Процесна техника и заштита животне средине

Процесна техника – процесно инжењерство је посебна област технике и технологије која обухвата процесе и поступке, постројења, машине и апарате који се користе у производњи и преради полазних материјала у циљу израде широког спектра финалних производа у различитим гранама индустрије. Студије на модулу за процесну технику на Машинском факултету у Београду организоване су да припремају инжењере процесне технике да у пракси раде на развоју, пројектовању и изградњи производних и помоћних постројења, пројектовању, конструисању, изради и монтажи машина и апарата, вођењу производње у постројењима у којима сировине пролазе кроз различите физичке и хемијске процесе обраде у циљу добијања финалних производа у широким областима индустријских процеса и производњи. Дипломирани машински инжењер процесне технике овладаним теоријским и инжењерским знањима, савременим приступом и методама решавања проблема теорије и праксе, оспособљен је да започне и успешно гради професионалну каријеру, као и да даље проширује и продубљује своја знања и стиче више калификације – магистра и доктора техничких наука. Дипломирани машински инжењер процесне технике располаже формалним и високим стварним квалификацијама да успешно обавља послове и задатке:

• Пројектовања и развоја процеса и сложених постројења процесне и друге индустрије;
• Конструисања машина, уређаја и апарата процесне технике;
• Припреме и вођења производње;
• Припреме и вођења монтаже опреме и индустријских постројења;
• Одржавања техничких система;
• Лабораторијских мерења, испитивања и атестирања материјала, производа, машина и апарата;
• Истраживања, развијања и освајања нових знања у областима теорије и праксе процесне технике;
• Наставе у средњим, вишим школама и на факултетима;
• Организације и управљања.

Историјат

Зачетак развоја процесне технике се среће при деоби наставе на Универзитету у Београду између два светска рата. Дељењем наставе школске 1923/24. године на два смера: Машински и Електротехнички, затим и на трећи, Технолошки смер, учињен је први и одсудан корак ка каснијем развијању ових грана техничких наука у самосталне факултете. Али, у оно време, од када се наводе ови подаци, везе између ових група су биле још веома чврсте. Прва четири семестра су била заједничка, односно заједничке су биле основе фундаменталних предмета, а одвајање на посебне групе било је од петог семестра. Настава је трајала осам семестара. На групи за “грађење машина”, што представља зачетак Машинског факултета, и на групи за “технологију”, појављују се зачеци процесне технике у оквиру следећих предмета: Механичка технологија коју је предавао проф. Душан Томић и Фабричка постројења проф. Алексеј Лебедев. Поред извођења наставе формиране су и катедре, односно заводи који и данас постоје. Тако је формирана Катедра за уређење радионица и фабричка постројења, као и кабинети, односно заводи за фабричка постројења, грађевинске машине и енциклопедију машинства и Катедра за механичке технологије. Наведени предмети се срећу и у наставним плановима школске 1933/34. године, што значи да су већ значили озбиљну основу за тадашње машинске инжењере. Ови предмети се спомињу и у програмима до избијања Другог светског рата 1940, односно 1941. године. На Машинском факултету у Београду у јесен 1959. године, ступањем на снагу новог Статута са новим наставним планом (четвртим по реду од 1948. године), први пут се појављују и посебни предмети из области процесне технике. У оквиру Термотехничког смера формирана је изборна група Б од два предмета који су се похађали у VII и VIII семестру и то: Технолошки поступци и Технолошка опрема. Предавања у четвртој години из наведених предмета почела су школске 1959/60. године, тако да се 1959. година сматра почетком наставе из области процесне технике на Машинском факултету у Београду. Као посебно усмерење, Процесна техника се формира 1966. године и до данас је било више наставних планова.

Наставно-научни кадар

Развој научно – наставних дисциплина у последњих 45 година омогућен је сталним бројним јачањем научно – наставног кадра. Првим генерацијама студената машинског факултета у области процесне технике наставу је држао др Слободан Кончар-Ђурђевић, тада ванредни професор Технолошко-металуршког факултета, а затим су предмете Основи технолошких апарата и Технолошки апарати, по наставном плану Групе за технолошку опрему преузели професори Машинског факултета: Јован Шел и Драгутин Поповић. Убрзо затим, професор Милан Антић почиње са предметом Индустријске пећи, а тадашњи доцент др Димитрије Вороњец са предметом Технолошке операције, а потом са предметом Основи процесне хемије. Доласком професора др Бранислава Ђаковића формиран је основни костур наставног плана и језгро наставника и сарадника на Катедри за процесну технику. У даљем развоју Катедре запошљавани су сарадници (инжењери) што је омогућило повећање броја научних дисциплина и тематских области које су обрађиване у оквиру истраживачких пројеката и истраживачко–развојне активности на Машинском факултету. Нови кадрови и њихова истраживачка и наставна активност представљали су основу за проширивање и унапређивање наставних садржаја и метода и стварали могућност да се наставни планови и програми стално прилагођавају интересовању младих за нова ужа подручја науке и струке и потребама и захтевима развоја односних области технике и технологије, производње и сложених постројења процесне технике.

Данас на Катедри за процесну технику Машинског факултета Универзитета у Београду ради 4 редовна професора, 1 ванредни професор, 4 доцента и 1 асистент.

Редовни професори:

др Александар Петровић, дипл. инж. маш.

др Србислав Генић, дипл. инж. маш.

др Александар Јововић, дипл. инж. маш.

др Дејан Радић, дипл. инж. маш.

Ванредни професори:

др Ненад Митровић, дипл. инж. маш.

Доценти:

др Мирјана Стаменић, дипл. инж. маш.

др Марко Обрадовић, дипл. инж. маш.

др Душан Тодоровић, дипл. инж. маш.

др Никола Карличић, маст. инж. маш.

Асистенти:

Милош Ивошевић, маст. инж. маш.