Извор странице Праисторија

{{Људска историја}}

'''Праисторија''' или '''преисторија''' (од {{јез-гр|προϊστορία}}: ''-{προ}-'' — пре,<ref>Милан Будимир, Љиљана Црепајац (1991). Στοιχεια Ελληνικα, Основи грчке глотологије''. pp. 433. [[Научна књига]], Београд.''</ref> ''-{ιστορία}-'' — прича; односно: ''-{prae}-'' — претходни,<ref>Јован Чолић (1991). ''Речник латинско - српско-хрватски''. Дерета, Београд.</ref> ''-{historia}-'' — [[латинизација (лингвистика)|латинизована]] реч ''-{ιστορία}-'' или {{јез-лат|praehistoria}}) је временски период до појаве првих [[писмо|писама]].

[[Пол Торнал]] је први смислио овај термин како би описао предмете начињене у [[пећина]]ма у јужној [[Француска|Француској]]. У [[француски језик]] је ушао тридесетих година [[19. век]]а да би се описало време пре писма, а [[Данијел Вилсон]] га је у [[енглески језик]] увео [[1851]].

Праисторија је временски период који траје од тренутка када је праисторијски човек почео да израђује оруђе и оружје до појаве првих [[писмо|писама]] и дели се према материјалу од кога су оруђе и оружје прављено и начину његове обраде на:
* старије камено доба ([[палеолит]]),
* средње камено доба ([[мезолит]]),
* млађе камено доба ([[неолит]]), и
* [[метално доба|метална доба]]:
** [[енеолит|бакарно доба]],
** [[бронзано доба]], 
** [[гвоздено доба]].

== Дефиниција ==
За прaисторију се може рећи да датира од настанка [[свемир]]а, иако се термин чешће користи за означавање периода када је било живота на [[Земља|Земљи]]; [[диносауруси]] се могу описати као прaисторијске животиње, а [[пећински људи]] као прaисторијски људи. Уобичајено контекст имплицира о ком се [[геологија|геолошком]] или [[систем три доба|временском]] периоду говори, на пример „праисторијски [[миоцен]]ски мајмуни“ имплицира на време од пре 23-5,5 милиона година раније или „средњо-палеолитски хомо сапијенс“ имплицира на време од пре 200.000-30.000 година.
[[Датотека:Stonehenge.jpg|мини|300п|[[Стоунхенџ]] у [[Енглеска|Енглеској]] су подигли људи из неолита пре око 4000 година. Археологија је важна област за разумевање праисторије]]
Како по дефиницији праисторије нема писаних извора о праисторијским временима (или барем нема ниједног познатог који још увек постоји), информације које знамо о том временском периоду добијамо од наука као што су [[палеонтологија]], [[биологија]], [[палинологија]], [[геологија]], [[етноастрономија]], [[антропологија]], [[археологија]] и друге природне и друштвене науке. У друштвима где се писмо скоро појавило, усмено преношење знања, са генерацију на генерацију, садржи извештаје о праисторијским временима.

Овај термин је постао мање стриктно дефинисан у 20. веку како је граница између историје (интерпретација писаних и усмених сведочанстава) и других дисциплина постала мање оштра. Данашњи историчари се ослањају на доказе из многих области и не ограничавају се на историјски период и писане, усмене или друге симболички записане изворе, а такође термин историја се више користи него термин праисторија (нпр. историја Земље, историја свемира). Ипак, ова подела је остала важна многим научницима, посебно у друштвеним наукама.

Главни истраживачи о праисторији човека су археолози и антрополози који користе ископине, географска истраживања и научне анализе да открију и интерпретирају природу и понашање људи пре појаве писма или оних који немају писма.

Датум који означава крај праисторије, дан када су писани извори постали корисни академски извори, варира од региона до региона. У Египту је углавном прихваћено да се праисторија завршава око 3200. п. н. е. док је крај праисторије на [[Нова Гвинеја|Новој Гвинеји]] око 1900.

=== Палеолит ===
{{главни чланак|Палеолит}}
Палеолит ({{јез-гр|παλαιολιθικός}} - сложеница од - -{παλαιός}- - стар и -{λίθος}- - камен) је период који се протеже од пре 2.600.000 година до 10.000. године п. н. е. Обележио га је настанак и развој [[Велики човеколики мајмуни|хоминида]] и првобитног оруђа и оружја.

У старијем каменом добу људи су живели у пећинама. Човек је овладао [[ватра|ватром]], бавио се скупљањем плодова и ловом. Оружје и оруђе је прављено окресивањем камена. Током средњег палеолита људи су овладали [[говор|језиком]], стварали су најранију уметност, музику и почели су са пијететом да сахрањују умрле чланове заједнице.
[[Датотека:World map of prehistoric human migrations.jpg|десно|мини|400п|Мапа древних миграција људи (добијена мДНК анализом)]]
Почеле су и велике миграције, човек је пре око 80 миленијума населио област од Источне [[Африка|Африке]] до [[Блиски исток|Блиског истока]], затим продире на истоку ка [[јужна Азија|јужној Азији]] и [[Аустралија|Аустралији]] са [[Океанија|Океанијом]] пре око 60 миленијума, затим се креће северно ка [[Европа|Европи]] и источно ка средњој Азији, осваја области Аустралије. Током млађег палеолита (пре око 40 миленијума) развијају се снажне палеолитске културе, човек продире до [[Северна Америка|северне Америке]] и Океаније. Током последњег [[ледено доба|леденог доба]], данас региони погодни за живот, били су изузетно негостољубиви, крајем овог периода око 12.000. године п. н. е. насељене су готово све области које нису биле покривене вечитим снегом и ледом.

У пећинама [[Алтамира]] у [[Шпанија|Шпанији]] и [[Пећина Ласко|Ласко]] у [[Француска|Француској]] пронађени су цртежи [[бизон]]а, [[јелен]]а и [[мамут]]а које потичу из тог времена. На сликама преовладавају смеђа, жута и црвена боја.

Области западне и средње Европе насељене су у првом одсеку [[плеистоцен]]а ([[дилувиј]], ледено доба), територија [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] постају део екумене тек у раздобљу последње [[глацијали|глацијације]] (алпска глацијација -{Würm}-). Током овог периода клима је била хладна, граница вечног леда спуштала се и до 1.500 -{m}- надморске висине, тло су покривале степе и ретке шуме борова, смреке и брезе, а ветар је долине великих река ветрови засипао песком и чиме се стварао лес по равницама. Због тога су први људи за своја станишта бирали пећине на обронцима нижих брда који затварају мање речне долине.<ref>[[Драгослав Срејовић]], „Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије“, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.</ref>

Археолошка налазишта из овог времена су: [[Хадар]] у [[Етиопија|Етиопији]], [[Монте Чирчео]] у [[Италија|Италији]], [[Тешик таш]] у [[Туркменистан]]у, [[Шанидар]] у [[Ирак]]у, [[Крапина (град)|Крапина]] у [[Хрватска|Хрватској]], [[Пећина Градац|Градац]] и [[Рисовача]] у [[Србија|Србији]], [[Црвена стијена|Црвена Стијена]] у [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Сеиди]] и [[Елида]] у [[Грчка|Грчкој]], [[Мас д Азил]] у Француској.

