Портал:Биографија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Портал Биографија

Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.

Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.

PortalBiografien.jpg

„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.

Ханс Кристијан Андерсен
HS Cscr-featured.svg

Изабрана биографија

Стева Филиповић неколико тренутака пре смрти

Стјепан Стева Филиповић (Опузен, 27. јануар 1916Ваљево, 22. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрастао је у Мостару, где је завршио основну школу и два разреда гимназије, а потом је у Крагујевцу учио електричарски и браварски занат. Године 1937, као млади радник је приступио револуционарном радничком покрету. Учествовао је у многим демонстрацијама, радничким штрајковима и другим акцијама, због чега је био ухапшен и протеран у родно место. Октобра 1940. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије.

Непосредно пред почетак Другог светског рата у Југославији, Филиповић је био један од активиста Месног комитета КПЈ за Крагујевац, а након окупације земље 1941. године је по партијском задатку био упућен у Ваљево. Овде је активно учествовао у припремам оружаног устанка и почетком јула 1941. године био један од првих бораца Колубарске чете Ваљевског партизанског одреда. Већ у првим борбама се истакао храброшћу, а за подвиге које је извршио током напада на Лајковац, 15. августа 1941. године је био похваљен од стране команданта Главног штаба НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита.

Истицао се храброшћу и у другим борбама ваљевских партизана, а посебно приликом напада на Крупањ и Шабац, септембра 1941. године. Био је постављен за командира чете, а потом и за команданта Колубарског батаљона. Крајем септембра је пребачен у Подрински партизански одред, где је вршио дужност политичког комесара одреда. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, крајем 1941. године остао је на терену западне Србије.

Након реорганизације преосталих партизанских снага био је именован за команданта Тамнавско-колубарског батаљона. Услед сталних потера и јаке зиме, овај батаљон је био уништен у борбама, а Филиповић је с још двојицом партизана заробљен 24. децембра 1941. године у селу Трбосиље, код Лознице. Четници Косте Пећанца су га потом спровели у Шабац и предали жандармима, који су га потом предали Немцима. Извесно време је био у затвору Гестапоа у Београду. Током истраге у затвору био је страшно мучен и злостављан, с намером да ода остале партизане на терену, као и њихове сараднике. Пошто је остао упоран у одбијању сарадње, окарактерисан је као „немогућ случај” и премештен у Ваљево, где је јавно обешен 22. маја 1942. године.

Приликом вођења на место вешања, као и непосредно пре егзекуције, Филиповић је позивао окупљени народ на борбу против окупатора и клицао Комунистичкој партији и Црвеној армији. На вешалима је са уздигнутим рукама у вис и стиснутим песницама узвикивао антифашистичке пароле. Том приликом настала је фотографија, преко које је Стева Филиповић постао симбол пркоса и оптора фашизму.

За народног хероја проглашен је 14. децембра 1949. године. Године 1960. године у Ваљеву је подигнут монументални Споменик борцима Револуције, рад вајара Војина Бакића, који представља Филиповића непосредно пред вешање.

Реплика Филиповићеве фотографије у природној величини се налази у згради Уједињених нација у Њујорку.

P vip.svg

Препоручени чланци

Сјајни чланци: Алберт АјнштајнАна БоленАна ФранкБети ДејвисБранко КрсмановићВладе ДивацДаворјанка Пауновић ЗденкаДушан ЈерковићЂурађ Кастриот СкендербегЂуро ЂаковићЖарко ЗрењанинЖивко ПавловићЖикица Јовановић ШпанацЗелда ФицџералдЈанош ХуњадиЈелена ЋетковићЈован ВладимирЈован ЦвијићЈохан Себастијан БахКарло V, цар Светог римског царстваКонрад АденауерКонстантин XI Палеолог ДрагашЛеонард ОјлерЛоренс ОливијеМајкл ЏексонМарија МонтесориМарко ГобељићМарко ОрешковићМигел де СервантесМилан ПавковМихајло ПупинМладен Стојановић‎Нада ДимићНебојша ГлоговацНикола ТеслаНовак ЂоковићПерибсенПериклеПетар ВеликиПетар ЛековићРис ВидерспунРихард ВагнерРичард ФајнманСандра БулокСидни КрозбиСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан Урош II Милутин‎Теодора (супруга Јустинијана I)Хилари КлинтонЧе ГевараЏенис ЏоплинЏуди Гарланд


Добри чланци: Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићБенедикт АрнолдБобан МарјановићБошко Палковљевић ПинкиБранимир ШтулићВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићВојин ЋетковићГрејс КелиДрагутин Калор МилодановићДукаЕјси ЛоИван МилутиновићЈелена ЈанковићЈохан Хајнрих ПесталоциКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин БодинКонстантин ЈиречекКортни КоксЛара Фабијан‎Максим ИсповедникМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарлен ДитрихМерил СтрипМилан ГуровићМилосав ЗдравковићМихај ХрабриМоника БелучиНаиро КинтанаНемања БјелицаНикола ПашићОктавијан Август‎Ратко МладићРоберт ФишерСимонида НемањићСлободан Бајић ПајаСпасенија Цана БабовићСтефан ВојиславСтефен КариТом ДимуленУрош I ВукановићФабио КваљарелаФрансиско ФранкоЦинцар Јанко ПоповићЏена ЏејмсонЏими ВејлсШеик Муџибур Рахман

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

P vip.svg

Изабрана слика


Isadora Duncan portrait cropped.jpg
Исидора Данкан, америчка плесачица, супруга руског писца Сергеја Јесењина.
HSutvald2-Grey.svg

Препоручена биографија

Војин Ћетковић

Војин Ћетковић (Крушевац, 22. август 1971) српски је филмски и позоришни глумац.

Глумачку каријеру започео је у Крушевачком позоришту, професионалну у Народном позоришту у Београду, а након уписивања Факултета драмских уметности у Београду, 1996. постао је члан Југословенског драмског позоришта, које га је стипендирало. Прву ТВ улогу остварио је у филму Рај, Петра Зеца 1993. као Томин друг, а прву главну улогу у филму Зона Замфирова 2002. године као Мане. Прославио се улогом Горана Бранда Гагића у ТВ серији Породично благо, а након тога је добио улоге у филмовима Танго је тужна мисао која се плеше, Стршљен, Пљачка Трећег рајха, Клопка, Хадерсфилд, Читуља за Ескобара и многим другим.

Позоришна публика широм Србије имала је прилике да га гледа у реномираним представама Крушевачког позоршишта „Златно руно” Борислава Пекића, „Проклета Авлија” Иве Андрића и „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, све три у режији Небојше Брадића. Поред ових, играо је у представама „Буре барута”, „Аудијенција”, „Љубавна писма”, „Сузе су О. К”, „Емигранти” и многим другим.

Вишеструко је награђиван за улоге у позоришту и на филму, а издвајају се две Годишње награде ЈДП, награда „Бранка и Млађа Веселиновић”, Награда Раша Плаовић и Награда Милош Жутић.

Живи и ради у Београду, а од 2008. године у браку је са глумицом Слободом Мићаловић.

...даље...
P vip.svg

Кратки чланци

Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".
Nuvola apps kate.png

Потребно

P vip.svg

Категорије

P vip.svg

Уредници

P vip.svg

Остали портали на Википедији