Ерик Сати — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 41 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q187192 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 17: Ред 17:
'''Ерик Алфред Лесли Сати''' ({{Јез-фр|Eric Alfred Leslie Satie}}, [[Онфлер]], [[17. мај]] [[1866]]. — [[Париз]], [[1. јул]] [[1925]]) је био [[Французи|француски]] [[композитор]], [[списак пијаниста|пијанист]] и [[писац]].
'''Ерик Алфред Лесли Сати''' ({{Јез-фр|Eric Alfred Leslie Satie}}, [[Онфлер]], [[17. мај]] [[1866]]. — [[Париз]], [[1. јул]] [[1925]]) је био [[Французи|француски]] [[композитор]], [[списак пијаниста|пијанист]] и [[писац]].


Сати се као композитор појавио [[1887]]. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своје најпознатије дело „гимнопедес“ (-{''Gymnopédies''}-, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.
Сати се као композитор појавио [[1887]]. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своје најпознатије дело „гимнопедес“ (-{''Gymnopédies''}-, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.


Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем [[1880]]-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебуо ({{јез-фр|Virginie Lebeau}}), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом.
Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем [[1880]]-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебуо ({{јез-фр|Virginie Lebeau}}), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом.
Ред 45: Ред 45:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{портал|Биографија}}
{{commonscat|Erik Satie}}
{{Commonscat|Erik Satie|Ерик Сати}}
{{Commonscat|Erik Satie|Ерик Сати}}
{{commonscat|Erik Satie}}
* [http://www.af.lu.se/~fogwall/satie.html Обухватан веб сајт о Сатију] {{en}}
* [http://www.af.lu.se/~fogwall/satie.html Обухватан веб сајт о Сатију] {{en}}
* [http://www.af.lu.se/~fogwall/samples.html Колекција музичких снимака] {{en}}
* [http://www.af.lu.se/~fogwall/samples.html Колекција музичких снимака] {{en}}

Верзија на датум 5. април 2013. у 05:35

Ерик Сати
Ерик Сати
Лични подаци
Датум рођења17. маја 1866.
Место рођењаОнфлер, Француска
Датум смрти1. јула 1925.
Место смртиПариз, Француска

Ерик Алфред Лесли Сати (франц. Eric Alfred Leslie Satie, Онфлер, 17. мај 1866. — Париз, 1. јул 1925) је био француски композитор, пијанист и писац.

Сати се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своје најпознатије дело „гимнопедес“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.

Осим композиторског рада, Сати је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебуо (франц. Virginie Lebeau), премда је касније у животу тврдио да се увек потписивао истим именом.

Сати је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. века. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда.

Изабрана дела

  • Ogives (1886)
  • Trois Sarabandes (1887)
  • Gymnopédies (1888)
  • Gnossiennes I-III (ca 1890, објављено 1893)
  • Gnossiennes IV-VI (18891897, објављено 1968)
  • Messe des Pauvres (1895)
  • Pieces Froids (1897)
  • Je te veux (1900)
  • Le Piccadilly (1900)
  • Trois morceaux en forme de poire (1901)
  • Descriptions automatiques (1913)
  • Chapitres tournés en tous sens (1913)
  • Croquis et agaceries d'un gros Bonhomme en bois (1913)
  • Enfantillages pittoresques (1913)
  • Menu propos Enfantins (1913)
  • Sonatine Bureaucratique (1917)
  • Socrate (1918)
  • Nocturnes (1919)
  • Relâche (1924)

Спољашње везе