=== Мезолит ===
{{главни чланак|Мезолит}}
Мезолит ({{јез-гр|Μεσολιθικός}} - од - -{Μεσο}- средње и -{λίθος}- - камен) или средње камено доба трајало је од краја леденог доба, пре 10.000 година до појаве земљорадње, односно млађег каменог доба (неолита). Датовање варира у односу на различита поднебља. У неким областима (нпр. на [[Блиски исток|Блиском истоку]]), [[земљорадња]] јавља се крајем плеистоцена, тако да је мезолит веома кратко трајао и тешко га је дефинисати. У областима са ограниченим ефектом промена у смени ледених и међуледених доба - користи се термин епипалеолит, а у другим регијама где се види јасна промена настала сменом глацијала (која се огледа у еколошким разликама) види се јасна слика овог доба.

Током мезолита, људи и даље живе у пећинама, али и граде прва трајна насеља, најчешће на обалама река, језера и мора и развијају технологију. Оруђа се и даље израђују окресивањем камена, јављају се мирколити, камене секире и предмети од дрвета. На неким локалитетима откривени су кануи и чамци. Опстанак се осим на сакупљању плодова и лову, заснива и на риболову. У шумским подручјима појављују се знаци [[дефорестација|дефорестације]], која се развија у неолиту током кога је човек почео са крчењем шума, да би створио више простора за земљорадњу.

Мезолитска налазишта су [[Власац]] и [[Лепенски Вир]] на десној обали Дунава, у [[Ђердапска клисура|Ђердапу]] ([[Србија]]), Крамонд ({{јез-енг|Cramond}}), Ховик хаус ({{јез-енг|Howick house}}) и Стар кар ({{јез-енг|Star Carr}}), ([[Уједињено Краљевство]]), пећина Франхти ({{јез-гр|Σπήλαιον Φράγχθη}}) ([[Грчка]]), Свифтербант култура (-{Swifterbant}-) ([[Холандија]]).

=== Неолит ===
{{главни чланак|Неолит}}
[[Датотека:Neolítico en Europa.png|мини|десно|400п|Распростирање неолитских култура у Европи]]
Неолит (од сложенице {{јез-гр|νεολιθικός}}, -{νεο}- -нов и -{λίθος}- - камен) или млађе камено доба је трећа епоха коју обележава почетак сточарства и земљорадње, као и појава сталних урбаних и протоурбаних насеља, седелачки начин живота и производња предмета од печене глине.
У неолиту се камен обрађивао глачањем и полирањем. Људи су живели у [[земуница]]ма и [[сојеница]]ма (куће на дрвеним стубовима у води). Друштво се делило на родове, братства и племена. Керамика се украшава, јавља се фигурална пластика и различити предмети култног карактера.

==== Теорија плодног полумесеца ====
Теорија плодног полумесеца била је заснована на идеји да је прва производња (односно пољопривреда) почела да се развија у широком луку од [[Левант]]а до [[Курдистан]]а у [[Ирак]]у, и јужно од [[Каспијско језеро|Каспијског језера]], одакле су културе продирале у остале делове света. Међутим, неолитске културе су се развијале независно у различитим деловима света и током различитог времена су почеле са узгајањем различитих биљака („плодни полумесец“ - [[пшеница]], [[јечам]] и махунасте биљке око 8000. године п. н. е, у Азији - [[пиринач]] и [[просо]] су доместификовани око [[6000. п. н. е.]], у Средњој Америци - [[кукуруз]], [[кромпир]] око [[7000. п. н. е.]])

Верује се да је [[Јерихон]], град на западној обали реке [[Јордан (река)|Јордан]] у Палестини најстарије насеље на земљи и да потиче из овог периода. Чувени споменици који су сачувани из овог периода су [[мегалити|мегалитски споменици]], од којих је најпознатији [[Стоунхенџ]] (''-{Stonehenge}-'') у јужној Енглеској. Неки мисле да је то светилиште, а неки да је то нека врста прве опсерваторије.

На Балкану су најпознатија налазишта из овог периода су [[Лепенски Вир]] који се налази на Дунаву између [[Голубац|Голупца]] и [[Доњи Милановац|Доњег Милановца]], [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]] код Панчева и [[Винча]] код [[Београд]]а, а пронађени су и неки од првих [[рудник]]а у Европи. Бакар се вадио код [[Мајданпек]]а, а жива у [[Шупља стена (Авала)|Шупљој стени]] на [[Авала|Авали]].<ref>Група аутора, Неолит централног Балкана, Народни музеј, Београд, 1968.</ref>

=== Метално доба ===
{{главни чланак|Метално доба}}
У овом периоду [[оружје]] и [[оруђе]] се правило од [[бакар|бакра]], [[бронза|бронзе]] (легура бакра и [[калај]]а) и од [[гвожђе|гвожђа]]. Издвајање метала од руде назива се [[металургија]]. Тада су се појавили трговци и занатлије. Роба се размењивала за робу, а трговало се и на копну и на мору. На копну се роба превозила колима која су вукли [[магарац|магарци]] и [[коњи]], а направљени су први [[једрењак|једрењаци]]. У градовима су углавном живели трговци и занатлије и они су представљали најобразованији део друштва. Израз цивилизација настао је од латинске речи -{''civis''}- — што значи грађанин. Тада настају и прве државе, а грађани издржавају власт тако што плаћају [[порез]].

[[Енеолит|Бакарно доба]] (још и енеолит или халколит), у старијој литератури називано и „камено бакарно доба“ је период који је обележило откриће [[бакра]], метала који почиње да се користи у изради примитивног оруђа и оружја. Везује се за [[3. миленијум п. н. е.]]

У овом периоду јавља се [[рударство]]. [[Рудник|Рудници]] овог периода су веома квалитетни, у почетку се користи самородни бакар (у [[Европа|Европи]] у културама позног неолита имамо појаву самородног бакра и оксидних руда). Најбогатија лежишта бакра на територији данашње Европе налазила су се на острву [[Кипар|Кипру]], које је у културном погледу било везано за [[Блиски исток]].

Такође су лежишта руде била и на [[Карпати]]ма, у [[Чешка|Чешком]] Равногорју, на [[Кавкаске планине|Кавказу]], [[Урал (планина)|Уралу]] (где рано почиње мешање бакра и [[арсен]]а, чиме се добија [[арсенска бронза]]), на Балкану су [[Рудна Глава (археолошки локалитет)|Рудна глава]] (код [[Мајданпек]]а) и [[Аи Бунар]] (Јужна [[Бугарска]]). Такође треба поменути и подручја сразмерно богата [[злато]]м, које је представљало важну сировину, а то су област [[Урал (планина)|Урала]], средња Европа и [[Трансилванија]]. Наведене области су представљале и значајне металуршке центре како током енеолита, тако и касније, током бронзаног доба.
[[Датотека:Bronze age weapons Romania.jpg|мини|десно|200п|Оружје, оруђе и накит са карактеристичном орнаментиком овог доба]]

[[Бронзано доба]] (2200. до 750 / [[700. п. н. е.|700. године п. н. e.]]), обележава како употреба бронзе, тако и сеоба сточара у време раног бронзаног доба (2200—[[1600. п. н. е.|1600. год. п. н. е.]]) на подручје [[Средоземље|Средоземља]]. То је био следећи талас индоевропских досељеника (након првог таласа пољопривредника у млађем каменом добу).

