Разговор с корисником:Bas-Celik/Архива 04

Бочац

Ово језеро се налази на подручју општине Мркоњић Град, а овде имамо и његову слику ако ти треба. У питању је акумулационо језеро јер је ту изграђена хидроелектана. --M!cki ^talk 02:45, 31. мај 2010. (CEST)

Супер . Не, нисам се ја јављао у вези пећина. Поздрав--M!cki ^talk 08:03, 31. мај 2010. (CEST)

Него, јеси ли сигуран да језеро територијално припада и Бањалуци? Ја сам једино сигуран за МГ. Знам и да је ХЕ на подручју мркоњићке општине и мислим да је граница са бањалучком општином пар километара низводно.--M!cki ^talk 08:50, 31. мај 2010. (CEST)

Добро онда. А имаш ли какве податке за Врбас? Ја сам данас у тај чланак убацио кутијицу и приметио да се разликују подаци о дужини тока и слично на нашој и другим Википедијама. Иначе сам рођен и одрастао у Мркоњићу, па сам се доста бавио темама везаним за тај крај: градом, селима, географијом, људима. Послао сам и неколицину слика на нашу Вики и на Викимедијину Оставу. Раније нисам имао дигитални фотоапарат па нисам правио тако пуно својих фотографија, али сам издејствовао Дозволу за објављивање од мркоњићких сајтова. Све је то у категорији Општина МГ и њеним поткатегоријама, а има нешто и на Остави. А што се тиче Петра Мркоњића, па наравно да знам ко је он У мом крају га од миља зовемо чика Пера и у самом центру града има његова биста и трг назван по њему.--M!cki ^talk 17:27, 31. мај 2010. (CEST)

На језеру Бочац сам учио да пецам. Има тамо доста рибе, али се пар година тамо била накупила огромна количина пластичних флаша. На ушћу Црне ријеке у Врбас су ставили неке мреже тако да се све скупљало ту на једном месту и било је баш страхота погледати. То је вероватно загађење о којем говориш. Када сам био око нове године у том крају, флаша више није било - или су их коначно покупили или су мреже попустиле под теретом --M!cki ^talk 17:34, 31. мај 2010. (CEST)

Ако си мислио на Брибир, има у Далмацији и у Лици.--Zrno (разговор) 22:49, 31. мај 2010. (CEST)Зрно

Панчић је рођен у Брибиру у Лици, уствари то није баш Лика него приморје, код Винодола. И био је католик пошто ту нема Срба, право име му је Јосип. Касније је прешао на православље.--Zrno (разговор) 22:56, 31. мај 2010. (CEST)Зрно

Уствари, село се зове Угрини а не Угрине. Налази се у општини Цриквеница.--Zrno (разговор) 23:00, 31. мај 2010. (CEST)Зрно

Није Лика него Хрватско приморје....тако се званично зове та област.--Zrno (разговор) 23:12, 31. мај 2010. (CEST)Зрно

Taj naziv Primorje je dosta star i ne smatra se delom Like. Znači nije Lika.--Zrno (разговор) 23:46, 31. мај 2010. (CEST)Zrno

Категорије

Нема потребе да једну реку стављаш истовремено у категорију Ријеке Републике српске и Реке Босне и Херцеговине. Прва категорија је и сама смештена у ову другу. Ако ставиш обе категорије на један чланак, онда се он два пута појављује у категорији Реке Босне и Херцеговине. Значи, не треба истовремено стављати у исти чланак и категорију и њене супкатегорије. У овом случају, када си реку ставио у Ријеке Републике српске, аутоматски си је ставио и у Реке Босне и Херцеговине. Када си након тога додао у чланак категорију Реке Босне и Херцеговине, направио си једну врсту дуплирања. Надам се да схваташ о чему говорим.--M!cki ^talk 11:54, 2. јун 2010. (CEST)

Не треба ти моја дозвола као администратора да то урадиш. Ако већ постоји категорија нпр. Планине у Републици Српској и она се налази у категорији Планине у Босни и Херцеговини, онда нема потребе обе категорије стављати у исти чланак. Исти принцип се примењује и за све друге категорије. Стога, ако је било напада на тебе због уклањања надређене категорије, ти напади су неосновани. Ако се понове, слободно их упути на мене. Иако се ја не петљам пуно у расправе, ово је ствар чисто техничке природе и ту нема компромиса и дуплих стандарда. Друга је ствар ако неко жели расправљати о потреби постојања категорије нпр. Планине у Републици Српској. О томе можемо дискутовати ако неко жели или сматра за сходно. Али док год постоји та категорија не треба у чланцима да стоји истовремено Планине у Републици Српској и Планине у Босни и Херцеговини. Дакле, слободно уклони спорне дупле категорије. Ово је био пример и исти принцип се односи на све категорије Република Српска и Босна и Херцеговина--M!cki ^talk 12:53, 2. јун 2010. (CEST)

Нисам сигуран, стварно. Мислим да се она простире између Мркоњића и Кључа, али треба проверити.--M!cki ^talk 21:55, 3. јун 2010. (CEST)

Сасвим могуће. То је некада био део општине Кључ, па сам зато рекао да се налази између Мркоњића и Кључа, не размишљајући о поделама које су се касније десиле . Ако не прелази новоформирану ентитетску границу, онда се може сматрати да сада не припада Кључу како је било некада. Слажем се за планину Маглић и на ен и де вики је тако како си ти написао. Стога ћу то средити да одговара правом стању ствари. --M!cki ^talk 22:22, 3. јун 2010. (CEST)

О називима планина

...заиста не знам ништа. Нисам до сада писао никада било какве географске чланке, па ни не знам како се именују планине или планински ланци који се простиру на више држава. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:51, 3. јун 2010. (CEST) с. р.

