Sumaila - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Loïs Diony”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Luka Milunovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Ryan Jamar Boatright > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Cherry Kiss”. IMDb.
- ^ „Jovan Janicijevic-Burdus”. IMDb.
- ^ „Menachem Begin”. www.jewishvirtuallibrary.org.
- ^ „Isaac Asimov”. IMDb.
- ^ „Marlene Dietrich”. IMDb.
- ^ „Јован РАШКОВИЋ”. web.archive.org. 18. 3. 2012. Архивирано из оригинала 18. 03. 2012. г. Приступљено 01. 02. 2025.
- ^ „Barbara McClintock”. www.britannica.com (на језику: енглески).
- ^ „Willy Brandt”. www.britannica.com (на језику: енглески). 14. 12. 2024.
- ^ „Tirnanić Aleksandar”. reprezentacija.rs. 22. 1. 2010.
- ^ „Stella Adler”. IMDb.
- ^ „Albert King”. AllMusic (на језику: енглески).
- ^ „Mihailo Lalic”. IMDb.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