Један од највећих рударских центара овог периода био је [[Митерберг]] у западној [[Аустрија|Аустрији]], где су откривене велике количине бакарне руде. Постојале су јаме где се топила и прерађивала руда. Нађени су остаци јамског рударења, дрвене конструкције, ведрице. Производња је била најинтензивнија у другој половини 2. миленијума. Касно бронзано доба или време тзв. културе поља са урнама (култура поља са шарама) траје од [[300. п. н. е.|300.]] до 750/[[700. п. н. е.|700. год. п. н. е]].<ref>Gibuntas M. Bronze age CUltures in Central and Eastern Europe, The Hague, 1965.</ref>

[[Гвоздено доба]] је најмлађи период праисторије, који смењује бронзано доба и траје до почетка нове ере. Ово је доба када је човек овладао производњом и употребом гвожђа, које улази у широку примену, металургијом и када се јавља први [[новац]].

За почетак гвозденог доба се сматра [[1000. п. н. е.]] (Блиски исток и Грчка). У средњој и јужној Европи гвоздено доба почиње у [[9. век п. н. е.|9. веку п. н. е.]] (у Грчкој се завршава [[протогеометријски период]]). Претпоставка је да се развија самостално. Обрада гвожђа хладним ковањем почиње негде на Блиском истоку око [[6000. п. н. е.]] У западној Европи [[Келти]] су били први који су употребљавали гвожђе. У француској школи овај период се назива „протоисторија“.

Почетком овог доба [[накит]] и оружје постају масивнији, [[Грнчарија|керамика]] губи декоративност. Експлоатација рудних богатстава подстиче развој занатства и трговине. Долази до појачаних популационих кретања, што изазива и немире, сукобе.

Насеља се подижу на утврђеним узвишењима, градинама.

[[Некропола|Некрополе]] се састоје од група [[тумул]]а. Чешћи облик сахрањивања је [[инхумација]]. Крајем периода јављају се велики тумули са сложеним погребним ритуалом ограниченим бројем сахрана и великим бројем прилога од сребра, злата, оружја, металних посуда и керамике. Ово доказује почетак стварања племенске аристократије.<ref>Бенац А, О етничким заједницама старијег гвозденог доба, РЈЗ 5. (1987). pp. 737-802.</ref>

Гвоздено доба можемо поделити на:
* [[Халштатска култура|халштат]] - старије гвоздено доба
* [[латен]] - млађе гвоздено доба

<center><gallery>
Датотека:Sword bronze age (2nd version).jpg|Мач из бронзаног доба
Датотека:Gold vase.JPG|Златна ваза из око 1500. године п. н. е.
Датотека:Magdalenenberg collier.jpg|Халштатска огрлица
Датотека:Linsenflasche Matzhausen.jpg|Латенска керамика
</gallery></center>
{{-}}

== Праисторија у Африци ==
[[Африка]] се сматра колевком човечанства, јер је до сада на простору овог [[континент]]а пронађено највише остатака праисторијских људи. Зато праисторију Африке сматрамо најдужом и најкомплекснијом.
У [[средоземно море|медитеранском]] делу Африке развој можемо пратити од каменог доба до настанка и развоја [[Стари Египат|Египатске]] цивилизације.
Из периода старијег и средњег Палеолита откривена су у области [[Магреб]] налази [[Олдувајски кланац|Олдувајске]] и [[Ашел]]ске културе, које је, претпоставља се, користио човек из породице хомо - -{Homo heidelbergensis}-. Ове две културе карактеристичне су за субсахарску Африку (локалитети [[Олдувајски кланац|Олдувај]] у [[Танзанија|Танзанији]] и [[Омо]] у [[Етиопија|Етиопији]]).

Снажна култура [[Атеријен]] се развија у области [[Сахара|Сахаре]], слична мустеријенској култури, а датује се у период 48.000. п. н. е. до 30.000 година п. н. е. Овом периоду припадају и културе [[Иберомаурисијен]] и [[Капсиен]].

Током енеолита у овој области развијају се прединастичке културе Старог Египта, док се током неолита развија Египатска цивилизација (краљ [[Нармер]] из око [[3150. п. н. е.]]).

<center><div style="float:center; margin: 3-{mm}-; padding: 1-{mm}-; width: 650px; border: 1px solid;">
<gallery>
Датотека:Ateriense punta.png|<center><small> Шиљак типа Атериен</small></center>
Датотека:Jebel-Irhoud.png|<center><small> Лобања неандерталца из Марока</small></center>
</gallery>Палеолит у северној Африци</div></center>

== Праисторија у Европи ==
У Европи су откривена значајна налазишта из праисторијског периода великих палеолитских култура.

'''[[Орињачка култура]]''', назив је добила по [[Орињак]]у, у пределу горње Гароне. Датира из [[3000. п. н. е.]] Широко је распрострањена у Западној [[Европа|Европи]]. Одговара кромањонским људима. Значајни локалитети су: [[Алтамира]] (Шпанија), Орињак, Фон де Гом, Лосел, [[Пећина Ласко]] (сви у северној [[Француска|Француској]]), Костјенки ([[Русија]]).

'''[[Шателперон култура]]''', прелаз између мустеријера и млађег палеолита (3.500 година). За ову културу су карактеристични једноставни издужени стругачи, благо заобљени ножеви са ретушом на једној ивици.
[[Датотека:Остаци мамута.jpg|десно|мини|300п|Остаци [[мамут]]а - степског слона (-{Mammuthus trogontherii}- ) у Природњачком музеју на [[Калемегдан]]у, у
[[Београд]]у (пронађени [[1996]]. године у [[Кикинда|Кикинди]])]]
'''[[Граветијен]]''', (назив је добила по Ла Гравету у Дордоњи). Датира из 25.000. године п. н. е. Карактеристична су мала сечива и шиљци, палеолитске венере од камена, слоноваче, глине... Чувени локалитет је [[Вилендорф]] у [[Аустрија|Аустрији]] где је пронађена [[Вилендорфска Венера]].

'''[[Солитрејска култура]]''', датира око 18.000. године п. н. е. Карактеристични су шиљци у облику [[ловор]]овог листа, окресани плитким ретушом са обе стране. Иновација је одбацивач са куком на једном крају. Слична овој је Селетијенска култура.

'''[[Магдаленијен]]''' (15.000-9.000. година п. н. е), у овом периоду ишчезавају [[мамут]]и, [[носорог|носорози]] и [[ирвас]]и, кремена оруђа су мање типична и ређе се користе, док се највише користе кости и [[рог (животињски)|рог]]. Матично подручје културе је југозападна [[Француска]] и северна [[Шпанија]].

Током мезолита у северној Европи друштвене заједнице добро живе захваљујући могућности да створе добре залихе хране. Материјални докази откривају нам две културе: [[маглемосијен]] и [[азилијен]]. Вероватно су овакви услови за живот у овој области, одложили долазак неолита до око [[4000. п. н. е.]] Током наредног периода такође се развија велики број култура на подручју Европе. Изузетан значај има [[лепенски Вир|култура Лепенског вира]] у [[Национални парк Ђердап|Ђердапској]] клисури.

