Примењена лингвистика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Примењена лингвистика је грана лингвистике која се првенствено занима за примену лингвистикчких теорија, метода и открића у расветљавању језичких проблема који су настали у другим областима. Најразвијенија грана примењене лингвистике је настава и учење страних језика, и понекад се овај термин користи као да је то једино поље интересовања ове области. Међутим, примењена лингвистика обухвата и лингвистичку анализу језичких поремећаја (клиничка лингвистика), коришћење језика у образовању на матерњем језику (образовна лингвистика) и нова кретања у лексикографији, превођењу и стилистици.

Нејасна је граница између примењене лингвистике и разних интердисциплинарних грана лингвистике, као што су социолингвистика и психолингвистика, нарочито с обзиром на то што у интересовање потоњих спадају исходи чисто "примењене" врсте (нпр. планирање националне језичке политике).[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Kristal, Dejvid, Encilopedijski rečnik moderne lingvistike. Biblioteka Odrednice. Nolit. Beograd. 1985 (pp. 205)