Кристал — разлика између измена
м Bot: Migrating 66 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q43533 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Датотека:Quartz oisan.jpg|мини|250п|Кристал [[кварц]]а]] |
||
[[ |
[[Датотека:Insulincrystals.jpg|мини|250п|Кристали [[Инсулин]]а]] |
||
У [[хемија|хемији]] и [[минералогија|минералогији]], '''кристал''' представља чврсту материју чији су констутивни елементи [[атом]]и, [[молекул]]и, или [[јон]]и а који граде правилну унутрашњу (просторну) [[Хемијска структура|структуру]]. Реч кристал потиче од грчке речи "κρύσταλλος" која значи ''чисти лед'', и некада се односио само на кристал [[кварц]]а. |
У [[хемија|хемији]] и [[минералогија|минералогији]], '''кристал''' представља чврсту материју чији су констутивни елементи [[атом]]и, [[молекул]]и, или [[јон]]и а који граде правилну унутрашњу (просторну) [[Хемијска структура|структуру]]. Реч кристал потиче од грчке речи "κρύσταλλος" која значи ''чисти лед'', и некада се односио само на кристал [[кварц]]а. |
||
| Ред 14: | Ред 14: | ||
== Гранични елементи кристала == |
== Гранични елементи кристала == |
||
Спољашња полиедарска форма кристала представљена је граничним елементима кристала. Гранични елементи кристала су: |
Спољашња полиедарска форма кристала представљена је граничним елементима кристала. Гранични елементи кристала су: |
||
*пљосни |
* пљосни |
||
*рогљеви |
* рогљеви |
||
*ивице |
* ивице |
||
'''Пљосни''' су углавном глатке равне површине које са свих страна омеђују кристал. '''Рогљеви''' представљају тачкасте граничне елементе који се налазе на месту пресека три или више пљосни или на месту сусрета три или више ивица. '''Ивице''' су линеаменти који се јављају на контакту две пљосни. Испитивањем ових елемената и утврђивањем постојања елемената симетрије одређује се по којој [[кристална система|кристалној системи]] се одвијала кристализација. |
'''Пљосни''' су углавном глатке равне површине које са свих страна омеђују кристал. '''Рогљеви''' представљају тачкасте граничне елементе који се налазе на месту пресека три или више пљосни или на месту сусрета три или више ивица. '''Ивице''' су линеаменти који се јављају на контакту две пљосни. Испитивањем ових елемената и утврђивањем постојања елемената симетрије одређује се по којој [[кристална система|кристалној системи]] се одвијала кристализација. |
||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
{{refbegin|2}} |
{{refbegin|2}} |
||
* {{cite book |title=Crystallography: An Introduction |author=Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould |publisher=Springer |edition= 3rd ed. |year=201 |isbn=364216451X}} |
* {{cite book |title=Crystallography: An Introduction |author=Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould |publisher=Springer |edition= 3rd ed. |year=201 |isbn=364216451X}} |
||
* Др Димитрије Тјапкин:''Физичка електроника и електронска физика чврстог тела'', Научна књига, Београд, 1988. |
* Др Димитрије Тјапкин:''Физичка електроника и електронска физика чврстог тела'', [[Научна књига]], Београд, 1988. |
||
* {{McQuarrie1st}} |
* {{McQuarrie1st}} |
||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
Верзија на датум 9. април 2013. у 11:45
У хемији и минералогији, кристал представља чврсту материју чији су констутивни елементи атоми, молекули, или јони а који граде правилну унутрашњу (просторну) структуру. Реч кристал потиче од грчке речи "κρύσταλλος" која значи чисти лед, и некада се односио само на кристал кварца.
У минералогији кристал је тело ограничено геометријским површинама (пљоснима) а у свим деловима има једнака хемијска својства.
Већина метала представљају поликристале. Код кристала је честа појава ближњења, односно симетричног урастања кристала.
Кристална структура
Какву ће кристалну структуру флуид формирати зависи од хемијског састава флуида, услова при којим долази до очвршћавања и од притиска. Процес формирања кристалне структуре, односно настанка кристала, назива се кристализација.
Гранични елементи кристала
Спољашња полиедарска форма кристала представљена је граничним елементима кристала. Гранични елементи кристала су:
- пљосни
- рогљеви
- ивице
Пљосни су углавном глатке равне површине које са свих страна омеђују кристал. Рогљеви представљају тачкасте граничне елементе који се налазе на месту пресека три или више пљосни или на месту сусрета три или више ивица. Ивице су линеаменти који се јављају на контакту две пљосни. Испитивањем ових елемената и утврђивањем постојања елемената симетрије одређује се по којој кристалној системи се одвијала кристализација.
Литература
- Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3rd ed. изд.). Springer. ISBN 364216451X.
- Др Димитрије Тјапкин:Физичка електроника и електронска физика чврстог тела, Научна књига, Београд, 1988.
- Donald A. McQuarrie; John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st изд.). University Science Books. ISBN 0935702997.