Током доба метала у готово целој Европи имамо велики број налазишта, од којих се издвајају [[Уњетичка култура|Уњетичка]], [[Отомани култура|Отомани]], [[Витенбершка култура|Витенбершка]], [[Вербичоара култура|Вербичоара]] културе бронзаног доба и [[Халштатска култура|Халштатска]] и [[Латен]]ска култура гвозденог доба.

У Европи почетком историјског периода сматра се појава минојске цивилизације и писма које се развило у алфабет (-{Linear A}-) око [[19. век п. н. е.|1900. п. н. е.]]

== Праисторија у Азији ==
Као и у другим деловима света, и у Азији су трагови људског живота познати још из палеолита. Културни слојеви и скелетни остаци из неандерталског (Мустеријен-средњи палеолит) периода пронађени су у различитим подручјима [[Блиски исток|Блиског истока]], у пећинама [[Шанидар]] у [[Ирак]]у, на [[Камилска гора|камилској гори]] у [[Палестина (регион)|Палестини]] итд. Ове пећине коришћене су само током одређеног годишњег доба, али су се праисторијски људи често у њих враћали. Средства за живот су осигуравали [[лов]]ом, [[риболов]]ом или сакупљањем биљака и воћа. Локалитети на отвореном простору нису пронађени, али се може претпоставити да су и на тлу Блиског истока постојали слични, као они откривени у Европи.

Најпознатија и најзначајнија мезолитска култура овог поднебља је [[Натуфијен]], а дефинисана је на основу налаза са локалитета Јерихон.

Неолитски налази су поузданији јер је и број пронађених локалитета већи. Најчешће су удаљени и смештени на различитом (најчешће брдовитом) терену, али никад у алувијалним долинама. Детаљно је истражена пећина [[Камарбанд]] у планинској регији југоисточно од [[Каспијско језеро|Каспијског мора]], као и насеље које припада керамичком неолиту Кал'е Ростам у долини изнад које је планински ланац [[Загрос]]. Добро истражено прекерамичко насеље је Беида у [[Јордан]]у. Откривени су остаци грађевина са зидовима од танких камених плоча са украсима у виду црвених трака. Докази о сталном насељавању откривени су у Турској (насеље [[Калал Јармо]]).<ref>Hans J. Nissen, The Early History of the Ancient Near East 9.000 - 2.000 BC, The University of Chicago Press Chicago and London 1988.</ref>

У овој области не би имало смисла говорити о металном добу као о праисторији, будући да се тада јављају прве цивилизације.

== Праисторија у Америци ==
Најчешће прихваћена теорија је да су људи населили [[Америке|амерички]] континент дошавши преко [[Сибир]]а и [[Берингов мореуз|Беринговог мореуза]], пре око 50.000 година. По другој теорији сматра се да су први становници дошли на овај континент пре око 14.000 година. У сваком случају, изолација је допринела томе да у Америци у односу на друге континенте, периодизација буде каснија у односу на друга поднебља.
{{Праисторија Америке}}
Сматра се да се долазак првих становника Америке подудара са почетком [[холоцен]]а и да је подељен у две фазе: фазу ловачко-сакупљачких заједница (документовано налазима са локалитета Топер ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), Педра Фурада ([[Бразил]]), Тлапакоја ([[Мексико]]), Монте Верде -{II}- ([[Чиле]]), која се датира око 30.000 годину п. н. е.) И другу фазу која се јавља око 13.000. године п. н. е. а чији је типичан представник Кловис култура ([[Нови Мексико]]).

Крајем последњег леденог доба, почиње да се развија [[пољопривреда]]. Јављају се многе културе, највише у области [[Мексико|Мексика]] и у северним и централним [[Анди]]ма. Карактеристична је култура Карал у [[Перу]]у, која се датује у 2600. годину п. н. е.

<center><div style="float:center; margin: 3-{mm}-; padding: 1-{mm}-; width: 650px; border: 1px solid;">
{| style="margin:auto;"
|-
|[[Датотека:PeruCaral01.jpg|300п]]
|[[Датотека:El Altar del Fuego Sagrado - Caral.jpg|300п]]
|}Археолошки локалитет Карал, [[Перу]]
</center>

На америчком континенту праисторија се завршава појавом првог писаног документа који се везује за период [[Олмек]] -{III}- и чувену стелу Ц која је откривена у селу [[Трес Запотес]] код [[Веракруз]]а, (Мексико) која се датира у 32. годину п. н. е.

== Праисторијско оруђе и оружје ==
Током праисторије јавља се велики број оруђа и оружја, од којих су најзначајнији [[цепач]]и, [[стругач]]и, [[длето|длета]] и [[шиљак|шиљци]]. Осим овог оруђа јавља се још и [[ручни клин]]ови, пострушке, пробојци, [[сечиво|сечива]], [[секира|секире]], [[спатула|спатуле]], [[стрела|стрелице]], [[командна палица|командне палице]], [[харпун]]и и др.

<center><gallery>
Датотека:Bifaz en mano.jpg|Бифацијални [[артефакт]]
Датотека:Chopping tool.gif|Чопери
Датотека:African LSA Biface.jpg|Бифацијално оруђе
</gallery></center>
{{-}}

[[Датотека:Oldowan tradition chopper.jpg|десно|мини|100п|Олдувајски цепач]]
'''Цепач''' је једно од најпримитивнијих оруђа. Сечица је добијена једностраним или двостраним ({{јез-енг|chopping tool}}) окресивањем једног краја [[облутак|облутка]], вероватно је служио за дробљење и цепање тврдих материјала ([[кост]] и [[дрво]]). [[Цепач|Чопери]] се јављају још пре 2.500.000 – 1.400.000 година. у раним преашелским или олдувајским индустријама у источној Африци на локалитетима [[Омо]] и [[Кадар]] у [[Етиопија|Етиопији]], [[Олдувајски кланац|Олдувај]] у [[Танзанија|Танзанији]], [[Куби Фора|Коби Фора]] у [[Кенија|Кенији]]. У старијем и средњем палеолиту чести су и у северној Европи, као и у централној и југоисточној Азији.

'''Стругач''' је [[одбитак (археологија)|одбитак]] или сечиво које је најчешће ретуширано трансверзално дубоким и издигнутим [[ретуш]]ем. Угао ретуша у односу на површину са које је извршено ретуширање је већи од 60 степени. На основу морфолошких карактеристика деле се на: стругаче на сечивима, стругаче на одбицима, пљоснате, дебеле (чунасте).
На основу облика радне ивице:
лучне, шиљате,
њушкасте, раменасте, ноктасте и кружне.

'''[[Длето]]''' је уска алатка са кратким сечивом, која је служила за тесање или клиновање. Првобитно је била од камена а потом од [[бакар|бакра]], [[бронза|бронзе]] и [[гвожђе|гвожђа]]. Палеолитска [[кремен]]а длета формирана су помоћу једног или више удара, уздужно одстрањује део ивице одбитка или сечива. Тако настаје и тзв. одбитак длета. Длета су карактеристична за горњи палеолит и млађе периоде.
Деле се на:
* обична длета формирана на обичној неретушираној ивици
* длета на прелому сечива или одбитка
* длета на ретушираној ивици
* диедарска длета Зависно од тога колико их је формирано на 1 одбитку деле се на: једнострана, двострана и вишестрана.
По броју негатива који полазе од исте платформе деле се на: једнострука, двострука и вишеструка.
Према оријентацији негатива на одбитку деле се на: латерална и трансверзална.

