Архитектонски факултет Универзитета у Београду

Акт о оснивању Инџинирске школе, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књаз Србски Александар Карађорђевић. Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан 19. јуни, односно по новом календару 1. јули, 1846. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији и да се са радошћу прославља. Законом од 24. септембра 1863. године највиша образовна институција постала је Велика школа са факултетима правничким, филозофским и техничким.

Образовни профил

На основним студијама на Архитектонском факултету је јединствен. Основне образовно-научне јединице на Факултету су:

• Катедра за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
• Катедра за урбанизам и просторно планирање.
• Катедра за архитектонске конструкције, технологију грађења и еколошки инжењеринг.
• Катедра за статику конструкција.
• Катедра за историју и теорију архитектуре и уметности.
• Катедра за визуелне комуникације.

Управа факултета

Чине је:

• Декан Проф. Михаило Тимотијевић, дипл.инж.арх.
• Продекан за наставу Доц. мр Марко Савић, дипл.инж.арх.
• Продекан за научноистраживачки и стручно-уметнички рад Проф. мр Драгана Базик, дипл.инж.арх.
• Продекан за материјално-финансијско пословање Проф. др Љиљана Петрушевски, дипл.мат.

Кадровска структура

Од 1. маја 2003. године је следећа:

• 21 редовни професор
• 19 ванредних професора
• 21 доцента
• 1 предавача
• 28 асистената
• 29 асистената-приправника
• 5 виших стручних сарадника
• 11 стручних сарадника

Спољашње везе

• Архитектонски факултет