Не замарам се претјерано тиме што сам на мети личних напада. То не доживљавам уопште лично, нити ми нешто посебно значи што некоме падне на памет да износи свакакве лажи и још ми цитира чланове закона. То што неко мијеша политику и википедију то је његова ствар. Гласање се малтене претворило у политички избор, а википедија није демократија, тако да при избору за администратора не преовладава проста већина, и то повећава фрустрације. Барем ја то тако видим, можда то и није тако. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:17, 3. јун 2010. (CEST) с. р.

corel

Da te pitam jednu stvar, mislim da se dobro razumes u te stvari. Kako da instaliram Corel 14 i da radi? Da nemam problema sa licencom i to. --Алекс (разговор) 16:16, 4. јун 2010. (CEST)

Znam da koristim torrent, ali vise koristim Rapidshare. Nasao sam i linkove ali malo zezaju oko licence, a ja imam vec dosta uradjenog u toj verziji. --Алекс (разговор) 16:30, 4. јун 2010. (CEST)

Хвала. Поздрављам те такођер. Био сам на Куби 7 дана на одмору. --Мирослав Ћика (разговор) 18:25, 4. јун 2010. (CEST)

Па не знам, ако је мања река не видим да може да шкоди. Стави.--M!cki ^talk 18:43, 4. јун 2010. (CEST)

И ја сам први пут чуо за ту реку када сам писао чланак о МГ на Википедији. Мислим да није у питању иста река као она коју си поменуо (99,5% сам сигуран). Негде сам чак нашао да се та у Мркоњићу зове Корона (вероватно је погрешно написано). Питао сам пар људи и нико није знао да ми каже нешто прецизније, па сам је чак избацио из чланка о МГ док не будем сигуран. Изгледа ми из овог чланка да је то нека речица у селу Доња Пецка, која се улива (од које настаје) река Сана. За сада немам других извора осим тог чланка, али се можда може написати неколико реченица (мада и није баш неки репрезентативан извор).--M!cki ^talk 16:03, 5. јун 2010. (CEST)

Та велика река извире из Плитвичких језера и улива се у Купу у Карловцу. Мркоњић Град уопште није на тој линији. Треба уклонити те категорије, јер и из Политикиног чланка се види да је мркоњићка Корана река/речица од које настаје Сана. Можеш ли ми дати линк ка мапи да видим о којој реци/потоку у Подбрду се ради? Горе у Подбрду осим Понора нема неких великих водотокова.--M!cki ^talk 16:18, 5. јун 2010. (CEST)

Као што можеш видети на примеру Коране у Хрватској и ове мале истоимене реке у селу код Мркоњића, може постојати више река са истим именом. Односно, у овом случају имамо једну велику реку (ону о којој већ постоји чланак), једну малу реку (можда поток) у општини Мркоњић Град и можда још неку речицу у Грахову. Нека те име не завара јер се може радити о различитим водотоковима.--M!cki ^talk 16:25, 5. јун 2010. (CEST)

То на мапи ти је село Доња Пецка (није Подбрдо) и то није она хрватска река дефинитивно. Очигледно је да у МГ има још та једна речица па ћемо кад прикупимо још мало информација о њој написати посебан чланак.--M!cki ^talk 16:33, 5. јун 2010. (CEST)

Бојан је направио тражено преусмерење, а списак појмова који су повезани са ранијим називом имаш овде.--M!cki ^talk 21:06, 5. јун 2010. (CEST)

Може тако или како теби одговара. Ја сам тако правио моје архиве, а овде имаш детаљно упутство како се то иначе ради.--M!cki ^talk 21:48, 5. јун 2010. (CEST)

Чемерно превој

Годину 1958 сам ставио јер сам је нашао у наведеном тексту бањалучког професора. Да ли је тачна није ми познато, али сам од Требиња до Дубровника ишао асфалтираним путем пре више 50 година, а то је део овог пута. Година се може обрисати али трговачки пут из Дубровника преко Чемерна је ишао још од коњских каравана, а Јадранска магистрала је настала касније и пут преко Плоча није био пут Дубровника за Босну и Србију него овај. То што се пропали део обнавља, пут скраћује правећи обилазнице то је нормална појава, па не видим што би то било значајно за енциклопедију. Фале само имена комисије на конкурсу и име директора Херцеговине путева из Требиња Миодрага Шчепановића нормално са бројем телефона. Стварно претеривање.--Drazetad (разговор) 16:22, 6. јун 2010. (CEST)