По културама у којима су типична могу бити типа Ноаје, Вашон, Рес, Басале, Закан и Ориљасијен.

[[Датотека:Miscellaneous stone tools.jpg|мини|десно|200п|Палеолитски стругачи и шиљци]]
'''[[Шиљак]]''' је карактеристично оруђе за старији палеолит. Тајасијенски, мали, асиметричан шиљак формиран на дебелом одбитку. Ретуш је уздигнут, грубо назупчени, типичан за тајасијенске (премустеријенске) индустрије јужне Француске.

Карактеристични шиљци средњег палеолита су [[Мустеријен]]ски (формиран на обичном или [[Лавалуазијенска техника|Левалоазијенском]] одбитку или сечиву, троугласте форме, ретуш углавном дубок, уздигнут али некада и степенасти ретуш – тотално или само на врху, на једној или обе ивице) и листолики шиљци (двојни шиљци, унифацијално или бифацијално ретуширани, листолики, танки и фине израде).

Током горњег палеолита јавља се велики број различитих шиљака као што су:
[[шателперонијен]]ски је шиљак са лучним, стрмо ретушираним хрптом формираним на сечиву, солитрејски је фацијално и бифацијално окресани шиљак листолике форме, као и остали који карактеришу [[солитериј]]ску културу. Младечки шиљак је од кости, рога јелена, слоноваче. Издуженог ромбоидног облика је, већих димензија, пљоснат, може бити овалног или квадратног пресека.

Шиљак типа [[Фонт Ив]] је оруђе формирано на уском сечиву, ретуширано латералним или билатералним полустрмим ретушем, а шиљак типа [[Кремс]] који је формиран на ламели, ређе ретуширан латерално, чешће билатерално, полустрмим и маргиналним ретушем.

[[Граветијен]]ски шиљак је са правилним или благо лучним стрмо ретушираним хрптом, формирано на дугом и уском сечиву или ламели.
[[Датотека:Aubeville stone tool.jpg|150п|лево|мини|Оруђе од кремена из [[Абевил]]а (Француска), приказ како се држало у руци и изглед културног слоја]]

[[Аренијен]]ски је једнострано ретуширан у целини или делимично, формиран на дебелом сечиву или ламинарном одбитку, понекад је и листолике форме.

[[Тардиграветијен]]ски шиљак је на доњем крају сужен помоћу латерално изведеног јамичастог удубљења, ретуширано најчешће дубоким и директним полустрмим или стрмим ретушем. Тако формиран трн служио је за усађивање.

У финалном палеолиту и мезолиту карактеристични су: [[свидеријен]]ски – издужени шиљак са трном, затим типа [[Лингби]] (кратак, широк шиљак, са билатералним углавном стрмо ретушираним трном за усађивање). Врх може бити ретуширан и типа [[Руанда]] (двоструки шиљак са врхом у оси оруђа, листолике или ромбоидне форме, ретуширан на оба краја инверзним, плитким (површинским или полустраним ретушем).

[[Тарденуазијен]]ски шиљак је троугласто, унилатерално или билатерално (полустрмо или стрмо) ретуширан шиљак, микролитских димензија, са ретушираном равном или конкавном базом.

[[Совтеријен]]ски шиљак је билатерално, стрмо ретуширан једноструки или двоструки шиљак са лучним хрптом [[микролит]]ских димензија.

[[Азилијен]]ски шиљак је шиљак са наглашеним лучним, стрмо ретушираним хрптом, углавном микролитских димензија.

[[Аренсбургијен]]ски шиљак је оруђе са трном који је формиран помоћу 2 симетрично постављена, стрмо ретуширана, јамичаста удубљења.

Технике окресивања:
* [[Језграшка техника]] ([[ашел]]) је техника где се језгро обликује после одбијања, тако се добија оруђе од језгра.
* [[Иверашка техника]] је друга техника, где се даље обрађује одбитак.
                   
Хронолошки редослед:
[[Датотека:Levallois Point-Animation.gif|мини|десно|150п|Левалоазијенска техника]]
* [[Старији палеолит]] – техника директног одбијања, техника директног одбијања меким или тврдим перкутером од средњег ашела, техника директног одбијања помоћу наковања, левалоазијенска техника од средњег ашела
* [[Средњи палеолит]] – техника директног одбијања, левалоазијенска техника
* Млађи палеолит – техника индиректног одбијања, микродлето техника, левалоазијенска техника (бохунилијен)
* [[Мезолит]] – техника одбијања притиском, техника преламања, микродлето техника

'''Одбијање''' је поступак добијања употребљивих одбитака од комада сировине, облутака или већ припремљеног језгра.
Технике одбијања се могу поделити у две основне групе:
* техника одбијања ударом, директно, тврдим или меким перкутером, индиректно или помоћу наковања
* техника одбијања притиском

'''Окресивање''' је скуп метода и техника примењиваних у процесу производње кремених артефаката. Подразумева активности које су везане за:
* експлоатацију ресурса минералних сировина намењених за окресивање,
* припрему језгра за окресивање као и одбијање употребљивих сечива и одбитака одговарајућим техникама,
* накнадну модификацију сечива и одбитака у оруђ одговарајуће форме и намене.
Сва 3 технолошка поступка у изради артефаката, као и врсте артефаката у оквиру одређеног скупа могу бити предмет разноврсних анализа (сировина, технолошких обележја артефаката, типологије ретушираних оруђа).

== Флора и фауна ==
Историја [[Земља|Земље]] подељена је на четири геолошка доба: [[прекамбријум]], [[палеозоик]] (старо доба), [[мезозоик]] (средње доба) и [[кенозоик]] (ново доба). Палеозоик, мезозоик и кенозоик припадају фанерозоку, добу у коме се развија живи свет.

У камбријуму, пре око 540.000.000 година, на копну није било никаквог живота, а у мору су живели: [[мекушци]], [[медуза|медузе]], [[сунђери]]. Током наредних 160.000.000 година појављују се [[корал]]и и рибе без вилица (Agnatha или колоусте), које се сматрају првим [[кичмењаци]]ма. У овом периоду почињу да се развијају и биљке, а затим [[инсекти]]. Почетком карбона, пре 360.000.000 година [[водоземци]] излазе на копно, постају све бројнији, а из њих се развијају [[гмизавци]] (''-{Naosaurus}-'').

У доба мезозоика, на крају перма, долази до велике промене у изгледу Земље, изумиру крупни [[динокефал]]ни [[биљојед]]и и [[месојед|месождери]]. У [[животиње|животињском]] свету јављају се крупни [[архосаур]]ски [[гмизавци|рептили]] који су се појавили неколико милиона година после пермског изумирања: [[диносауруси]], [[птеросаури|птеросауруси]], морски рептили као [[ихтиосаурус]]и, [[плезиосаурус]]и и [[мозасаурус]]и. ''[[Dimetrodon]]'' припада врсти првих гмизаваца из доба Перма. Био је дугачак и до 3 метра и хранио се искључиво месом.

