Портал:Биографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Портал Биографија

Важан део Википедије чине биографски чланци. Преко Портала Биографија желимо да омогућимо приступ биографијама које се налазе на Википедији на српском језику, како читаоцима тако и Википедијанцима.

Википедија на српском језику има доста биографија, али и даље нам недостаје још много, а неке биографије које већ постоје захтевају дораду. Позивамо Вас на сарадњу.

PortalBiografien.jpg

„Живот сваког човека је басна коју је написао Бог”.

Ханс Кристијан Андерсен
HS Cscr-featured.svg

Изабрана биографија

Икона Константина Драгаша

Константин XI Палеолог (понекад погрешно означен и као Константин XII, грч. Κωνσταντίνος ΧΙ Δραγάσης Παλαιολόγος; 8. фебруар 140529. мај 1453), познат као Константин Драгаш, био је морејски деспот (савладар 1428—1437, 1443 — 1449), царски регент у Цариграду (1423—1424. и 1437—1440) и последњи византијски цар од 6. јануара 1449. године до своје смрти 29. маја 1453. године. Припадао је династији Палеолога, а био је син Манојла II (1391—1425) и српске принцезе Јелене Драгаш, чије је презиме Драгаш усвојио.

Као морејски деспот је заузео Атинско војводство, помогао брату Томи да сломи Ахајску кнежевину и подигао велики бедем на Коринту тзв. Хексамилеон, али је пред налетом Османског царства морао да се повуче са поседа ван Пелопонеза.

Као последњи византијски цар покушао је да добије помоћ западне Европе за одбрану Цариграда, али му то није пошло за руком, тако да се са нешто мало добровољаца са Запада и својим људима супротставио Мехмеду II (1451—1481). Током скоро два месеца опсаде, успевао је да спречи Османлије да продру у Цариград, али је у рано јутро 29. маја одбрана пробијена, а он сам је погинуо у покушају да заустави продор Османлија у Цариград. Не зна се тачно где је и како погинуо, нити где је сахрањен, због чега је за њега везан већи број легенди и предсказања. Током свог живота и владавине уско је сарађивао са својим пријатељем и сарадником Георгијем Сфранцесом, коме је био кум на венчању.


P vip.svg

Препоручени чланци

Сјајни чланци: Алберт АјнштајнАна БоленАна ФранкАшерБети ДејвисБошко БухаБранко КрсмановићВејн ГрецкиВера БлагојевићВладе ДивацВластимирГерент ТомасМарко ГобељићДаворјанка Пауновић ЗденкаДушан ЈерковићЂоко ПавићевићЂурађ Кастриот СкендербегЂуро ЂаковићЕн ХатавејЖарко ЗрењанинЖивојин МишићЖивко ПавловићЖикица Јовановић ШпанацЗелда ФицџералдИндира РадићЈао МингЈелена ЈанковићЈелена ЋетковићЈован ВладимирЈован ЦвијићЈон КреангаЈон РадулескуЈурица РибарКарло V, цар Светог римског царстваКонрад АденауерКонстантин XI Палеолог ДрагашЛадислав V ПосмрчеЛеонард ОјлерЛеонардо ДикаприоЛоренс ОливијеМајкл ЏексонМарија МонтесориМарко ОрешковићМери ШелиМесроп МаштоцМигел де СервантесМиладин ПоповићМилан ПавковМихајло ПупинМишел ВилијамсМладен Стојановић‎Нада ДимићНебојша ГлоговацНикола ТеслаНовак ЂоковићПериклеПетар БојовићПетар ВеликиПетар КочићПетар ЛековићПјер Емерик ОбамејангРадомир ПутникРајнхард ХајдрихРис ВидерспунРихард ВагнерРичард ФајнманСандра БулокСидни КрозбиСтепа СтепановићСтефан ЛазаревићСтефан НемањаСтефан Урош II Милутин‎Стјепан Стева ФилиповићТеодора (супруга Јустинијана I)Филип ФилиповићХилари КлинтонЧе ГевараЏенис ЏоплинЏуди Гарланд


Добри чланци: Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићАрон РемзиБенедикт АрнолдБобан МарјановићБоби ФишерБошко Палковљевић ПинкиБранимир ШтулићВахида МаглајлићВељко ДугошевићВојин ЋетковићВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићГрејс КелиГрета ГарбоДенис БергкампДрагутин Калор МилодановићДринка ПавловићДукаЕјси ЛоЕлеонора од АквитанијеИван МилутиновићИво АндрићИгор РакочевићЈосип Броз ТитоЈохан Хајнрих ПесталоциКаролина ПлишковаКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин БодинКонстантин ЈиречекКонстанције I ХлорКортни КоксКоста ПећанацКоста СтојановићЛара Фабијан‎Лепа Радић‎Мајкл ЏорданМаксим ИсповедникМануел де ФаљаМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарк ОвермарсМарлен ДитрихМерил СтрипМилан ГуровићМилан ЛучићМилан ТепићМилосав ЗдравковићМилутин МиланковићМихај ХрабриМоника БелучиНаиро КинтанаНемања БјелицаНикола ЈокићНикола ПашићНикола I ПетровићОктавијан АвгустПетар Гојниковић‎Ратко МладићРоберт ФишерСимона ХалепСимонида НемањићСлободан Бајић ПајаСпасенија Цана БабовићСтефан ВојиславСтефен КариТипи ХедренТом ДимуленТомас ЛиптонУрош I ВукановићФабио КваљарелаФрансиско ФранкоЦинцар Јанко ПоповићЧарлс ЏенкинсЏена ЏејмсонЏими ВејлсЏин ВајлдерЏон ДиконШеик Муџибур Рахман

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

P vip.svg

Изабрана слика


HSutvald2-Grey.svg

Препоручена биографија

Милутин Миланковић, рад сликара Паје Јовановића из 1943. године.

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука и популаризатор науке.

Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године (осим 1914—1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941—1945) на Универзитету у Београду. Био је декан Филозофског факултета школске 1926/1927, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. итд.

Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.

Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу) те Земљином природном сателитуМесецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра за коаутора теорије тектонских плоча, и то са својим радом Померање Земљиних обртних полова.

Миланковић је регистровао, као аутор или коаутор осам патената, које је у периоду 19051933. подносио у различитим државама, углавном из области армираног бетона. Током професорске каријере остао је веран свом првом позиву, грађевинарству, радећи као конструктор, статичар и супервизор на читавом низу грађевинских објеката од армираног бетона широм земље.

P vip.svg

Кратки чланци

Уколико напишете неки кратак биографски чланак (клицу), молимо Вас да користите шаблон {{клица-биографија}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из биографских чланака можете наћи у категорији "Клице биографија", док се биографије са непотпуним личним подацима (датум и место рођења) налазе у категорији "Непотпуни лични подаци".
Nuvola apps kate.png

Потребно

P vip.svg

Категорије

P vip.svg

Уредници

P vip.svg

Остали портали на Википедији