Турски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
турски језик
Türkçe
Изговор [ˈt̪yɾktʃe]
Говори се у  Турска
 Кипар
као и:
 Бугарска
 Македонија
 Грчка
 Немачка
 Ирак
 Иран
 Сирија
 Азербејџан
Регион источна Европа
Број говорника
70 милиона (недостаје датум)
латиница (турски алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Турска
 Северни Кипар
 Кипар
Признати мањински језик у
Регулише Институт турског језика (турски: Türk Dil Kurumu)
Језички кодови
ISO 639-1 tr
ISO 639-2 tur
ISO 639-3 tur
{{{mapalt}}}
Мапа турско језичних говорника у свету:
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност турског језика:
  области у којима је турски службени језик
  области у којима је турски језик мањински

Турски језик (турски: Türkçe) је туркијски језик којим се говори у Турској, Кипру, Бугарској, Грчкој, Македонији и другим земљама бившег Османског царства. Турски говоре и милиони турских емиграната у Европској унији.[1] Број домаћих говорника је неизвестан, првенствено због помањкања језичких података о мањинама из Турске. Број од 70 милиона који се користи у овом чланку претпоставља да је турски матерњи језик неких 80% турског живља,[2] док курдски заузима већину преосталог броја.[3] (Лингвистичке мањине у Турској су међутим двојезичне и говоре турски.)

Постоји велики степен међусобне разумљивости између турског и других оушких језика, попут азербејџанског, туркменског и кашкајског. Ако би се ови прибројили „турском“, број домаћих говорника би био 100 милиона, док би укупан број, укључујући говорнике другог језика, био 250 милиона.

До 1928, турски језик је писан модификованом верзијом арапског писма. Од 1928. користи се латински алфабет са 29 слова:[4] A, B, C, Ç, D, E, F, G, Ğ, H, I, İ, J, K, L, M, N, O, Ö, P, R, S, Ş, T, U, Ü, V, Y, Z

Географска расподела[уреди]

Распрострањеност турског језика у Евроазији

Турски језик се углавном говори у Турској и међу мањинама у 35 других држава, посебно на територијама које су некада биле део Османског царства, као што је: Бугарска, Румунија, Србија (највише на Косову и Метохији), Македонија, Сирија, Грчка (посебно Западна Тракија) и Израел (турски Јевреји).

Преко 2 милиона људи говори турски језик у Немачкој, а постоји прилично велик број турских заједница у Аустрији, Белгији, Француској, Холандији, Швајцарској и Великој Британији.

Званичан статус[уреди]

Турски језик је званичан језик Турске, као и један од званичних језика на Кипру. Такође има званичан (мада не примаран) статус у неколико општина Македоније, у зависности од концентрације и броја људи који говоре турским језиком.

У Турској, орган који регулише граматику и норму турског језика је „Турска језичка асоцијација“ (Türk Dil Kurumu - TDK) коју је основао Мустафа Кемал Ататурк 1932. године под именом Türk Dili Tetkik Cemiyeti.[4]

Нови турски алфабет је званично установила ТДК 1928. године, а она је и обликовала турски језик који се користи данас. ТДК је постала независна организација 1951. године, када је престало да важи правило да га мора надгледати Министарство просвете. Овај статус ТДК је трајао до августа 1983. године, када је ТДК опет повезан са влашћу после војног преврата 1980. године.

Дијалекти[уреди]

Модерни стандардни турски је базиран на дијалекту Истанбула.[5] Главни дијелакти турског језика су:[6][7]

  • Rumelice (говоре га мухаџири из Румелије) Укључује необичне дијалекте динлер и адакале,[8]
  • Kıbrıs (говори се на Кипру),
  • Edirne (говори се у Једрену),
  • Doğu (говори се у источној Турској),
  • Karadeniz (говори се у региону источног Црног Мора),
  • Ege (говори се у Егејском региону) има продужетак до Анталије,
  • Güneydoğu (говоре се на југу),[9]
  • Orta Anadolu (говори се у региону средишње Анатолије),[10]
  • Kastamonu (говори се у Кастамону и окружењу),
  • Karamanlıca (говори се у Грчкој, где се зове Kαραμανλήδικα).

Писмо[уреди]

Турски се пише користећи модификовано латинично писмо, које је Мустафа Кемал Ататüрк увео 1928. као део покушаја да осавремени Турску. До 1928, турски се писао модификованим арапским писмом (в. Османлијски турски језик), након чега је употреба арапског писма законом забрањена.