Ја сам луд што ти се јављам, јер имам проблема са твојим сватањем онога што је написано. Какве зезе овај пут има са Црном Гором и ко је рекао да је пут изграђен искључиво због повезивања Дубровника са овим делом бивше државе!!!!--Drazetad (разговор) 16:31, 6. јун 2010. (CEST)

Ти имаш проблем са сватањем написаног, јер ти не читаш како је написано, него како ти замишљаш да је написано. Мирослав Крлежа је назив Југословенског лексикографскозг завода који је издао књигу коју сам навео. Пиши шта хоћеш и немој ми се више јављати. Ако имаш примедбе пиши их у разговору уз текст, да сви виде шта ко мисли и шта ко ради. --Drazetad (разговор) 16:41, 6. јун 2010. (CEST)

ПДП

Па није ПДП РС званичан назив, већ само ПДП. Тако стоји у Статуту ПДП-а. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:19, 6. јун 2010. (CEST) с. р.

Враћено. --SmirnofLeary (разговор) 12:01, 7. јун 2010. (CEST)

Социјалистичка партија

Према Статуту, назив ове партије је такође само Социјалистичка партија, без Републике Српске. Тако да назив треба да буде Социјалистичка партија (Република Српска). Треба бити опрезан при именовању партија, јер рецимо двије потпуно различите су партије Демократска странка и Демократска странка Србије, а обадвије су са сједиштем у Србији, а имају различите програме и циљеве. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:46, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Називе трба писати онако како стоји у Статуту, а ја не знам да ли су странке мијењале име или не. Требале би све странке на својој званичној страници да имају све страначке документе о оснивању и измјенама и допунама Статута, да би се то знало, али ето немају. Што се тиче Младена Иванића, о политици нећу на Википедији, ту јој није мјесто. Него касније се морамо договорити у вези оних имена републичких институција, то смо гурнули под тепих, а чланке морамо правилно насловити. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:01, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Да, назив нпр. категорије треба да буде Институције Републике Српске, као што је и сада. Али када причамо о службеном називу институције то је другачије. Али, о томе ћемо касније. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:24, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Надлештва

Нисмо ми завршили још око тих имена надлештава, јер ја и даље тврдим да у називу треба да стоји Републички. Ја сам само замрзнуо причу, јер имао сам тада другог посла. Ја тренутно припремам закон, па ћемо га касније прећи, да видимо да неке институције имају у себи назив Републички, а неке не, иако се и те које не садрже, односе на цјелокупну територију, тј. према Закону о заштити назива Републике Српске имају право на наслов Републике Српске. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:05, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Али, назив институције са префиксом Републички треба да буде примаран, а оно остало секундаран. Ми не можемо примјењивати неки колоквијални назив за ту институцију, као нпр. умјесто предсједник Владе Републике Српске насловити чланак са премијер Републике Српске. Таква пракса, у неким случајевима, постоји на енглеској википедији, јер неки уредници једноставно не желе да преведу или не знају да преведу називе државних поглавара и институција у далеким земљама на чудним и непознатим језицима. Ја немам ништа против да се каже у свеукупности Институције Републике Српске и то је тачно, али када говоримо о појединачној институцији ми морамо дати њен прави назив. Рецимо, службени назив највишег извршног органа Републике Српске је Влада, а не Републичка влада, и тако то пише у Закону о Влади Републике Српске и Уставу Републике Српске. Али, рецимо за Републички завод за статистику пише у Закону о републичкој управи да му је то службено име. Ја вјерујем да знаш у Републици Српској постоји Пореска управа и Републичка управа за инспекцијске послове. Реци ми своје мишљење, шта мислиш зашто испред имена Пореске управе нема префикса Републичка, па да буде Републичка пореска управа, а код овог инспектората има? Само своје размишљање на моје питање. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:46, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Можеш ли да ми кажеш о ком се документу радило, гдје си видио да је то званичан назив тог завода? У ком је рангу документ, да ли је то закон, правилник, уредба, одлука, упутство, наредба итд.? Ево ти s:Закон о републичкој управи па га погледај, посебно члан 32 гдје се може видјети оно што сам говорио о Пореској управи и Републичкој управи за инспекцијске послове, тј. једна управа има префикс Републичка а друга не. Затим, посебно обрати пажњу на члан 39 гдје се може видјети списак републичких управних организација у које спада и поменути Завод. Погледај рецимо ставку и) и ставку ф) гдје се такође може видјети да код једног има префикс Републички а код другог не. Уколико у неком правилнику стоји да је службен назив само Завод без префикса Републички, то је нетачно јер се примјењује виши правни пропис, тј. закон, у овом случају Закон о републичкој управи који регулише рад министарстава, републичких управа и републичких управних организација. Законом је одређено који ће заводи имати префикс Републички, а који не, и то можемо јасно видјети у овом Закону о републичкој управи. Оно што пише у овом Закону је службено. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:16, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Наслов закона у себи не мора обавезно да садржи то Републике Српске и то је пракса законодавца. Тако имамо рецимо Закон о управној инспекцији који такође не садржи, хајмо рећи суфикс Републике Српске. У Србији постоји Закон о Народној скупштини који ни поред институција не ставља суфикс Републике Србије, док код нас рецимо има Закон о Влади Републике Српске гдје се поред институција највишег реда три гране власти ставља Републике Српске, али то је пракса законодавца, не морамо се бавити насловима закона. Даље, обрати пажњу на члан 15 Закона, гдје се наводи списак министарстава, а ни поред њих се не ставља суфикс Републике Српске, а ти си сам писао чланке са тим суфиксом. Поред имена Пореска управа такође није стављено Републике Српске, а она нема префикс Републичка, тако да то нема везе с тим префиксом. Ако се све управе зову републичке, зашто не би била и Пореска управа? Ево зашто, законодавац је одредио да тако хоће да му се зове надлештво и тако је ставио и баш га брига. Дакле, суфикс Републике Српске се у законима ставља само поред Владе, Народне скупштине, Уставног суда и Врховног суда, то се може примијетити у скоро свим законима. Ако имаш праксе с законодавном материјом, надам се да си упознат с тим. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:49, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Него, ниси ми одговорио, назив Завода си видио у документу каквог ранга? --Жељко Тодоровић (разговор) 16:53, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Погледај члан 39 ставку ф) Закона о републичкој управи. Зашто поред назива Завода за образовање одраслих, који нема префикса Републички, не стоји Републике Српске, ако би имао неке објашњење? По твоме, ту би логички требало да стоји Републике Српске. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:36, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Ма, молим те какви пропусти секретарице. Закон се тачно штампа, понекад постоје правописне грешке, али погрешне ријечи никад. Ја ти кажем да идентични „пропусти“ постоје и у закону Републике Србије. И тамо постоје републички заводи, али и само заводи. Шта би ти рекао на то? --Жељко Тодоровић (разговор) 17:50, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Разлог зашто се не ставља „суфикс“ Републике Српске послије назива је тај што је пракса да се назив државе ставља само након највиших органа формираних Уставом те државе, или тамо гдје је држава власник. Немам линк ка закону, али ево примјера неких институција што се може провјерити на Интернету:

