Трудноћа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили гравидитет код сисара, погледајте чланак Гравидитет (сисари), овај чланак се фокусира на трудноћу жене.
Трудноћа
PregnantWoman.jpg
Трудница у задњем мјесецу трудноће
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 Z33
ICD-9-CM 650
DiseasesDB 10545
MedlinePlus 002398
eMedicine article/259724
MeSH D011247
Пресјек материце у 4. и 5. мјесецу трудноће

Трудноћа (друго стање, гравидитет, гестација) настаје усађивањем оплођене јајне ћелије у ендометријум материце. Жена која је по први пут трудна назива се примипара, примигравида или првороткиња, а жена која је више пута рађала је мултипара, мултигравида или вишероткиња.

Фазе зачећа[уреди]

Оплођење настаје спајањем зреле јајне ћелије и сперматозоида у јајоводу. Овулацијом из де Графовог фоликула зрела јајна ћелија доспијева у лумен јајовода, гдје бива опкољена сперматозоидима који настоје продријети у њу. По пробијању спољашње опне јајне ћелије и уласка сперматозоида у њу, долази до згушњавања опне која на тај начин спречава остале сперматозоиде да продру у њу. При продору у јајну ћелију долази до мјешања садржаја сперматозоида са једром јајне ћелије. Ембрионални развитак започиње непосредно након оплодње и одвија се у четири фазе:

  • браздање
  • формирање клициних листића
  • оснивање органа
  • хистолошка диференцијација органа

Оплођена јајна ћелија под дјеловањем перисталтичких покрета јајовода и водене струје која настаје кретањем трепљи епитела у тубама доспијева у шупљину материце и тада долази до нидације, односно имплантације оплођеног јајашцета. Усађена јајна ћелија назива се заметак или ембрион. По завршеној органогенези, послије трећег мјесеца трудноће заметак постаје плод односно фетус.

Трајање трудноће[уреди]

Фетус у материци између 6. и 7. мјесеца

Нормална трудноћа траје десет лунарних мјесеци или девет календарских мјесеци, односно 40 недеља или 280 дана. Ако дође до прекида трудноће прије половине седмог мјесеца, тај прекид се назива побачајем, јер плод није способан за ванматерични живот. Порођајем се назива сваки прекид трудноће послије половине седмог мјесеца.

Према времену када се догоди, порођај може бити превремени, на вријеме и каснији, а новорођенче недонесено (прематурус), донесено (матурус) и пренесено (постматурус). Недоношче по педијатриским параметрима је свако дијете мање тјелесне тежине од 2.500 грама.

Плацента[уреди]

Плацента (постељица) се ствара крајем трећег мјесеца трудноће. Она има веома важну и вишеструку функцију. Учествује у размјени материја између мајке и плода путем дифузије и осмозе, има заштитну улогу јер штити плод од инфекција, а поред тога у њој се лучи прогестерон, хормон који служи за одржавање трудноће, и естроген. Пред крај трудноће плацента је тешка око 500 g, са пречником од 16 до 20 cm, и састављен је од 16 до 20 котиледона.

Дијагноза трудноће[уреди]

Тест трудноће

Поставља се на основу анамнестичких података и објективног прегледа труднице. Промјене у организму жене изазване гравидитетом називају се знацима трудноће и дјеле се у три групе:

  • сигурни знаци трудноће
  • несигурни знаци трудноће
  • вјероватни знаци трудноће

Несигурни знаци трудноће[уреди]

Под несигурним знацима подразумијевају се они знаци који су карактеристични за трудноћу али се могу наћи и код жена које нису гравидне, па и код мушкараца. То су мучнине, осјећај гађења, пигментација на појединим дијеловима коже, повећање стомака и бокова, промјене у расположењу и други. У неким случајевима трудноћу прате и симптоми као што су умор, преосетљивост на мирисе и губитак апетита.

Вјероватни знаци трудноће[уреди]

Вјероватни знаци су промјене које се манифестују на полним органима и грудима жене. То су изостанак менструације, увећање и размекшавање материце, увећање дојки и појава колострума односно првог млијека, ликвидитет слузнице вагине и грлића материце.

Сигурни знаци трудноће[уреди]

William Hunter, Anatomia uteri humani gravidi tabulis illustrata, 1774

Сигурни знаци трудноће су постојање фетуса видљивог ултразвучним налазом, слушање срчаних тонова, опипавање дијелова тијела плода и присуство хормона трудноће у урину. Након оплодења, у организму жене се након 7-10 дана почињу појављивати мерљиве концентрације hCG, који се може доказивати из урина или крви жене.

Биолошки тестови који су се раније користили у доказивању трудноће као што су Гали Маинијева реакција, данас више нису у употреби.

Имунолошки тестови који се данас користе већином су засновани на употреби латекс честица. Може се доказати присуство Хуманог хорионског гонадотропина, чија се полипептидна бета подјединица користи у доказивању трудноће (скраћено b-hCG) у концентрацији од 25 mIU у урину жене, што је еквивалент периоду између четврте и пете седмице трудноће. Увијек се узима узорак првог јутарњег урина, јер је у њему концентрација b-hCG највећа.

Такође, може се урадити и одређивање концентрације b-hCG у крви. Оно се ради десетог дана по овулацији, и концентрација b-hCG у крви се код 85% нормалних трудноћа удвостручује сваких 72 часа у раној трудноћи.

Развој органа плода[уреди]

Ултразвук трудноће

Људско срце почиње куцати у четвртој недјељи гестације. Путем ултразвука већ од шесте недјеље могуће је пратити срчане тонове фетуса. У петој недјељи дијете има око 80 откуцаја у минути а у деветој недјељи износи око 165 одкуцаја. Покрети дисања опажени су у 10. недјељи трудноће. Развој плућа код фетуса започиње у 4 недјељи појавом плућног пупољка. Према већини аутора бубрези фетуса почињу функционисати од трећег мјесеца гестације, а до тог закључка се дошло на основу постојања урина у мокраћном мјехуру плода. До краја 18 седмице развијају се полни органи.




Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Strane veze:


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).