Дојење — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5: Ред 5:


Већ прије саме [[Трудноћа|трудноће]] започиње припрема организма труднице на процес дојења. Код већине трудница на самом почетку трудноће долази до повећања груди, ширења [[Млијечне жлијезде|млијечних жлијезда]] што је најчешће праћено болом на додир и осјећајем нелагоде код трудница. [[Мамиле]] односно брадавице постају тамније, а ареоле брадавица се шире. У посљедњим мјесецима трудноће у грудима мајки се ствара такозвано предмлијеко. Изглед и количина [[Млијеко|млијека]] се мијења у првом мјесецу. Првих неколико дана је густо и жуто - богато [[Протеини|бјеланчевинама]]. То млијеко се назива колострум. Послије њега слиједи прелазно млијеко током двије седмице, а потом зрело млијеко крајем првог мјесеца. У пуној [[Лактација|лактацији]] жена може "произвести" дневно од око 800 ml, па до 1000 ml, највише 1200 ml млијека.
Већ прије саме [[Трудноћа|трудноће]] започиње припрема организма труднице на процес дојења. Код већине трудница на самом почетку трудноће долази до повећања груди, ширења [[Млијечне жлијезде|млијечних жлијезда]] што је најчешће праћено болом на додир и осјећајем нелагоде код трудница. [[Мамиле]] односно брадавице постају тамније, а ареоле брадавица се шире. У посљедњим мјесецима трудноће у грудима мајки се ствара такозвано предмлијеко. Изглед и количина [[Млијеко|млијека]] се мијења у првом мјесецу. Првих неколико дана је густо и жуто - богато [[Протеини|бјеланчевинама]]. То млијеко се назива колострум. Послије њега слиједи прелазно млијеко током двије седмице, а потом зрело млијеко крајем првог мјесеца. У пуној [[Лактација|лактацији]] жена може "произвести" дневно од око 800 ml, па до 1000 ml, највише 1200 ml млијека.

==Хормонска регулација==

Међутим, унаточ томе што су током трудноће присутни сви [[хормони]] потребни за лактацију, а [[млијечне жлијезде]] потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона [[естроген|естрогена]] и [[прогестерон|прогестерона]], који спрјечавају учинак [[пролактин|пролактина]] на жљездано ткиво дојке.

[[Пролактин]] је [[полипептид]]ни [[хормон]] којег лучи [[хипофиза]] и који судјелује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава [[Синтеза|синтезу]] примарног протеина - [[казеин]]а, неопходног за продукцију млијека. Максимална вриједност пролактина у организму је у трудноћи,а износи око 6000 ng/ml. Изласком [[плацента|плаценте]] долази до наглог снижења концентрације [[естроген]]а и [[прогестерон]]а те почиње неометано лактогено дјеловање [[пролактин]]а. Лактација почиње два до три дана након [[пород]]а. Ако жена не доји, траје најмање седам дана, а ниво пролактина у том случају пада на нормалу за око двије до три седмице.

Пролактин на крају трудноће има готово десет пута већу концентацију него прије саме трудноће. Ипак, поред пролактина, за лактацију су неопходни и други [[хормони]], као што су [[инзулин]], [[прогестерон]], [[естроген]] и [[кортизол]]. Хумани плацентарни лактоген такође има лактогено дјеловање.

Верзија на датум 29. март 2007. у 16:50

Дојење је процес у којем жена храни новорођенче или бебу млијеком из својих груди. Тек рођене бебе одмах у самом почетку имају рефлекс сисања и гутања.

Механизам настанка млијека

Већ прије саме трудноће започиње припрема организма труднице на процес дојења. Код већине трудница на самом почетку трудноће долази до повећања груди, ширења млијечних жлијезда што је најчешће праћено болом на додир и осјећајем нелагоде код трудница. Мамиле односно брадавице постају тамније, а ареоле брадавица се шире. У посљедњим мјесецима трудноће у грудима мајки се ствара такозвано предмлијеко. Изглед и количина млијека се мијења у првом мјесецу. Првих неколико дана је густо и жуто - богато бјеланчевинама. То млијеко се назива колострум. Послије њега слиједи прелазно млијеко током двије седмице, а потом зрело млијеко крајем првог мјесеца. У пуној лактацији жена може "произвести" дневно од око 800 ml, па до 1000 ml, највише 1200 ml млијека.

Хормонска регулација

Међутим, унаточ томе што су током трудноће присутни сви хормони потребни за лактацију, а млијечне жлијезде потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона естрогена и прогестерона, који спрјечавају учинак пролактина на жљездано ткиво дојке.

Пролактин је полипептидни хормон којег лучи хипофиза и који судјелује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава синтезу примарног протеина - казеина, неопходног за продукцију млијека. Максимална вриједност пролактина у организму је у трудноћи,а износи око 6000 ng/ml. Изласком плаценте долази до наглог снижења концентрације естрогена и прогестерона те почиње неометано лактогено дјеловање пролактина. Лактација почиње два до три дана након порода. Ако жена не доји, траје најмање седам дана, а ниво пролактина у том случају пада на нормалу за око двије до три седмице.

Пролактин на крају трудноће има готово десет пута већу концентацију него прије саме трудноће. Ипак, поред пролактина, за лактацију су неопходни и други хормони, као што су инзулин, прогестерон, естроген и кортизол. Хумани плацентарни лактоген такође има лактогено дјеловање.