Вилијам Вилберфорс — разлика између измена
Disambiguated: Јоркшир → Јоркшир (грофовија) using Dab solver |
м Разне исправке |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
'''Вилијам Вилберфорс''' ({{јез-енгл|William Wilberforce}}; [[24. август]] [[1759]] – [[29. јул]] [[1833]]) је био [[Уједињено Краљевство|британски]] политичар, филантроп и вођа покрета за укидање [[трговина робљем|трговине робљем]]. Вилберфорс је почео своју политичку каријеру 1780. и постао је члан парламента за [[Јоркшир (грофовија)|Јоркшир]] (1784–1812). Године 1785. је доживео конверзију и постао је [[Евангелизам|евагелички хришћанин]], што је имало за последице велике промене у његовом начину живота и жеље за променама које су га пратиле целог живота. Две године касније ступио је у контакт са [[Томас Кларксон|Томасом Кларксоном]] и групом активиста који су се боритили против трговине робљем, укључујући [[Гранвил Шарп|Гранвила Шарпа]], [[Хана Мор]] и [[Чарлс Мидлтон|Чарлса Мидлонта]]. Они су убедили Вилберфорса да заступа [[аболиција|аболицију]] и убрзо је постао један од главних енглеских аболициониста. Предводио је 26 година камапању против британске трговине робљем све до усвајања [[Закона о трговини робљем из 1807.]] |
'''Вилијам Вилберфорс''' ({{јез-енгл|William Wilberforce}}; [[24. август]] [[1759]] – [[29. јул]] [[1833]]) је био [[Уједињено Краљевство|британски]] политичар, филантроп и вођа покрета за укидање [[трговина робљем|трговине робљем]]. Вилберфорс је почео своју политичку каријеру 1780. и постао је члан парламента за [[Јоркшир (грофовија)|Јоркшир]] (1784–1812). Године 1785. је доживео конверзију и постао је [[Евангелизам|евагелички хришћанин]], што је имало за последице велике промене у његовом начину живота и жеље за променама које су га пратиле целог живота. Две године касније ступио је у контакт са [[Томас Кларксон|Томасом Кларксоном]] и групом активиста који су се боритили против трговине робљем, укључујући [[Гранвил Шарп|Гранвила Шарпа]], [[Хана Мор]] и [[Чарлс Мидлтон|Чарлса Мидлонта]]. Они су убедили Вилберфорса да заступа [[аболиција|аболицију]] и убрзо је постао један од главних енглеских аболициониста. Предводио је 26 година камапању против британске трговине робљем све до усвајања [[Закона о трговини робљем из 1807.]] |
||
Вилберфорс је био убеђен у важност религије, моралности и ибразовања. Преводио је кампање и покрете као што су [[Друштво за искорењивање порока]], британски мисионарски рад у [[Индија|Индији]], оснивање слободне колоније у [[Сијера Леоне]]у, оснивање [[Друштво црквене мисије|Друштва црквене мисије]] и [[ |
Вилберфорс је био убеђен у важност религије, моралности и ибразовања. Преводио је кампање и покрете као што су [[Друштво за искорењивање порока]], британски мисионарски рад у [[Индија|Индији]], оснивање слободне колоније у [[Сијера Леоне]]у, оснивање [[Друштво црквене мисије|Друштва црквене мисије]] и [[Друштво за спречавање окрутности према животињама|Друштва за спречавање окрутности према животињама]]. Његов наглашени конзервативизам је доводио да подржава политички и друштвено репресивне законе, због чега је критикован да игнорише неправде у домовини док се бори за потлачене у свету. |
||
Касније је Вилбефорс подржавао камапњу за комплетно укидање ропства и наставио је да је заступа и после 1826. када се повукао из парламента због лошег здравља. Ова камапња је довела до [[Закон о укидању ропства из 1833.|Закона из укидања ропства из 1833]], којим је укинуто ропство у највећем делу [[Британска империја|Британске империје]]. Вилберфорс је умро три дана након што је чуо за усвајање закона. Сахрањен је у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]], поред свог приљатеља [[Вилијам Пит млађи|Вилијама Пита]]. |
Касније је Вилбефорс подржавао камапњу за комплетно укидање ропства и наставио је да је заступа и после 1826. када се повукао из парламента због лошег здравља. Ова камапња је довела до [[Закон о укидању ропства из 1833.|Закона из укидања ропства из 1833]], којим је укинуто ропство у највећем делу [[Британска империја|Британске империје]]. Вилберфорс је умро три дана након што је чуо за усвајање закона. Сахрањен је у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]], поред свог приљатеља [[Вилијам Пит млађи|Вилијама Пита]]. |
Верзија на датум 10. април 2014. у 01:41
Вилијам Вилберфорс | |
---|---|
Датум рођења | 24. август 1759. |
Место рођења | Кингстон на Халу, Велика Британија |
Датум смрти | 29. јул 1833.73 год.) ( |
Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
Вилијам Вилберфорс (енгл. William Wilberforce; 24. август 1759 – 29. јул 1833) је био британски политичар, филантроп и вођа покрета за укидање трговине робљем. Вилберфорс је почео своју политичку каријеру 1780. и постао је члан парламента за Јоркшир (1784–1812). Године 1785. је доживео конверзију и постао је евагелички хришћанин, што је имало за последице велике промене у његовом начину живота и жеље за променама које су га пратиле целог живота. Две године касније ступио је у контакт са Томасом Кларксоном и групом активиста који су се боритили против трговине робљем, укључујући Гранвила Шарпа, Хана Мор и Чарлса Мидлонта. Они су убедили Вилберфорса да заступа аболицију и убрзо је постао један од главних енглеских аболициониста. Предводио је 26 година камапању против британске трговине робљем све до усвајања Закона о трговини робљем из 1807.
Вилберфорс је био убеђен у важност религије, моралности и ибразовања. Преводио је кампање и покрете као што су Друштво за искорењивање порока, британски мисионарски рад у Индији, оснивање слободне колоније у Сијера Леонеу, оснивање Друштва црквене мисије и Друштва за спречавање окрутности према животињама. Његов наглашени конзервативизам је доводио да подржава политички и друштвено репресивне законе, због чега је критикован да игнорише неправде у домовини док се бори за потлачене у свету.
Касније је Вилбефорс подржавао камапњу за комплетно укидање ропства и наставио је да је заступа и после 1826. када се повукао из парламента због лошег здравља. Ова камапња је довела до Закона из укидања ропства из 1833, којим је укинуто ропство у највећем делу Британске империје. Вилберфорс је умро три дана након што је чуо за усвајање закона. Сахрањен је у Вестминстерској опатији, поред свог приљатеља Вилијама Пита.