Током [[Јура|Јуре]] су се појавиле прве [[птице]] и [[Еутхериа|плацентални сисари]].
[[Птеросаури]] (Птеродактили) су први летећи гмизавци, којима су предњи удови закржљали, а развитком [[опна|опне]] су успели да [[лет|полете]]. Током јуре се јављају и прве птице са перјем.

Најкрволочнији диносаурус из доба јуре био је [[алосаур]]ус, био је дугачак од 7 до 12 метара и лако се кретао, главно оружје била му је снажна чељуст са оштрим зубима, тако да плен најчешће није успевао да умакне.

[[Брахиосаур]]ус је био врста диносауруса који су такође живели крајем јуре. Био је једна од највећих животиња које су икада ходале Земљом. Открићем огромних титаносауруса, попут [[Аргентионосаур]]уса, доказано је да су постојале и веће животиње од брахиосауруса.

[[Бронтосаур]]ус је најпознатији [[биљојед]] из овог периода, био је масиван и тром [[гмизавци|гмизавац]] и кретао се на четири ноге.

[[Диплодокус]] је важио за најдужег диносауруса и једног од најпрепознатљивијих, због дугачког врата и репа, његова величина је плашила велике предаторе, као што су алосауруси и [[цератосаурус]]и.

[[Стегосаур]]ус је живео крајем јуре, тело му је било дугачко око 9 метара и било је прекривено [[крљушт]]има, а био је висок око 4 метра. Због свог препознатљивог репа и бодљи, стегосаур је један од најпрепознатљивијих диносауруса.

<center><gallery>
Датотека:Coloborhynchus_piscator_jconway.jpg|Птеросаурус
Датотека:Allosaurus skull SDNHM.jpg|Лобања алосауруса
Датотека:Brontosaurus.jpg|Бронтосаурус Датотека:Diplodocus skeleton, incl tail NHM.JPG|Скелет диплодокуса
Датотека:Bałtów Park Jurajski 001.jpg|Модел стегосауруса
Датотека:Trex edited.jpg|Тираносаурус
Датотека:Saurier2.jpg|Модел тираносауруса
</gallery></center>
[[Тираносаурус]]и (име значи „гуштер-тиранин“) су се појавили у доба креде и „владали“ су Земљом све до нестанка [[диносауруси|диносауруса]]. Били су дугачки око 15 метара, а у усправном ставу су достизали и преко 6 метара. Били су изузетно крволочни месождери.

[[Трицератопс]] је род диносауруса из групе цератопсида из периода горње креде, имао је највећу главу у односу са другим диносаурусима, на којој је имао три рога, за која се претпоставља да су имали заштитну улогу.

Крајем мезозоика температуре у морима расту и велике животиње нестају док мање животиње свих врста ([[гуштер]]и, [[змије]] и преци [[примати|примата]]) напредују.

Током кенозоика, мења се клима, настају континенти, развијају се разне врсте сисара и јавља се [[човек]].

<center><gallery>
Датотека:Helladotherium.jpg|Скелет неогенског преживара
Датотека:Dinotherium giganteum head and jaw.jpg|Глава и горња вилица динотеријума
Датотека:Elephas primigenius.jpg|Скелет мамута
Датотека:Rhinoceros pachygnatus.jpg|Скелет миоценског носорога
</gallery></center>
{{-}}

=== Флора и фауна током Квартара ===
{{главни чланак|Квартар}}

Квартар је најмлађа геолошка периода [[кенозоик]]а, у оквиру које се издвајају две геолошке епохе: [[плеистоцен]], од 1.870.000 година до 10.000 и [[холоцен]] од пре 10.000 година до данас.

У овом периоду развила се бореална флора - мочварна вегетација тундре. Јављају се жбунасте цветнице на челу са „бореалном ружом“ ({{јез-лат|Dryas octopetala}}), поларном врбом ({{јез-лат|Salix polaris}}) и брезом ({{јез-лат|Betula nana}}).

Јужно од тундри су маховинасте и травнате степе, а још јужније - појас шума.
Топли терцијарни реликти после леденог доба очували су се на југу [[Кавкаске планине|Кавказа]].

Током овог периода јављају се:
* [[šumski slon|шумски слон]] са правим [[кљова]]ма - {{јез-лат|Palaeoloxodon}}, (128.000/100.000)
* [[мамут|степски слон]] ({{јез-лат|Mammuthus trogontherii}})
* [[мерков носорог]] ({{јез-лат|Rhinoceros mercni}})
* [[Tur (životinja)|тур]] или праговече ({{јез-лат|Bos primigenius}})
* [[коњи]] ({{јез-лат|Equidae}})

Представници хладне климе:
* [[рунасти носорог]] ({{јез-лат|Coelodonta antiquitatis}})
* [[ирвас]] ({{јез-лат|Rangifer tarandus}})
* [[бизон]] ({{јез-лат|Bison priscus}})

Пећински сисари:
* [[пећински медвед]] ({{јез-лат|Ursus spelaeus}})
* [[пећински лав]] ({{јез-лат|Panthera spelaea}})
* [[пећинска хијена]] ({{јез-лат|Crocuta spelaea}})

== Еволуција хоминида ==
[[Датотека:Homo heidelbergensis-Cranium -5.jpg|мини|десно|150п|Остаци лобање {{јез-лат|Homo heidelbergensis}}, која припада старијем палеолиту]]
Најстарији нађени остаци примата потичу из периода од пре 65.000.000 година, а нађени су у Пургатори Хилу ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]). По налазишту су и названи [[Пургаториус]] ({{јез-лат|Purgatorius}}).

Око пре 35-25.000.000 година одваја се линија хоминида. [[Хоминиди]] до пре 8.000.000 односно 7.000.000 година заузимају [[савана|саване]], током овог времена, [[Рамапитекус]]и ({{јез-лат|Ramapithecus}}) се усправљају.

=== Хомо хабилис ===
{{Главни чланак|Хомо хабилис}}
Пре око 2.000.000 година појавио се припадник рода Хомо (-{''Homo''}-). Био је нешто виши, имао је већи [[мозак]] али је још увек ходао погрбљен а тело му је било обрасло [[длака|длаком]]. Споразумевао се крицима и покретима руку а оно што га је чинило човеком била је вештина прављења оруђа. Зато су га научници назвали вешт човек или Хомо хабилис ({{јез-лат|Homo habilis}}), који је оштрим [[камен]]ом могао да разбије [[орах]]ову љуску или [[корњача|корњачин]] оклоп, да отвори [[шкољке|шкољку]] или да убије [[глодари|глодара]], али не и да лови веће животиње. [[Исхрана|Хранио]] се углавном [[биљке|биљкама]], јестивим [[плод]]овима, [[пужеви]]ма и [[скакавац|скакавцима]]. Није имао станиште, већ је користио природне заклоне. У пећине није улазио јер су их насељавали јачи од њега — [[пећински лав]], [[сабљозубе мачке]] и други [[месојед|месождери]]. Вешти човек је користио [[ватра|ватру]] за грејање и одбрану од животиња али само ако би је нашао у природи. Кретао се у групама чија је величина зависила од расположиве хране.