1. Републички секретаријат за законодавство;
2. Републички завод за статистику;
3. Агенција за развој инфраструктуре локалне самоуправе;
4. Завод за интелектуалну својину;
5. Центар за разминирање;
6. Републички геодетски завод;
7. Републичка дирекција за имовину Републике Србије;
8. Геомагнетски завод;
9. Завод за социјално осигурање.

Ево на ставци 7. се јасно види да је ту споменута Република Србија, а разлог је тај што се мора знати да је имовина власништво Републике Србије, а не да је то тамо нека небитна имовина. Код свих других надлештава се не ставља име државе. Ко добија име Република Српска, је речено Законом о заштити назива Републике Српске гдје је речено да онај ко дјелује на цјелокупној територији има право на назив Републике Српске као и институције које формира Република Српска. Мислим да се нигдје, нити у једном закону, не спомиње пуни назив Министарство унутрашњих послова Републике Српске, већ само Министарство унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) јер то није орган формиран Уставом, и у закону нема потребе да се ставља стално иза имена „суфикс“ Републике Српске. Надам си да си схватио, и да се можемо сагласити да постоје републички заводи и заводи, а да суфикс Републике Српске долази по праву тј. по закону. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:31, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Слажемо се око тога да све требају да имају завршетак Републике Српске. О томе не треба ни причати, то се подразумијева. Та област је дефинисана Законом о заштити имена Републике Српске. Имена институција Републике Српске су дефинисана Законом о републичкој управи. Када склопимо та два закона добијамо Републички завод за статистику Републике Српске. Закон је виши правни акт и назив институције који пише у закону је службено име. Као што сам рекао, ми не можемо користити колоквијалне називе. Већ смо видјели у самом Закону да постоје републички заводи и заводи. Законодавац је одредио да хоће да му се један завод зове Републички завод, а други само Завод. То је законодавац одредио и ми морамо писати име институције по слову закона. Закон најпрецизније даје име државног надлештва, закон се не односи на то како ће неки административни радник називати надлештво у којем ради, него се односи као једно опште правило, што закон и јесте. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:10, 7. јун 2010. (CEST) с. р.

Ја сам ти објаснио због чега се пише и Републички и Републике Српске. Назив Републички долази сходно Закону о републичкој управи, а Републике Српске сходно Закону о заштити назива Републике Српске. Не вјерујем да си правничке струке, али није тешко схватити одредбе закона. Ја ти не могу простије објаснити тумачење неких одредаба. Ти на крају једноставно одговориш да ти мислиш да се оно Републички избацује. То је твоје мишљење, али у закону је оно сасвим нешто друго. Видио си да у Закону о републичкој управи као орган управе постоје Републички завод за статистику и Завод за образовање одраслих. Када код првог додамо Републике Српске, ти сматраш да треба одбити Републички. А шта код другог када додамо Републике Српске, шта ћемо ту одбити, јер не може се парцијално закон примјењивати? А ако не схватиш, изнеси онај свој приједлог што си ми предложио, да видим о чему се ради. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:24, 8. јун 2010. (CEST) с. р.

