Монах Дамаскин Хиландарац — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Дамаскин Хиландарац''' (прва пол. [[ |
'''Дамаскин Хиландарац''' (прва пол. [[17. век|XVII века]]), српски писац позног средњег века. Светогорски монах у доба патријарха Пајсија. На [[Манастир Хиландар|Хиландару]] је [[1633|1633.]] године преписао и редиговао ''Шестоднев'' [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]] са руског предлошка. На Спасовој води изнад Хиландара је до [[1660e|1660-их]] година преписивао и исправљао руске књиге, које су грчки калуђери сматрали јеретичким због своје „латинске“ барокне иконографије, па је изручен Турцима и бачен у тамницу, одакле се једва избавио. Један је од аутора новог типа записа и писама (из [[1632|1632.]]), на граници епистоларног и аутобиографског жанра, какве је писао и [[Михаило Кратовац]]. На његов подстрек штампала је влашка кнегиња [[Јелена Бесараба]] за српске потребе један ''Пентикостар'' ([[1648]]. или [[1649]].), где је по први пут употребљен пољски тринаестерац, који ће владати у српској лирици током целог [[18. век|XVIII века]]. |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
Верзија на датум 1. јул 2014. у 09:14
Дамаскин Хиландарац (прва пол. XVII века), српски писац позног средњег века. Светогорски монах у доба патријарха Пајсија. На Хиландару је 1633. године преписао и редиговао Шестоднев Јована Златоустог са руског предлошка. На Спасовој води изнад Хиландара је до 1660-их година преписивао и исправљао руске књиге, које су грчки калуђери сматрали јеретичким због своје „латинске“ барокне иконографије, па је изручен Турцима и бачен у тамницу, одакле се једва избавио. Један је од аутора новог типа записа и писама (из 1632.), на граници епистоларног и аутобиографског жанра, какве је писао и Михаило Кратовац. На његов подстрек штампала је влашка кнегиња Јелена Бесараба за српске потребе један Пентикостар (1648. или 1649.), где је по први пут употребљен пољски тринаестерац, који ће владати у српској лирици током целог XVIII века.
Литература
- Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
- Мирјана Бошков: О Дамаскину Хиландарцу и руским књигама у његовом животу и раду, у: „Зборник Матице српске за славистику“, 1997, бр. 52, стр. 69–85.
- Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 53.