Портал:Биографија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Портал биографија
Леонардо да Винчи
Алберт Анштајн

Важан део Википедије чине чланци из биографије.

Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском, како читаоцима тако и Википедијанцима.

Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо вас на сарадњу.

PortalBiografien.jpg

Викицитати „Живот сваког човека је басна коју је написао Бог.”

— Ханс Кристијан Андерсен
 
 
Изабрани чланак уредиИзабрани чланак
Портрет Милутина Миланковића (Паја Јовановић, 1943)

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука и популаризатор науке.

Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године (осим 1914—1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941—1945) на Универзитету у Београду. Био је декан Филозофског факултета школске 1926/1927, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. итд.

Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.

Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу) те Земљином природном сателитуМесецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра за коаутора теорије тектонских плоча, и то са својим радом Померање Земљиних обртних полова.

Миланковић је регистровао, као аутор или коаутор осам патената, које је у периоду 19051933. подносио у различитим државама, углавном из области армираног бетона. Током професорске каријере остао је веран свом првом позиву, грађевинарству, радећи као конструктор, статичар и супервизор на читавом низу грађевинских објеката од армираног бетона широм земље.

Архива
 
 
Изабрана слика уредиИзабрана слика
04 - 1964-A.Obrenovic-Bg-01.jpg
Српски књижевник Борислав Пекић 1964. године.
Архива
 
 
Додатно уредиДодатно
P vip.png
Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".
 
 
Послови уредиПослови

Nuvola apps kate.png

Помозите и Ви:
 
 
Категорије уредиКатегорије

Сјајни чланци: Алберт АјнштајнАна БоленБети ДејвисВладе ДивацЕрнандо де СотоЖивко ПавловићЈанош ХуњадиЈован ВладимирЈован ЦвијићЈохан Себастијан БахКарло V, цар Светог римског царстваКонстантин XI Палеолог ДрагашЛеонард ОјлерЛоренс ОливијеМајкл ЏексонМарија МонтесориМигел де СервантесМихајло ПупинНикола ТеслаНовак ЂоковићПерибсенПериклеПетар ВеликиРис ВидерспунРихард ВагнерСандра БулокСидни КрозбиСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан Урош II Милутин‎Теодора (супруга Јустинијана I)Че ГевараЏуди Гарланд


Добри чланци: Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићАндроник I КомнинБенедикт АрнолдБранимир ШтулићБрунхилда од АустразијеВелизарВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићГрејс КелиДрагутин Калор МилодановићДукаЂауме I од АрагонаЕјси ЛоИван МилутиновићИсидор СевиљскиЈелена (мајка цара Константина)Јелена ЈанковићЈохан Хајнрих ПесталоциКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин ЈиречекКортни КоксЛара Фабијан‎Максим ИсповедникМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарлен ДитрихМерил СтрипМилосав ЗдравковићМихај ХрабриНикола ПашићРоберт ФишерСимонида НемањићСпасенија Цана БабовићСтефен КариЦинцар Јанко ПоповићЏена ЏејмсонЏими Вејлс
 
 
Категорије уредиКатегорије
Списак људи

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

 
 
Остали портали уредиОстали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТЛингвистикаМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија