Разговор:Сукоб Баја Пивљанина и капетана Вука Мишељковића

Немам дозволу да унесем измјену на чланак. Али имам критику на чланак, на коју надовезујем моју необјављену измјену главног чланка за коју вјерујем да помаже читаоцима да боље схвате догађај, поштеде себе умарања од читања небулоза које су постављене

Критика на чланак је следећа,

1. Вуко. погрешно се наводи презиме у наслову, погрешно се наводи да је ослобођен јер је заправо побјего из тамнице како наводе документа, непотребно се нагађа зашто је ослобођен.

2. Вријеђа се Вуко, Кучи, Морлаци итд.

3. Цитира се монографија Баја Пивљанина која није репрезентативна академски, нит је академско дјело. Не цитирају се независно документи који су историјска потврда ових догађаја. Рецимо монографија не узима у обзир да је Бајо Пивљанин био католик који је живио код римокатолика а не код Срба или других неких евентуалних православаца који су имали Цркве. Он јесте правосалвног поријекла, али је постао Венецијански војник-капетан и самим тим римокатолик. Код његове куле-куће није било православног храма на видику под Млецима. О његовом православљу нема нигдје записа. Бајо Пивљанин се наводи као неко ко страда у боју, не наводи се да је можда страдао природном смрћу након боја или од рана. Нема доказа да је страдао у бој, уз наводе о бројним силовањима муслиманки и лукабом ратовању се долази до романтичне смрти њега на цетиње, сахране њега и љубљене па онда и бројних лажних навода у монографији који говоре о преко 10 братстава која потичу од Баја данас у Боку. Смијештно је људи, читат да тај човјек има преко 400 потомака данас, док нико од њих то не држи званично да се прочита у књигу свештеника Накићеновића и других који су обрадили теме поријекла и родослове првасходно Српских становника Боке. Доказ о српским главама које висе у Истамбулу након битке која се овдје у чланак помиње, ми имамо. Имамо наводе да је било издаја и потребе да се опет иде у бој са слабијом војском пар година касније. Али поуздано знамо такође да је Бајов гроб на цетиње изграђен много касније испред влашке цркве. То је увијек изазивало сумљу, јер Турци су Цетиње спалили и порушили све са гробљима-црквама и другим објектима у тај крај. То свједочи савременик догађаја Митрпополит. Турци нису сигурно дозволили да неко Баја сахрани са великим надгробним спомеником у центар те махале. Док су остале посјекли и понијели у Истамбул да висе на тргу града како и свједоче Дубровчани из тога доба.

Зато пружам моју верзију овога чланка. Слиједи цитат

--Године 1684. је Кртолски Капетан Вуко Миљешковић, јединици Млетачких (Морлака) коњаника запленио коњаничку опрему и оружје, код града Дубровника и спречио их да уђу у залив Бока наоружани. Морлаци су дошли са простора између Далмације и Истре. Драгојло Николић (Бајо Пивљанин) је чувши за то отишао да пронађе ту одузету опрему. Напао је Вука који га је одмах ранио, тада се на страну Баја Пивљанина придружују мештани Његуша, Стјепан Вучетин (из породице Његушког кнеза Марка Вучетина) и Вујко Мрзјак из Његуша. Док на страну Вука Вука долазе браћа Раде и Јане Старчевић из Кртола. Током сукоба су и остали на страну Баја Пивљанина били посечени мачем, али не смртно. Притом нико од Кртолана није био рањен или повређен у сукобу.

Сукоб је довео до судског поступка у Котору, јер су Стјепан Вучетин и Бујко Мрзјак из Његуша покренули тужбу у Котору где су захтевали од Млетачке Републике да казни Вука Миљешковића и браћу Старчевић јер су украли-отуђили Морлацима уларе и оружја, уз материјалну одштету за њима нанесене телесне повреде. Главни сведок на суду је био Бајо Пивљанин. Судски извештај из Котора са суђења које је одржано 13. јула 1684. године (пре битке на вртијељки) оставља белешку да Бајо Пивљанин као сведок себе идентификује као Баја Николића, сина покојног Николе из Пиве. Исход суђења није познат, јер је Вуко побјего из тамнице у Котору, па самим тим није остало јасно када Бајо Пивљанин тврди да Вуко није заслужио судски поступак.

Позадина сукоба

Није постојао сукоб Баја Пивљанина и Вука Миљешковића на приватним основама, чак Бајо Пивљанин тражи ослобођење Вука. Сукоб је изазвало питање Морлака које је Бајо Пивљанин морао да одбрани јер су били Млетачке јединице и самим тим његови савезници.

Кртоли су традиционално били блиски са Митрополијом православне цркве. У свом делу територије су обухвалатали Кртолски архипелаг, као и део задужбинске метохије коју су Млечићи-Морлаци покушавали раније да запоседну са осталом земљом коју су преузели од аутохтоних Срба. Половином 15. века су отровали монахе Српске Православне Цркве (Свети Превлачки мученици) Митрополије Зетско-Дукљанске и спалили зграду манастира Св.Архангела Михаила и Гаврила са зградом Митрополије. Други мотив је вероватно чињеница да се организовано спремао поход из Боке за ослобођење Црне Горе под Османлијама. Свако претерано наоружавање и појава неких трупа би изазвало јачу одбрамбену организованост Османске војске, јер се ипак ради о пограничном делу где је постојала обавештајна мрежа Сулејмана Бушатлије који је покушавао да поврати Боку под Османску власт. Чак је безуспешно наком победе у бици на Вртијељки, напао Будву 1689 године, али је није успео освојит. По Васијилу Петровићу, Сулејман паша Бушатлија је након стационирања Морлака у Боку, после овог сукоба и пре битке на Вртијељки послао опомену Митрополиту Руфиму Бољевићу и становницима Црногорског вијалета да ће их казнити ако буду сарађивали са Бокељима, Млецима или хајдуцима. Суштински стационирање Морлака у Боку је изазвало мобилизацију трупа у Скадарски Санџак и Сулејманов изненадни напад који је довео до пораза у Бици на Вртијељку, што због веће концентрације Турака и раније мобилизације Срба, што због повлачења савезничких Морлака у току саме битке.

По белешкама Василија Петровића поред јасног наглашења да Османлије знају да Бокељи спремају напад, па и зато први крећу у напад и изненађују Србе. Такође се наводи да Брђани стају на страну Сулејмана Бушатлије у бици на Вртијељки. Бајо Пивљанин је страдао а Турци прогласили велику победу, која је чак ишла дотле да су већи број глава Српских бораца однели у Истанбул и окачили на главни трг, што су посведочили Дубровачки трговци који су се тада нашли у Истанбул . Тек у бици на Цетиње 1692. године, Бокељи (Грбљани или Кртолани) убијају Сулејмана пашу Бушатлију и Црна Гора добија мировни споразум са Османлијама у коме се гарантују права становника и Српске Православне Цркве унутар санџака--— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.140.150.105 (разговор • доприноси)