Шегрт — разлика између измена
м Враћене измене 178.149.170.97 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
|||
Ред 12: | Ред 12: | ||
* [[Калфа]] |
* [[Калфа]] |
||
* [[Стари занати]] |
* [[Стари занати]] |
||
== Литература == |
|||
* [[Милан Вујаклија]], '''ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА''', Просвета, Београд, 1991. година |
|||
[[Категорија:Занати]] |
|||
[[zh:師徒]] |
Верзија на датум 10. септембар 2013. у 16:18
Шегрт је био назив и статус детета које је код неког мајстора изучавало занат.
Реч потиче од турске речи sakirt и персијске речи sagrid и у основном значењу значи трговачки или занатски ученик.
Обично би родитељ довео дете код мајстора у занатску радњу и ту би био договор да га мајстор учи занату. Шегрт би становао код мајстора у породици и имао статус који би се данас сматрао робовским радом. За услуге смештаја у породици мајстора и учење заната шегрт је морао да ради све што му укућани нареде па и најтеже послове. Пракса је била да се нарочито на почетку учења заната веома мало се учи сам занат а раде сви могући други послови у кући и око куће. Смештај и исхрана шегрта је била на нижем нивоу од мајсторове деце. И поред тога касније када би постали „своји људи“ бивши шегрти су са поштовањем и захвалношћу говорили о мајсторима од којих су учили занат. Генерално мајстори су били строги и правични.
Касније су се појавиле и шегртске школе и интернати (после Првог светског рата), тако да се поред самог заната учили и други предмети. Данас школовање ученика у привреди, као се данас зове шегрт, траје, три године по завршетку основне школе. Раније по завршетку шегртовања шегрти су постајали калфе а данас добију по завршеном школовању титулу квалификованог радника.
Види још
Литература
- Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1991. година