<center><gallery>
Датотека:Homo habilis-KNM ER 1813.jpg|Остаци лобање Хомо Хабилиса
Датотека:Homo erectus tautavelensis.jpg|Остаци лобање Хомо Еректуса
Датотека:Homo sapiens neanderthalensis.jpg|Остаци лобање Неандерталца
</gallery></center>

=== Хомо еректус ===
{{Главни чланак|Хомо еректус}}
Пре око 1.600.000 година настао је усправљен човек или Хомо Еректус ({{јез-лат|Homo erectus}}). Био је растом висок скоро као савремен човек, имао је 2/3 кранијалног капацитета савременог човека. Правио је бољи алат од вештог човека, јер се служио обликованим [[камен]]ом.
Карактеристике:
* старост - (?)1.500.000 година - 200.000 година
* висина тела - 160-165 -{cm}-
* мождана запремина - 700-1000 -{cm³}-
* одлике лобање: незнатно пресвођавање можданог дела лобање, надочни лукови масивни и наглашени, посторбитално стезање слепоочног угла, коштани зидови веома дебели, у окципиталној пројекцији ширина лобање лежи ниско
* одлике лица: велика ширина носног отвора, мандибула велика и масивна, као и зуби, обрадак раван, очњаци нешто више одвојени
* посткранијални скелет:карактеристике хоминида
* култура: култура камених језгра, почиње употреба ватре

=== Хомо сапиенс ===
{{Главни чланак|Хомо сапиенс}}
Пре око 300.000 година појављује се разуман човек - Хомо сапиенс ({{јез-лат|Homo sapiens}}). Његовом основном карактеристиком сматра се [[говор]].

'''Неандерталац''' је назив за посебну врсту праисторијског човека. Име је добио по долини реке [[Неандер]] у [[Немачка|Немачкој]], где су пронађени остаци. Датују се у 120.000 до 35.000 година.

Основне карактеристике:
* старост - 100.000-40/35.000 година
* висина тела - 160-165 -{cm}-
* мождана запремина - 1200-1600 -{cm³}-
* одлике лобање:раван кров лобање, затиљак мање или више повијен, надочни лукови присутни целом ширином чела, чело релативно мало повијено, посторбитално стегнута слепоочна кост
* одлике лица:{{јез-лат|Fossa canina}} недостаје, вилице врло масивне, велики угао зуба (зубни низ) повучен обрадак (супротно од форме савременог човека)
* посткранијални скелет:карактеристике хоминида
* култура: култура језгра и одбитка, окресивање алатки, употреба ватре, сахрањивање покојника

=== Хомо сапиенс сапиенс ===
[[Датотека:Cro-Magnon-male-skull.png|мини|десно|200п|Лобања [[кромањонац|кромањонца]]]]
* старост - 35.000. година
* висина тела - 150-200 -{cm}-
* мождана запремина - 1200-2000 -{cm³}-
* одлике лобање: хватиште мишића на лобањи слабо изражена, чело у латералној пројекцији близу вертикале, надочни луци нису развијени целом дужином, затиљак лежи око средине задњег лобањског лука, велики лобањски отвор помакнут напред, што је резултат усправног хода
* одлике лица: редукција виличног апарата, незнатна величина зуба, трећи молар је обично мањи или чак редукован, конкаван профил горње вилице, {{јез-лат|Fossa canina}} присутна само код Х. сапиенса, на доњој вилици присутан истурен обрадак
* посткранијални скелет:релативно танке и лаке кости
* култура: култура оруђа са доминантним оштрицама, рађа се уметност

== Уметност и религије праисторије ==
{{Главни чланак|Уметност праисторије|Религија праисторије}}
[[Датотека:Wien NHM Venus von Willendorf.jpg|десно|150п|мини|Уметност палеолита, [[Вилендорфска Венера]]]]
Уметност праисторије проучава археологија, будући да се ова наука, ослањајући се на материјалне остатке људске културе, бави откривањем древног живота.
Најчешћи предмети из овог периода који су откривени, имали су одређену функцију и били су ритуални и магијски предмети.
Најстаријим уметничким делом сматра се комад накита — мале бушене шкољке које су старе око 75.000 година, откривене у Јужној Африци.<ref>{{cite news |title=World's Oldest Jewellery Found in Cave |url=http://www.buzzle.com/editorials/4-15-2004-53003.asp |accessdate=9. 12. 2019 |work=buzzle.com |date=15. 4. 2004 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090601111910/http://www.buzzle.com/editorials/4-15-2004-53003.asp |archivedate=01. 06. 2009 |url-status=dead }}</ref> Даља открића таквих шкољки у мароканској пећини помера границе за неких 7.000 година и датују се на 82.000 година<ref>{{cite web|author= |url=http://news.nationalgeographic.com/news/2007/06/070607-oldest-beads.html |title=Нешнел Џиографик, 7. јун 2007. |date= |website= |publisher= |access-date=23. 4. 2013}}</ref>
Уметност праисторије можемо поделити на [[палеолитска уметност|уметност палеолита]], [[уметност мезолита]] и [[уметност неолита]].

Религије праисторије су религијска схватања, култови и ритуали носиоца праисторијских култура ([[Хомо хабилис]]а, [[Хомо еректус]]а, [[Хомо сапиенс]]а). О религији овог периода сазнајемо преко камених артефаката, слика на пећинама, пластике и материјала које налазимо у некрополама.
Током палеолита можемо назначити само елементарне форме религије.
У култури Хомо Хабилиса централну сакралну улогу има облутак, пажња се поклања камену, који је са изузетном пажњом биран и преобликован, па се претпоставља да му је придавана изузетна моћ.

Пре око 1.600.000 година, рукотворине од камена су све разноврсније, појављују се у Африци, југоисточној Азији, а пре око 1.500.000 година и у Европи. Хомо еректус такође сакрализује камен на шта упућују налази најсавршеније обликованих и највећих ручних клинова на којима нема трагова употребе.

Са вештином обраде камена повезано је и овладавања ватром. Најстарија ватришта у Европи археолошки су документована нагорелим облуцима. [[Ватра]] је променила живот: изменила исхрану, победила хладноћу, мрак, представљала заштиту од дивљих животиња, продужила дан и омогућила окупљање, допринела развоју вербалне комуникације, чувању традиција, развијању маште и стварању атмосфере погодне за стварање легенди и митова.

Неандерталац мења традиционалну културу и успоставља [[култ мртвих]] и веровања о загробном животу. Неандерталац је своје мртве сахрањивао са пијететом. У [[Регурду]]у ([[Француска]]) покојник је положен на велику гомилу камена, покрај које је саграђена камена конструкција за скелет медведа. Једноставнија али слична конструкција откривена је у пећини [[Монте Чирчео]] ([[Италија]]). У [[Крапина (град)|Крапини]] ([[Хрватска]]) пронађене су поломљене кости покојника, трагови [[канибализам|канибализма]] упућују на ритуално конзумирање меса умрлих сродника. Током праисторије развија се и [[култ лобање]]. Поштовање мртвих је изражено код хомо сапиенс сапиенса, откривени су гробови из млађег палеолита, у којима су покојници сахрањени са богатим прилозима, најчешће накитом.<ref>[http://www.vumidet.net/forum/showpost.php?p=12224&postcount=35 Цермановић Кузмановић А, Срејовић Д. Лексикон религија и митова древне Европе, Савремена администрација, Београд, 1992]</ref>

Неандерталац се везује и за најстарије сакралне конструкције ([[Хијенина пећина]] код [[Арсир Кир]]а у Француској), имамо пример да је људску лобању полагао у венац од камена (у пећини на Монте Чирчео у Италији). Хомо сапиенс сапиенс је на зидовима пећина представљао најчешће бремените животиње ([[Алтамира]] и [[Пећина Ласко|Ласко]]), а камен је преобликовао у скулптуре, најчешће у женску фигуру са наглашеним одликама материнства ([[Вилендорфска Венера]]).