Ја сам и покренуо расправу да би одредили шта треба да буде примарно, а шта секундарно. Немам ништа против да обадва назива стоје у чланку. Значи чланак ће се насловити Републички завод за статистику Републике Српске (као што је сада), а преусмјерење ће бити Завод за статистику Републике Српске. У уводом дијелу чланка ће се писати: „Републички завод за статистику Републике Српске или Завод за статистику Републике Српске је управна организација...“ (тако је и сада написано). Тако ће се насловљавати и писати сви други чланци о органима управе, који у себи садрже ријеч Републички. Дакле, прво формални назив, па колоквијални. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:49, 8. јун 2010. (CEST) с. р.

Шаблон

Може. Оно је ионако био само пробни шаблон. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:05, 8. јун 2010. (CEST) с. р.

Исти текст већ постоји на тој страници за разговор, па не видим ниједан разлог да се поново ставља.--M!cki ^talk 23:16, 8. јун 2010. (CEST)

Одговорио сам на твојој страници за разговор, не на Жељковој. --M!cki ^talk 23:24, 8. јун 2010. (CEST)

Шаблон

...добро изгледа за сада. Ја до сада нисам правио те падајуће шаблоне, тако да немам никаквих за сада приједлога. Ти то доврши како сматраш да треба, па онда можемо разговарати да ли ваља или не ваља. Само бих ти предложио да не мијешаш ијекавицу и екавицу. Шаблон би требао бити у потпуности на ијекавици. Већ сам ти објаснио оно за ријечи предсједник и председник. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:09, 9. јун 2010. (CEST) с. р.

Слободно замијени шаблон. Нема потребе да стари копирам на посебно мјесто, јер све остаје у историји измјена странице. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:47, 9. јун 2010. (CEST) с. р.

Помало. Избјегавам их гдје могу. Кад морам да их правим, обично копирам однекуда па преправим. У чему је проблем? --Мирослав Ћика (разговор) 18:38, 9. јун 2010. (CEST)

Баш то се и мени десило пар пута. Доводи до најчуднијих ефеката понекад. А једном је неки чланак тако стајао 10 дана док се није открило да фали једна заграда. --Мирослав Ћика (разговор) 18:54, 9. јун 2010. (CEST)

Овако некако стоји стање, мислим да је проблем у div таговима, имаш око 25 отворених и око 20 затворених. У принципу си отварао по три тага, а затварао само два. На више места у шаблону. Покушаћу да их затворим, али мислим да нема потребе за толико див тагова. Мислим да може и без тога. --SmirnofLeary (разговор) 19:06, 9. јун 2010. (CEST)

Одлично, затворио сам и div тагове. Ниси био затворио 7 ових <div class="NavFrame"> тагова. --SmirnofLeary (разговор) 19:16, 9. јун 2010. (CEST)

Дозвола

Средио сам, ваљда. --филип ██ 02:49, 10. јун 2010. (CEST)

Слажем се са оним што је написао Славен на поменутој страници за разговор. Одлучи се за једну варијанту и када разврсташ чланке у нову категорију или категорије, онда ову можемо избрисати. Такође, уколико имаш неке недоумице можеш на страници за разговор оставити неки коментар или предлог, па ћеш видети шта други заинтересовани корисници мисле о тој проблематици. Поздрав! --M!cki ^talk 13:56, 10. јун 2010. (CEST)

Не знам. Видим да је Расим Љаић стављен у категорију српских политичара, а да је Милорад Пуповац у категорији хрватских политичара. Рекао бих да се ту гледало из које државе ти људи долазе. Очигледно да о томе треба размислити. Можеш покренути и питање на Тргу, па да се о томе продискутује. Ако следимо ова два примера, онда је Славенов предлог бољи. Ако желиш да се сви политичари разврстају по националности, онда се мора направити реорганизација. Ево, сад видим да је Додик у категорији српских политичара. Значи, ту постоји једна недоследност. Треба се определити за једну варијанту (држава порекла или националност) и тога се придржавати. Ја сам ближи првој варијанти, јер ми је логичније да се у једној категорији нађу политичари из исте државе, него политичари одређене националности. То је наравно само моје лично и необавезујуће мишљење.--M!cki ^talk 14:19, 10. јун 2010. (CEST)

Нисам се удубљивао и анализирао читаву проблематику. Само сам констатовао да постоји једна недоследност, па ми није лако одговорити. Може се направити категоризација и по националности и по држави. Ако би се ишло само на једну категорију, мој лични утисак је да би најбоље било политичаре разврстати према оној држави у којој живе и баве се политиком (дакле, не према држави рођења, религијској припадности и сл).--M!cki ^talk 14:47, 10. јун 2010. (CEST)

Ти си очигледно то боље проучио (као што већ рекох, ја нисам пуно пажње томе поклањао), па ради како мислиш да је најбоље.--M!cki ^talk 15:12, 10. јун 2010. (CEST)

Ако се прави категоризација по националности, онда у категорији може писати којој нацији политичари припадају. Ако се прави категоризација по држави, онда националност не треба да стоји. --M!cki ^talk 15:27, 10. јун 2010. (CEST)

