Биљна ткива — разлика између измена
Поништена измена 26476267 корисника Leonidlednev (разговор) ознаке: поништење враћена измена |
Поништена измена 26507326 корисника 83.20.222.120 (разговор) ознака: поништење |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
== Творна ткива (меристеми) == |
== Творна ткива (меристеми) == |
||
[[Творна ткива]] граде ћелије које имају способност да се непрекидно деле и од њих настају и развијају се сва остала трајна ткива. |
[[Творна ткива]] граде ћелије које имају способност да се непрекидно деле и од њих настају и развијају се сва остала трајна ткива. |
||
{{посебан чланак|творна ткива}} |
{{посебан чланак|творна ткива}} |
||
Ред 46: | Ред 46: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* [ |
* [https://www.bionet-skola.com/w/Biljna_tkiva Bionet škola] |
||
[[Категорија:Ботаника]] |
[[Категорија:Ботаника]] |
Верзија на датум 27. новембар 2023. у 17:59
Ткива су скупови ћелија које имају исто порекло, обављају исту функцију и имају сличну грађу. Од када је установљена целуларна организација биљака и постојање ткива код њих, почело се са класификовањем биљних ткива. На основу диференцираности ћелија у организму васкуларних биљака се разликују две основне групе ткива:
- тотипотентна творна ткива и
- диференцирана трајна ткива
Творна ткива (меристеми)
Творна ткива граде ћелије које имају способност да се непрекидно деле и од њих настају и развијају се сва остала трајна ткива.
Трајна ткива
Трајна ткива су изграђене од ћелија које врше одређену функцију, а трајно су или делимично изгубиле способност деобе. Нека од трајних ткива могу поново стећи способност деобе и на тај начин од њих постају секундарни меристеми. Ћелије ових ткива су крупније од меристемских и имају веће вакуоле (најчешће је то, код потпуно диференцираних, старијих ћелија једна крупна, централно постављена вакуола).
Зависно од функције коју врше, трајна ткива су подељена на:
- површинска
- основна
- механичка
- проводна
- жлездана
Покорична ткива
Покорична (површинска) ткива се налазе на површини свих биљних органа. Припадају сложеним ткивима јер се састоје из различитих врста ћелија.
Паренхимска (основна) ткива
Паренхимска ткива називају се и основна зато што су сва остала ткива, изузев покровних, уроњена у њих, односно чине основну масу биљног тела.
Механичка ткива
Ћелије механичког ткива су тесно међусобно спојене и имају дебеле целулозне зидове са малобројним и ситним порама, па дају чврстину биљци. Механички елементи су у биљним органима специфично распоређени тако да се уз најмањи утрошак материјала обезбеђују највећа могућа чврстоћа.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Phloem_siebr%C3%B6rchen.jpg/250px-Phloem_siebr%C3%B6rchen.jpg)
Проводна ткива
Проводно ткиво је специјализовано за провођење материја кроз биљку. Разликују се две врсте овог ткива:
Секреторна ткива
Ћелије жлезданих ткива стварају и излучују различите секрете. Секрети су производи метаболизма који биљни организам излучује споља или сакупља у свом телу.