<center>
<gallery>
Датотека:Lascaux2.jpg|Пећина Ласко (Француска)
Датотека:Techo de Altamira (replica)-Museo Arqueológico Nacional.jpg|Слике у пећини Алтамира (Шпанија)
</gallery>
</center>

У мустијерској култури уочава се осамостаљивање ликовних замисли. У средњем палеолиту (између 120.000 и 35.000. године п. н. е.) развија се симболичко и сакрално значења камена, али и кости, рожине и слоноваче. Развија се осећање за [[боја|боје]]. У пребивалиштима неандерталаца откривено је грумење оксида гвожђа ([[окер]]) и оксид мангана, а ређе калцинисани [[хематит]], [[пирит]] и [[галенит]].

Широм Европе током млађег палеолита човек је правио антропоморфне и зооморфне фигурине, од разних врста камена и кости, претпоставља се у магијске сврхе.

== Историја ==
{{главни чланак|Историја}}
Праисторија се завршава појавом првих цивилизација, односно појавом писма.
Док се праисторијом бави [[археологија]], [[историја]] објашњава и описује развој људског друштва у прошлости, на основу проучавања историјских извора (поузданих доказа).

Почетком историје сматра се појава прве [[писмо|писмености]], када се јавља и тежња да се забележе догађаји из прошлости. Најстарије податке забележили су стари народи: [[Сумер]]ци, [[Вавилон]]ци, [[Стари Египат|Египћани]] и др. на каменим, глиненим, бакарним плочама или [[папирус]]у. Систематско бележење хронолошким редом започели су стари [[Античка Грчка|Грци]] и [[Римљани]], као саставни део [[календар]]а. Када је грађа постала опширнија, почела је да се издваја у [[хроника|хронике]].<ref>Просветина енциклопедија, 1. том, Просвета, Београд. (1986). pp. 924.</ref>

Најчешћа периодизација историје је:
* [[Стари век]] - од појаве писма, а делимо га према културама чији су се трагови очували (3.500. п. н. е. - 5. век после Христа)
* [[Средњи вијек|средњи век]] - почиње падом Западног римског царства у Европи, током овог периода у друштвеним односима превладава [[феудализам]]
* [[Нови вијек|Нови век]] који је започео [[Кристифор Колумбо|Колумбовим]] открићем [[Америке]] 1492. године, током овог периода у друштвеним односима се постепено појављује [[капитализам]].
* [[Савремено доба]] - почиње завршетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] 1918. године.

== Протоисторија ==
{{главни чланак|Протоисторија}}
Понекад се може јавити и прелазни период пре преласка из праисторије у историју. Овај период се назива ''протоисторија''.

Протоисторија је историјски период између праисторије и [[историје]], током којег [[култура]] или [[цивилизација]] још није развила [[писање]], али су друге културе већ приметиле и забележиле њено постојање у својим списима. На пример, у [[Европа|Европи]], [[Келти]] и [[германска племена]] су припадала протоисторији, јер су почели да се појављују у [[Грчка|грчким]] и [[Римско царство|римским]] списима.

Протоисторија се може односити и на период транзиције између појаве писмености у друштву и настанка списа првих историчара. Такође се може односити на период у којем су пронађена фрагментарни или екстерни историјски документи, не нужно укључујући развијен систем писања.<ref>Bahn, Paul (ed.) ''The Penguin Archaeology Guide'' Penguin Books Ltd (29 Nov 2001). {{page|year=|isbn=978-0-14-029308-1|pages=368}}</ref>

== Види још ==
* [[Палеолит]]
* [[Мезолит]]
* [[Неолит]]
* [[Енеолит]]
* [[Бронзано доба]]
* [[Гвоздено доба]]
* [[Уметност праисторије]]
* [[Археологија]]
* [[Историја]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Sherrat|first=A.|title=The Cabmridge Encyclopedia of Archeology|publisher=Cambridge University Press|year=1980|id=|pages=52–96}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Медовић|first=Предраг|title=Од пећине до палате - праисторија Европе|year=2003|publisher=Платонеум|location=Нови Сад|isbn=978-86-83639-17-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Срејовић|first=Драгослав|title=Мала историја уметности - Праисторија|year=1967|publisher=Југославија|location=Београд}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Piggoti|first=Stuart|title=Ancient Europe: From the Beginnings of Agriculture to Classical Antiquity|year=1984|publisher=Edinburgh University Press|isbn=9780852242520|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Леора-Гуран|first=Андре|title=Религије претхисторије|year=1991|publisher=Плато|location=Београд}}
* Праисторија југословенских земаља, 1-5, Сарајево, 1979-1986
* {{Cite book| ref=harv|last=Harding|first=Anthony|title=European societies in the Bronze age| url=https://archive.org/details/europeansocietie0000hard|year=2000|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-36477-5||pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Gimbutas|first=Marija|title=Bronze Age Cultures in Central and Eastern Europe|year=1965|publisher=Walter de Gruyter & Co|location=The Hauge|url=https://archive.org/details/gimbutas_m_bronze_age_cultures_in_central_and_eastern_europe|accessdate=10. 4. 2017}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Гавела|first=Бранко|title=Праисторијска археологија|year=1982|publisher=Научна књига|location=Београд}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Whittle|first=Alasdair|title=Europe in the Neolithic| url=https://archive.org/details/europeinneolithi0000whit|year=1996|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-44476-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Јанковић|first=Ивор|last2=Караванић|first2=Ивор|last3=Бален|first3=Жакулиен|title=Одисеја човјечанства - развој човјека и материјална култура старијег каменог доба|year=2005|publisher=Археолошки музеј у Загребу|location=Загреб|isbn=978-953-6789-19-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Лепенски вир - водич кроз културу|publisher=Народни музеј у Београду|location=Београд|isbn=978-86-7269-134-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Михаиловић|first=Душан|title=Палеолит на централном Балкану - културне промене и популациона кретања|year=2014|publisher=Српско археолошко друштво|location=Београд|isbn=978-86-913229-8-4|url=http://arheologija.rs/wp-content/uploads/2015/05/Dusan-Mihailovic-Paleolit-na-centralnom-Balkanu.pdf|accessdate=11. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170411141121/http://arheologija.rs/wp-content/uploads/2015/05/Dusan-Mihailovic-Paleolit-na-centralnom-Balkanu.pdf|archive-date=11. 4. 2017|url-status=dead}}
{{Литература крај}}

{{Трипериодни систем}}
{{Подножје|Археологија|Историја}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Праисторија| ]]