Изговор[уреди]

У турском језику сваком слову одговара тачно један глас.

Слово IPA Приближан изговор
у српском
Слово IPA Приближан изговор
у српском
A a /a/ као а M m /m/ као м
B b /b/ као б N n /n/ као н
C c /dʒ/ као џ O o /o/ као о
Ç ç /tʃ/ као ч Ö ö /œ/ као немачко ö
D d /d/ као д P p /p/ као п
E e /e/ као е R r /ɾ/ као р
F f /f/ као ф S s /s/ као с
G g /g/ или /ɟ/ као г Ş ş /ʃ/ као ш
Ğ ğ /ɣ/ продужује претходни самогласник T t /t/ као т
H h /h/ као х U u /u/ као у
I ı /ɯ/ тзв. веларно и Ü ü /y/ као немачки ü
İ i /i/ као и V v /v/ као в
J j /ʒ/ као ж Y y /j/ као ј
K k /k/ или /c/ као к Z z /z/ као з
L l /ɫ/ или /l/ као л

Граматика[уреди]

Турски језик је аглутинативни језик и обилује суфиксима, али практично нема префиксе. Суфикси служе за творбу речи као и да означе граматичку функцију.

У турском језику постоји „хармонија самогласника“, што је принцип по којем турске речи имају искључиво задње самогласнике (a, i, o, u) или само предње (e, i, ö, ü). На пример, ознака -den може значити -dan или -den, зависно од хармоније самогласника у речи.

Ево примера како се од турских речи суфиксима изводе сложенице, и чак реченице:

  • ev „кућа“,
  • evler „куће“,
  • evin „твоја кућа“,
  • eviniz „Ваша кућа“
  • evim „моја кућа“,
  • evimde „код моје куће“,
  • evinde „код твоје куће“,
  • evinizde „код Ваше куће“
  • evimizde „у нашој кући“,
  • Evindeyim „У твојој сам кући."
  • Evinizdeyim „У Вашој сам кући."
  • Evindeyiz „Ми смо у твојој кући."
  • Evinizdeyiz „Ми смо у Вашој кући."
  • Evimizdeyiz „Ми смо у нашој кући."

Наглашавање слога[уреди]

У турском језику се наглашава посљедњи слог уз изузетке, кад су у питању речи страног порекла или комбинације речи и поједних наставака.

Именице[уреди]

Именице у турском језику имају категорију броја и падежа, али не и рода. Систематизацијом је турски језик сведен на 6 падежа: номинатив, генитив, акузатив, датив, локатив и аблатив. Множина именица формира се додавањем наставка –лер/-ла на номинатив једнине.

Падеж Деклинације именице adam (човек) Деклинација именице oda (соба)
Номинатив adam oda
Генитив adamın odanın
Акузатив adamı odayı
Датив adama odaya
Локатив adamda odada
Аблатив adamdan odadan

Придеви[уреди]

Придеви у турском језику су непромјењива врста речи, немају категорију рода, броја а ни падежа. Углавном стоје испред именице у реченици. Пореде се помоћу речи daha (још) за компаратив и речи en (нај-) за суперлатив. Пример компарације придева у турском језику:

  • güzel adam (леп човек)
  • daha güzel adam (лепши човек)
  • en güzel adam (најлепши човек)

Заменице[уреди]

Деклинација личних заменица је приказана у табели:

једнина ben (ја) sen (ти) o (он, оно, она)
Генитив benim senin onun
Датив bana sana ona
Акузатив beni seni onu
Локатив bende sende onda
Аблатив benden senden ondan
Множина Номинатив biz siz onlarin
Генитив bizim sizin onlarin
Датив bize size onlara
Акузатив bizi sizi onları
Локатив bizde sizde onlarda
Аблатив bizden sizden onlardan

Локатив личних заменица се користи да би се изразио власнички однос. Нпр.:

  • Bende iki gazete var. / İki gazetem var. - у преводу (Ја) имам двоје новина.
  • Bizde boya kalemi var. / Boya kalemimiz var - у преводу (Ми) имамо бојице.

Турски језик има и специјалну личну заменицу kendi, која се користи у комбинацији са другим личним заменицама и поштује њихове падежне наставке, нпр. ben kendim (само ја), sen kendin (само ти). Показне заменице су: bu, şu и o. Деклинирају се по узору на личне заменице, уколико стоје пред именицом имају улогу придева.

Упитне заменице су:

  • kim? или hangisi?, (ко?)
  • ne? или hangileri?, (шта?)
  • kaç?, (колико?)
  • nasıl? који?
  • nere? neresi? где

Упитне заменице се деклинирају такође по узору на личне заменице.

Постпозиције и везници[уреди]

Постпозиције у турском језику испунавају исту улогу као предлози (препозиције) у српском. Са падежима су повезане на следећи начин:

için (за), kadar (као)

  • са генитивом се углавном користе постпозиције када се описују просторни односи:

önünde (пред), altında (под), içinde (у), dışında (u), yanında (близу), etrafında (oko), karşısında (против), ortasında (усред), sağında (десно), solunda (лево), üstünde (на), arkasında (за), arasında (међу)

karşı (против), doğru (усмјерен против), kadar (к), göre (према), dair (због), rağmen (преко)

sonra (по), evvel (пре него), beri (временско од), öte (близу), dolayı (за), itibaren (временско од) и başka (осим)

  • локативу , оговара постпозиција –ile/-la/-le, која може стајати самостално или бити припојена до речи, нпр.: benimle (са мном)

Прилози[уреди]

Турски језик разликује прилоге места, времена, начина, количине, мере те потврђивања и порицања.

  • Прилози мјеста су: bura (овде), şura (ту), ora (тамо), aşağı (доле), yukarı (горе), yakın (близу), uzak (далеко), solda (лево), sağda (десно), dışarı (вани), geri (позади), ileri (напријед) и сл.
  • Прилози временасу: şimdi (сада), geç (послије), sonra (потом), bazan (некада), erken (рано), ozaman (сада), dün (јучер), bugün (данас), yarın (сутра), eskiden (када год), ara sıra (често) итд.
  • Прилози начина су: güzel (лепо), fena (ружно), iyi (добро), ezberden (напамет), yavaşça (полако), başbaşa (у четири ока) и сл.
  • Прилози количине и мјере су: az (мало), çok (пуно), oldukça (доста), biraz (мало), fazla (више), iki misli (двократно), hayli (доста) и сл.
  • Прилози потврђивања и порицања су: evet (да), hay hay (управо тако), muhakkak (сигурно), gene (поновно), sahi (стварно), ok (не) и сл.

Бројеви[уреди]

Бројеви у турском језику су промењива врста речи. Главни бројеви:

  • 1 bir
  • 2 iki
  • 3 üç
  • 4 dört
  • 5 beş
  • 6 altı
  • 7 yedi
  • 8 sekiz
  • 9 dokuz
  • 10 on
  • 20 yirmi
  • 30 otuz
  • 40 kırk
  • 50 elli
  • 60 altmış
  • 70 yetmiş
  • 80 seksen
  • 90 doksan
  • 100 yüz
  • 200 iki yüz
  • 300 üç yüz
  • 400 dört yüz
  • 500 beş yüz
  • 600 altı yüz
  • 700 yedi yüz
  • 800 sekiz yüz
  • 900 dokuz yüz

Код разломака се прво чита број у имениоцу у форми локатива, па онда бројилац у форми номинатива.

Глаголи[уреди]

Већином глаголи, главни изузетак је глагол бити, су правилни глаголи, конјугирају се по истим правилима, са уважавањем гласовне хармоније. Глаголску основу, чијим модификовањем настају остали глаголски облици, представља облик императива другог лица једнине. Инфинитив се формира додавањем наставака -mek тј. -mak при гласовној хармонизацији. Инфинитив може попримити све наставке као именица, тј. ифинитив се деклинира.

  • Аорист се у турском језику изражава у више облика, у зависности да ли је постојаност неке радње спорна или није. Глагол пити у аористу, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
    • 1. лице једнине erim
    • 2. лице једнине ersin
    • 3. лице једнине er
    • 1. лице множине eriz
    • 2. лице множине ersiniz
    • 3. лице множине erler

Уколико је радња оспорена, на горе наведене облике се додаје наставак -şim.