Нисам то до сада радио, па не знам. Али се увек уместо националности може ставити цртица (-) ако не постоји други начин.--M!cki ^talk 15:40, 10. јун 2010. (CEST)

То је оно што сам ти говорио. Ту постоји једна недоследност. Категорија се може назвати Босанскохерцеговачки политичари или Политичари Босне и Херцеговине или Политичари у Босни и Херцеговини. По мом мишљењу, у тој категорији треба да се нађу сви они политичари који су из БиХ (Изетбеговић, Силајџић, Додик, Комшић, Караџић итд). Ова категорија се може поделити на Политичари Републике Спрске и Политичари Федерације БиХ. Већ сам рекао да је по мени најбоље направити поделу по државама у којима се ти људе баве својим послом. Значи, у српске политичаре ставити све политичаре из Србије, у хрватске политичаре ставити људе из Хрватске итд. Тако нпр. када би био неки Петар Марковић родом из Жагубице који се одселио у Бразил и тамо постао Министар културе, њега бих ставио у категорију Бразилски политичари. У овом тренутку имамо проблем. Да ли у категорију Српски политичари стављамо припаднике српског народа или људе који живе у Србији? Мало мешамо појмове народ и нација. Погледај ово на пример. --M!cki ^talk 16:16, 10. јун 2010. (CEST)

Значи, компликовано је --M!cki ^talk 16:35, 10. јун 2010. (CEST)

...., onda bi pravilan naziv za kategorije bio ovakav: Politicari Republike Srbije, Politicari Republike Albanije, Politicari Ujedinjenog Kraljevstva, Politicari Jugoslavije, Politicari Republike Makedonije itd. Ovo je pravilan naziv.

— Баш Челик

Слажем се са овим што си ми написао.--Antidiskriminator (разговор) 18:34, 10. јун 2010. (CEST)

Политичари категоризовани по националности или по држављанству

Да ли си сигуран да је добро политичаре из БиХ категорисати по националности а не држављанству и да ли си сигуран да је то конзистентно са категоријама политичара из других држава у којима не постоји категоризација по националној припадности већ држави у којој су они на политичкој функцији (Расим Љајић је у категорији српски политичари)?--Antidiskriminator (разговор) 15:45, 10. јун 2010. (CEST)

Нисам ни приметио да се води полемика по овом питању. Нећу се мешати.--Antidiskriminator (разговор) 15:53, 10. јун 2010. (CEST)

Рекох да се нећу мешати али бих, пошто је написано да није проблем а ово може да буде преседан у још неким ситуацијама, изнео свој став.

Политичар је једна од ретких категорија директно везаних искључиво за државу у којој се врши политичка функција. Сваки политичар је на политичкој функцији у некој држави, невезано од тога како се декларише по националној припадности.

Претпостављам да би потенцијални читалац википедије првенствено желео да на једном месту види ко су били политичари у некој држави, док је боље да њихова национална припадност буде подкатегорија. --Antidiskriminator (разговор) 17:17, 10. јун 2010. (CEST)

Слажем се да је назив политичари Републике Србије прецизнији и да би корисницима било јасније како да категоризују чланке о политичарима. Ако би се ишло на ту варијанту, онда би ипак требало на Тргу повести расправу, па ако се прихвати (при чему не морамо да правимо гласање ако би и из саме дискусије било јасно да постоји консензус) онда би могла читава ствар да се одради ботовски. Ја лично у свему томе не видим неки проблем, ако постоји консензус заједнице. Ово није једина категорија која није добро одрађена, односно код које нисмо били доследни. Многи корисници успут отклањају грешке које уоче, а и сам то радим доста често. --M!cki ^talk 20:07, 10. јун 2010. (CEST)

Требињци

Ако ти је намера да направиш категорију Требињци, онда у чланке о личностима одмах додај ту категорију. Не мораш ићи посредно, прво додавати категорију Општина Требиње, па онда опет мењати категорије и сл. Када будеш правио ту категорију Требињци онда њу ставиш у категорију Општина Требиње и то је све. Иначе, нема потребе да ја питам Бојана зашто је вратио измену, мада сам то учинио јер и мене занима. Можда он има неки смислен одговор и разлог зашто је то урадио. У таквим ситуацијама, слободно се обрати њему и верујем да ћеш добити искрен одговор. Он је корисник са највећим бројем измена на нашем пројекту и доста времена је посветио чланцима из Босне и Херцеговине.--M!cki ^talk 21:20, 10. јун 2010. (CEST)

Већ сам био враћао ту измену корисника, а видим да је и Бокица вратио у међувремену. Шта да кажем? Чланак о том филму је клица, са само једном реченицом. Ако жели да допринесе, било би у реду да дода информације о филму. --SmirnofLeary (разговор) 22:17, 10. јун 2010. (CEST)

Општина

Хвала ти за савјет. Све те информације се већ налазе у чланку Приједор, тако да нема потребе писати два иста чланка. --Бановић (разговор) 23:17, 10. јун 2010. (CEST)

