Евангелизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са евангелизацијом.
Део серијала чланака
Хришћанство

Хришћанство

Оснивање
Исус Христос · Апостоли
Црква · Јеванђеље

Историја
Рано хришћанство · Сабори
Велики раскол · Крсташки ратови
Реформација · Екуменизам

Традиције
Православље · Католицизам
Протестантизам

Теологија
Света Тројица (Отац, Син, Свети дух)
Стварање · Грех · Суд · Анђео
Спасење · Васкрсење · Царство

Упражњавање
Пост · Молитва · Свете тајне

Библија
Стари завет · Нови завет
Књиге · Канон · Апокриф

Ichthys.svg Портал:Хришћанство

Евангелизам као појам има дуг историјат.

Реформација[уреди]

У доба реформације, под њим се подразумевало прихватање аугзбуршког исповедања вере, за разлику од припадања католицизму или реформисаним црквама. Такво значење појма је и даље на снази у Европи и јавља се у службеним називима многих лутеранских цркава. У 18. веку, као евангелисти су били познати они који су били наклоњени протестантској енглеској цркви, као и они међу неконформистима који су ове подржавали. Енглески евангелисти су наглашавали значај Светог писма, потребу за очувањем вере, потребу за високим личним моралом и заступничко искупљење.

Америка и Енглеска[уреди]

У Америци 19. века, појам евангелистички се односио на оне цркве које су заступале идеје препорода (ревивализам). Сматрало се да ове цркве имају много заједничког и њихове вође су се надале да ће један евангелистички уједињени фронт помоћи да Америка постане стварно хришћанска земља.

У Енглеској су 1846. противници англо-римокатоличког покрета остварили међусобну сарадњу на нивоу Евангелистичког савеза. Савез је потврдио исповедање вере у девет тачака, где се помињало и надахнуће Светим писмом, заступничко искуплење, затим Света Тројица, као и грехопад и изопаченост човечанства. Јединство које се развијало међу евангелистичким црквама почетком века почело је да се осипа под ударцима дарвинизма, критицизма и индустријализације.

Покрети[уреди]

Различите цркве су различито реаговале на ове изазове и класични евангелистички покрет се расцепио на либерале, конзервативце и тзв. покрет друштвеног јеванђеља. Четрдесетих година 20. века почео је да се рађа нов евангелистички покрет и то у крилу напреднијег дела америчког фундаментализма, који је с временом постао отворенији према свету и црквеном предању. Сазревањем фундаменталистичке теологије, конзервативне цркве у Америци почеле су да се развијају и та тенденција је и данас евидентна.

Евангелистички покрет у локалним црквама дао је свој допринос формирању и јачању ванконгрегационалних институција. Већ 1970. евангелистички покрет је постао главна снага америчког протестантизма. Неоевангелисти су постали најбрже растућа верска заједница у САД.

Види још[уреди]