Пређи на садржај

Пројекат Ново лице Ћеле-куле

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Пројекат Ново лице Ћеле-куле
Мисија организацијеантрополошка анализа и реконструкција лица јунака Чегарске битке узиданих у Ћеле-кулу
Тип пројектаантропологија, етнологија, историја
ЛокацијаНиш
ВласникДруштво за академски развој
ОснивачМилан Симоновић и Наташа Шаркић
ЗемљаСрбија
Кључни људиНаташа Шаркић, Фабио Кавали, Дарко Ковачевић, Милан Симоновић
Покретање20. март 2023. (2023-03-20)
Финансирањедонације грађана
СтатусУ току
Веб-сајтnovolicecelekule.com

Пројекат Ново лице Ћеле-куле, назван по споменику Ћеле-кула у Нишу, је пројекат који је покренуло Друштво за академски развој 2023. године са циљем да се први пут у историји ураде:

  • антрополошка анализа свих узиданих лобања у Ћеле-кули
  • реконструкција лица свих узиданих лобања у Ћеле-кули
  • дигитализација свих узиданих лобања у Ћеле-кули

Идеја за пројекат[уреди | уреди извор]

На идеју за покретање пројекта дошли су Милан Симоновић, политиколог и један од оснивача Друштва за академски развој и др Наташа Шаркић, доктор физичке антропологије крајем 2022. године када су започели рад на осмишљавању пројектних активности.[1]

Наташа је годинама желела да уради антрополошку анализу свих узиданих лобања, док се Милан запитао да ли је неко некада радио реконструкцију лица људи у Ћеле-кули. Ступили су у контакт и заједно су осмислили пројекат Ново лице Ћеле-куле.[2]

Четири километра од центра Ниша налази се Ћеле-кула (кула од лобања), коју су након Битке на Чегру (1809. године), Османлије изградиле од лобања погинулих ратника. Битку је предводио ресавски војвода Стеван Синђелић, који је у њој и изгубио живот. Кула је сазидана од 952 лобање, а до данас је остало свега више од 50. Ћеле-кула има статус споменика културе од изузетног значаја за Републику Србију.

Пројектни тим[уреди | уреди извор]

Пројекат Ново лице Ћеле-куле окупља научнике и појединце из различитих, али међусобно компатибилних сфера науке и вештина, чиме је пројекат прави интердисциплинарни подухват. Осим тога, део чланова живи и ради у иностранству.

  • Наташа Шаркић, доктор физичке антропологије - оснивачица и директорка фирме „Aita Bioarcheaology“ (Барселона, Шпанија) која се бави физичком антропологијом и едукацијом;
  • Фабио Кавали, доктор радиологије - професор на Медицинском факултету у Трсту, који се већ 15 година бави дигиталном реконструкцијом лица у форензичком контексту (у циљу идентификовања лешева), а ову методологију је истовремено примењивао на бројне археолошке случајеве;
  • Дарко Ковачевић, поморски археолог - један од оснивача Лабораторије за поморску археологију на Универзитету Црне Горе, фокусиран на развој и спровођење различитих политика везаних за подводну културну баштину;
  • Милан Симоновић, политиколог и истраживач, један од оснивача Друштва за академски развој и оснивач портала Вечност, посвећеног истраживању гробаља у Србији;
  • Алиса Коцкар, мастер међународних односа, једна од оснивачица Друштва за академски развој и председница Управног одбора, посвећена људским правима, правима мањина, дипломатији и политици;
  • Мирјана Варничић, мастер историчар, чланица Друштва за академски развој и уредник портала Култура на ДАР, професорка историје у основним и средњим школама

Финансирање[уреди | уреди извор]

Пројекат Ново лице Ћеле-куле је финансиран путем донација грађана. Кампања за финансирање пројекта покренута је путем платформе за групно финансирање непрофитних пројеката електронским путем Donacije.rs, коју држи Фондација Каталист Балканс (Catalyst Balkans).[3] Циљ је био да се прикупи 870.000 динара, а за 45 дана кампање, захваљујући донацијама 153 донатора прикупљено је укупно 956.915 динара, односно 110% средстава.[4]

Друштво за академски развој је учествовало на конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката из области заштите и дигитализације културног наслеђа у Републици Србији у 2024. години, које је расписало Министарство културе Републике Србије, са циљем добијања средстава за израду виртуелног модела Ћеле-куле са реконструисаним лицима и пропратним садржајем, али пројекат није изабран.[5]

Сарадња[уреди | уреди извор]

Пројекат Ново лице Ћеле-кула су путем званичних меморандума о сарадњи са Друштвом за академски развој подржали:

Поред наведених институција пројекат је медијски подржан од стране:

  • Све о археологији - једини археолошки портал у региону који се бави археолошким темама, вестима и занимљивостима из археологије

Фазе пројекта и резултати[уреди | уреди извор]

Прва фаза пројекта реализована је од 24. до 29. септембра 2023. године. Стручни тим пројекта успешно је скенирао и дигитализовао свих 57 узиданих лобања у Ћеле-кули, као и лобању ресавског војводе Стевана Синђелића која је једина лобања ван самог споменика. На скенирање и антрополошку анализу на терену утрошено је више од 40 радних сати. Први резултати антрополошке анализе указују да међу Чегарским јунацима има јако младих мушкараца, тј. дечака од око 15-16 година.[6]

Друга фаза пројекта која укључује добијање коначних резултата антрополошке анализе је скоро при крају. Најављено је да ће представљање резултата антрополошке анализе свих лобања бити организовано 4. јуна 2024. године у Галерији Синагога у Нишу са почетком у 13 часова. Презентацију организују Народни музеј у Нишу као домаћин и Друштво за академски развој из Београда као власник пројекта.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Miljević-Đajić, Maja (08. 07. 2023). „Pokrenut je jedinstven projekat od nacionalnog značaja “Novo lice Ćele-kule””. Sve o arheologiji. Приступљено 30. 05. 2024. 
  2. ^ Ivanović, Andrija (08. 11. 2023). „Oživeće srpski ustanici poginuli u boju na Čegru: Novo lice Ćele-kule otkriva izgled Sinđelićevih junaka”. Nauka Telegraf. Приступљено 30. 05. 2024. 
  3. ^ „O nama”. Donacije.rs. Приступљено 30. 05. 2024. 
  4. ^ „ZA NOVO LICE ĆELE-KULE: PODRŽITE PROJEKAT ANTROPOLOŠKE ANALIZE I REKONSTRUKCIJE LICA JUNAKA ČEGARSKE BITKE”. Donacije.rs. Приступљено 30. 05. 2024. 
  5. ^ РЕШЕЊЕ о додели средстава за финансирање или суфинансирање пројеката у области дигитализације културног наслеђа у 2024. години. Министарство културе Републике Србије. 2024. 
  6. ^ „Завршена прва фаза пројекта”. Ново лице Ћеле-куле. 03. 10. 2023. Приступљено 30. 05. 2024. 
  7. ^ „Резултати истраживања биће представљени у Нишу”. Ново лице Ћеле-куле. 27. 05. 2024. Приступљено 30. 05. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Чланци у медијима[уреди | уреди извор]

Видео и аудио прилози[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пројекат_Ново_лице_Ћеле-куле&oldid=27847855”