Хвала у сваком случају. Битно је прикупљати што више информација, а касније ће се и саме селектовати и "послагати" како треба. Поздрав. --Бановић (разговор) 23:23, 10. јун 2010. (CEST)

Меш чини да је Алекса, не Алакса? :)--Мирослав Ћика (разговор) 04:16, 11. јун 2010. (CEST)

Рекао бих да су Градишчанци.--M!cki ^talk 12:04, 11. јун 2010. (CEST)

То сам нашао претрагом на Гуглу.--M!cki ^talk 12:10, 11. јун 2010. (CEST)

Види овако, немам баш воље да се бавим посредовањем. Мало је безвезе да ја причам са њим, па да причам са тобом и да преносим шта је рекао он, шта си рекао ти итд. Ту увек посредник извуче најдебљи крај, у смислу да потроши највише свог времена око нечега на чему није ни радио. Разумем у потпуности твоје негодовање. Најлогичније је да вас двојица водите дијалог и да се договорите како је најбоље радити и како ћете убудуће категоризовати чланке како не бисте долазили у овакве ситуације. Тиме бисте заједници и што је најбитније себи самима уштедели пуно времена и енергије. Ако из неког разлога нисте у стању да водите конструктиван дијалог, онда расправу треба преусмерити на Трг па ћете видети чији став има подршку заједнице, односно чланова које интересује конкретна тема. Ово је сасвим добар механизам да решите те проблеме. Није проблем ни да ја посредујем, али ово није последњи проблем овакве природе на који ћете обојица наићи и ако не смогнете снаге да их сами кроз сарадњу решите, стално ћете се вртити у круг. Мој је савет да један другом „пружите руку“, заборавите на раније неспоразуме и пажњу усмерите само на овај конкретан проблем.--M!cki ^talk 12:37, 11. јун 2010. (CEST)

Nemoj kategorisati ljude direktno pod opštine, već napravi kategoriju Bilećani, ovi, oni. Inače ponoviću da je takvo kategorisanje glupost, kao što sam rekao kod Mikija. -- Bojan  Razgovor  13:08, 11. јун 2010. (CEST)

Категорије

[1]. --93.87.192.254 (разговор) 14:11, 11. јун 2010. (CEST)

Hvala na spomenici. Tek sad sam primetio. Sviđa mi se tvoj način komunikacije sa Bojanom danas. To je najbolji način da sebi olakšaš rad. U svakom slučaju, i kada dijalog ne uspe, možeš reći da si pokušao da sarađuješ. M!cki ^talk 14:31, 11. јун 2010. (CEST)

И да и не. Дефаултсорт служи да би се избегло распоређивање код сваке категорије, док кад распоређујеш по категорији може да се тачније распореди чланак (или категорија, слика, ...) него што би урадио само Дефаулрсорт. Пошто је категорија "Људи по градовима у БиХ" заснована на грађанској расподели по градовима, није баш згодно да чланак буде поређан према (нпр.) "Мркоњићани" из Дефаултсорта. Стога сам урадио још расподелу по категорији убацивши "Мркоњић Град". --93.87.192.254 (разговор) 15:35, 11. јун 2010. (CEST)

Погледај екран и видећеш следеће компоненте: средина је чланак а лево је колона са неким опцијама. У тој колони, испод претраживача, има наслов "алати". Нађеш опцију "Шта је овде повезано" и клинкеш на њу. Ибацити посебну страницу која представља списак свих страница у којима се јављају везе ка дотичном чланку.

Ја тражим чланке о особама, отворим те чланке (или чланак) и гледам да ли су дотичне особе (или особа) рођене у траженом месту. То знатно убрзава претрагу него тражење успомоћ претраживача. --93.87.192.254 (разговор) 17:04, 11. јун 2010. (CEST)

Па можеш да одеш на чланак о том граду пар на ту опцију. Али више ћеш људи наћи ако и на то место и на општину (чији је то место админ. цента) и на насеља у тој општини одеш на ту опцију. Избациће ти списак, а на њега улазиш на чланке као што би улазио на страници резултата претраге. На том списку потражиш личности, отвориш те чланке и видиш да ли су рођене у дотичном месту (или општини), као на обичној претрази.

Ја не користим претрагу (претраживач), већ опцију "Шта је овде повезано". Тражење претрагом може да потраје и сатима, док ти та опција избаци све странице које су повезане (тј. имају везе) ка дотичном чланку. --93.87.192.254 (разговор) 17:19, 11. јун 2010. (CEST)

Ту леву белу колону са опцијама имаш малтене на свим страницама које су доступне обичним корисницима (неадминистраторима и небирократама). Та колона постоји било кад уређујеш неку страницу било кад је не уређујеш. Али пошто тебе занимају одређени чланци, одеш на те чланке (подразумева се сваки посебно) и на ту опцију. --93.87.192.254 (разговор) 17:35, 11. јун 2010. (CEST)

И за град, и за општину, и за насеља те општине. --93.87.192.254 (разговор) 17:40, 11. јун 2010. (CEST)

Не. Тек кад буду 5 чланак, можеш да направиш категорију. --93.87.192.254 (разговор) 18:38, 11. јун 2010. (CEST)