  • Презент, којим се у турском изражава радња која се дешава тренутно или у блиској будућности такође се јавља у неколико облика. Глагол пити у презенту, уколико радња није оспорена са „можда“, „изгледа“ и сл. има следећи облик:
    • 1. лице једнине iyorum
    • 2. лице једнине iyorsun
    • 3. лице једнине iyor
    • 1. лице множине iyoruz
    • 2. лице множине iyorsunuz
    • 3. лице множине içiyorlar

Уколико је радња оспорена или неизвесна, презент глагола пити изгледа овако:

    • 1. лице једнине iyormuşum
    • 2. лице једнине iyormuşsun
    • 3. лице једнине iyormuş
    • 1. лице множине iyormuşuz
    • 2. лице множине iyormuşsunuz
    • 3. лице множине içyormuşlar
  • Плусквамперфекат је глаголски облик који је такође нашао место у турском језику, уколико радња није оспорена или упитна плусквамперфект глагола пити изгледа овако:
    • 1. лице једнине miştim
    • 2. лице једнине miştin
    • 3. лице једнине mişti
    • 1. лице множине miştik
    • 2. лице множине miştiniz
    • 3. лице множине miştiler

Уколико радња јесте упитна тј. оспорена са можда, мислим и сл. тада плусквамперфекат глагола пити изгледа овако:

    • 1. лице једнине mişmişim
    • 2. лице једнине mişmişsin
    • 3. лице једнине mişmiş
    • 1. лице множине mişmişiz
    • 2. лице множине mişmişsiniz
    • 3. лице множине mişmişler
  • Претерит, у турском језику описује радњу која се већ десила у овом тренутку, глагол пити у турском језику има облик:
    • 1. лице једнине tim
    • 2. лице једнине tin
    • 3. лице једнине ti
    • 1. лице множине tik
    • 2. лице множине tiniz
    • 3. лице множине tiler

Својом функцијом претериту, је и сличан глаголски облик имперфекат. Имперфекат глагола пити, уколико радња није оспорена, нити упитна има следећи облик:

    • 1. лице једнине iyordum
    • 2. лице једнине iyordun
    • 3. лице једнине iyordu
    • 1. лице множине iyorduk
    • 2. лице множине iyordunuz
    • 3. лице множине iyordular
  • Футур у прошлости, је глаголски облик у турском језику. Футур у прошлости од неког глагола, прецизније би се могао превести на енглески језик него на српски језик, нпр. футур у прошлости глагола пити за прво лице једнине у турском је içmiş olacağım, у преводу на енглески језик: I will have drank. Уколико радња није оспорена или упитна, футур у прошлости глагола пити изгледа овако:
    • 1. лице једнине miş olacağım
    • 2. лице једнине miş olacaksın
    • 3. лице једнине miş olacak
    • 1. лице множине miş olacağız
    • 2. лице множине miş olacaksınız
    • 3. лице множине miş olacaklar
  • Футур кондиционални је глаголски облик у турском језику, за глагол пити има следећи облик:
    • 1. лице једнине eceksem
    • 2. лице једнине eceksen
    • 3. лице једнине ecekse
    • 1. лице множине eceksek
    • 2. лице множине ecekseniz
    • 3. лице множине 'iç'ecekseler
  • Турски језик обилује глаголским начинима, поред императива, кондиционала аористног, презентског, футуритивног и перфективног, турски језик још поседује глаголски начин опатив аористни, перфективни, презентни и футуритивни. Нецеситатив је глаголски начин специфичан за турски и арменски језик. Нецеситативом се најчешће изражавају инзистирање, молбе, жеље, наредбе и сл.

Императив у турском језику се формира на следећи начин (пажња на хармонизацију гласова код других примера) - пример глагол пити:

    • 1. лице једнине eyim (приближан превод: нека пијем)
    • 2. лице једнине (уједно и глаголска основа)
    • 3. лице једнине sin
    • 1. лице множине elim
    • 2. лице множине in(iz)
    • 3. лице множине sinler

Ред речи у реченици[уреди]

Типична турска реченица почиње субјектом а завршава предикатом, тај поредак може да буде нарушен на пример у поезији или прози.

Гласовна хармонија[уреди]

Специфичност турског језика је тзв. гласовна хармонија. Самогласници у речи се подређују типу самогласника у првом слогу. Ако је први самогласник нпр. задњи/ предњи/ онда су и сви остали самогласници задњи/ предњи. Веларна/палатална хармонија је надређена лабилној хармонији.

Формирање нових речи[уреди]

Турски језик обимно користи аглутинацију за формирање нових речи од именица и глагола, тј. њихових коријена.

