Вокатив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.92.49.22 (разговор) на последњу измену корисника 85.222.221.120 |
м запета је српска реч за зарез |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Вокатив''' је пети падеж у [[српски језик|српском језику]], једини независан поред [[номинатив]]а. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја ''' |
'''Вокатив''' је пети падеж у [[српски језик|српском језику]], једини независан поред [[номинатив]]а. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја '''запетом''', а у говору краћом паузом. На пример: |
||
:'''Ана,''' врати се. |
:'''Ана,''' врати се. |
||
:Како сте''', госпођо'''? |
:Како сте''', госпођо'''? |
Верзија на датум 13. јун 2014. у 10:40
Вокатив је пети падеж у српском језику, једини независан поред номинатива. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја запетом, а у говору краћом паузом. На пример:
- Ана, врати се.
- Како сте, госпођо?
- Јесен стиже, дуњо моја.
Код појединих именица мушког рода у вокативу неки гласови се мењају:
- човек-човече, Предраг-Предраже
- стриц-стриче, Кнез-Кнеже, читалац-читаоче
Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:
- момак-момци, викинг-викинзи.
Вокатив је, као и номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози. Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Одговара на узвике хеј!, ој итд.
Литература
- Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4