Пример речи изведене од именског корена:

Турски Компоненте Српски Врста речи
göz göz око Именица
gözlük göz + -lük наочаре именица
gözlükçü göz + -lük + -çü оптичар Именица
gözlükçülük göz + -lük + -çü + -lük оптичарска фирма Именица
gözlem göz + -lem посматрање Именица
gözlemci göz + -lem + -ci посматрач Именица
gözle göz + -le посматрати Глагол
gözlemek göz + -le + -mek посматрати Глагол

Пример формирања речи на глаголској основи:

Турски Компоненте Српски Врста речи
yat- yat- лећи Глагол
yatmak yat-mak легати Глагол
yatık yat- + -(ı)k лежећи Придев
yатак yat- + -ak кревет, место за спавање Именица
yatay yat- + -ay хоризонталан Придев
yatkın yat- + -gın пораст Адјецтиве
yatır- yat- + -(ı)r- одложити Глагол
yatırmak yat- + -(ı)r-mak одлагати Глагол
yatırım yat- + -(ı)r- + -(ı)m улагање Именица
yatırımcı yat- + -(ı)r- + -(ı)m + -cı улагач Именица

Nove riječi mogu nastati također spajanjem više postojećih riječi:

Турски Српскиски Саставне речи Дословно значење
pazartesi понедјељак pazar (недеља) и ertesi (после) после недјеље
bilgisayar рачунар bilgi (информација) i say- (рачунати, бројати) бројач информација
gökdelen небодер gök (небо) и del- (бости) небо бости
başparmak палац baş (примарни) и parmak (прст) примарни прст
önyargı предрасуда ön (пре) и yargı (суђење) прије суђења

Пример текста[уреди]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Bütün insanlar hür, haysiyet ve haklar bakımından eşit doğarlar.
Akıl ve vicdana sahiptirler ve birbirlerine karşı kardeşlik zihniyeti
ile hareket etmelidirler.

Турцизми[уреди]

У српском језику постоји 8965 турцизама.[11] Неки од њих су:

Турски Српски
yastık јастук
yorgan јорган
böbrek бубрег
bakır бакар
börek бурек
kapı капија
kaldırım калдрма
bayrak барјак
alet алат
kalay калај
çelik челик
kayısı кајсија
dut дуд
çekiç чекић
badem бадем
tepsi тепсија
çakal шакал
sandık сандук
oda одаја
köprü ћуприја
parça парче
yelek јелек
boya боја

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Gordon, Raymond G., ур. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Report for language code:tur (Turkish)”. Приступљено 2011-09-04. 
  2. European Commission (2006). „Special Eurobarometer 243: Europeans and their Languages (Survey)” (PDF). Europa. Приступљено 2010-02-14. 
  3. Gordon, Raymond G, ур. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Report for language code:kmr (Kurdish)”. Приступљено 2007-03-18. 
  4. 4,0 4,1 Turkish Language Association. „Türk Dil Kurumu – Tarihçe (History of the Turkish Language Association)” (на језику: Turkish). Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2007. Приступљено 2007-03-18. 
  5. Campbell, George (1995). „Turkish”. Concise compendium of the world's languages. London: Routledge. стр. 547. 
  6. Johanson, Lars (2001). „Discoveries on the Turkic linguistic map” (PDF). Swedish Research Institute in Istanbul. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 2. 2007. Приступљено 2007-03-18. 
  7. Akalın, Şükrü Halûk (2003). „Türk Dil Kurumu'nun 2002 yılı çalışmaları (Turkish Language Association progress report for 2002)” (PDF). Türk Dili (на језику: Turkish). 85 (613). ISSN 1301-465X. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 6. 2007. Приступљено 2007-03-18. 
  8. Shashi, Shyam Singh (1992). Encyclopaedia of Humanities and Social Sciences. Anmol Publications. стр. 47. Приступљено 2008-03-26. 
  9. Aydıngün, Ayşegül; Harding, Çiğdem Balım; Hoover, Matthew; Kuznetsov, Igor; Swerdlow, Steve (2006), Meskhetian Turks: An Introduction to their History, Culture, and Resettelment Experiences (PDF), Center for Applied Linguistics, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2007-07-14 
  10. Brendemoen, B. (1996). „Phonological Aspects of Greek-Turkish Language Contact in Trabzon; Conference on Turkish in Contact, Netherlands Institute for Advanced Study (NIAS) in the Humanities and Social Sciences, Wassenaar, 5–6 February 1996”. 
  11. Violeta Talović (13. 8. 2011). „U srpskom jeziku više od 8.000 turcizama”. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]