Поздрав. Мислим да правиш доста грешака у називу категорија. Не каже се Дубич... како си већ написао, заборавих, већ Дубичанац, а множина Дубичани. --Бановић (разговор) 20:44, 11. јун 2010. (CEST)

Пардон, и ја сам се зазнуо погледавши твоју категорију јер се не могох сјетити како си написао. Мислио сам написати Дубичанац, а множина Дубичанци.--Бановић (разговор) 20:56, 11. јун 2010. (CEST)

ПС. Мислим, кад већ радиш те категорије, да би било добро консултовати правопис, јер гугл ту у већини случаја није релебвантан. На примјер већина србијанских медија пишу Приједорци, мјесто Приједорчани. На гуглу ћеш наћи више погодака под Дубичани него Дубичанци.

Ја нећу пуно да ти се мјешам у то шта радиш, али мој приједлог би био да ако ниси сигуран у правописну исправност назива, категорију назовеш тако што ћеш написати "Познати из Дубице, Познати из Градишке.... --Бановић (разговор) 21:00, 11. јун 2010. (CEST)

Ја сам 100% сигуран да се код нас каже Дубичанац, а не Дубичанин. Али како пише у правопису не бих знао. Само сам ти хтио скренути пажњу да код назива које правиш, грешке су врло учестале. Поента категорисања је да се поједини чланци скупе на једно мјесто, што ти и одрађујеш и то је битно. Ово за називе ти само напомињем јер си се дотакао нечега, око чега се запита и већина стручњака који се тиме баве. Каже ли се Градишћанин, Градишчанин, Грдишћанац... :) 99% професора српског језика у Србији неће ово знати.--Бановић (разговор) 21:09, 11. јун 2010. (CEST)

Пази, рекох ти да нећу пуно да се мијешам, али да се мене пита ја бих то све стрпао у општине што си ти, како видим у горњим дискусијама, и покушао да урадиш. А сад , људи или познати... не знам, али рачунам док је заслужио/ла чланак на Википедији, познат је. Садашњи називи имају и ману што се односе само на мушкарце. Дубичанка никако не може бити Дубичанац... Како ти рекох, нећу пуно да се мијешам, главно да је то све скупљено на једно мјесто, а онда у сваку од тих категорија фино ставиш повезницу ка категорији одговарајуће општине, па кад се отвори категорија општине да то буде као подкатегорија.--Бановић (разговор) 21:31, 11. јун 2010. (CEST)

А искрено, не би било лоше ни имати чланак у ком су наведени називи становника тог и тог мјеста, јер како видиш, чим си 100км удаљен, не знаш како се називају људи који ту живе. Ја не бих био сигуран тврдити ни за Невесињце/Невесињане, Дервентићанце/Дервентићане...--Бановић (разговор) 21:42, 11. јун 2010. (CEST)

Mozda moze da se napravi jedan clanak o opstinama Republike Srpske, o nazivima onih koji zive tamo, ali dzaba je kad ne znamo sigurno. :) Za Nevesinjce sam i ja razbijao glavu. :) Tragedija. Jednom kad procitas dva slicna naziva, ne mozes razumno da razdvojis koji je pravilan. Onda isto tako postoji mogucnost da i u samom Nevesinju ne mogu da se dogovore oko toga. Tragedija. ;) --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:51, 11. јун 2010. (CEST)

Шаблон 2

Ја ћу да извршим неке измјене на шаблону о политици Републике Српске, а ти касније реци да ли ти ту нешто не одговара. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:56, 12. јун 2010. (CEST) с. р.

Нисам још почео да радим на измјенама, а ево шта планирам. У падајућој секцији Република Српска искључио бих наслове предсједника, Устава, Сената а убацио бих нешто везано за Републику као нпр. Географија Републике Српске, Економија Републике Српске итд. (ако има таквих чланака, нисам провјерио). Направио бих посебну падајућу секцију предсједник Републике Српске након Устава РС, гдје би ставио предсједника и Сенат. Такође, из судске власти би избацио Уставни суд јер се он не сматра саставним дијелом пирамиде власти. Судска власт је заправо она која доноси одлуке на основу закона, а суд који доноси одлуке на основу Устава се традиционално не сматра дијелом судске власти. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:07, 12. јун 2010. (CEST) с. р.

Додао сам нову секцију предсједник Републике и под њу ставио Сенат, у секцији Устав сам избацио Амандмани јер чланак још не постоји, а ако се напише биће у чланку Устав Републике Српске. Извацио сам секцију министарства и подвео их под Владу. Избацио сам функцију предсједавајућег Вијећа народа јер је то неважна функција и сва никаква. Реци ако ти нешто не ваља. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:38, 12. јун 2010. (CEST) с. р.

Нема потребе да се убацује пун назив у наслов секције, јер хипервеза води ка пуном наслову. Не видим разлог зашто би се наслов секције још једном појављивао у секцији, непотребно је и оптерећује шаблон. А у прву секцију ћу оставити држављанство, а убацићу политичке партије Републике Српске из секције Народна скупштина. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:01, 13. јун 2010. (CEST) с. р.

Може, вратићу политичке партије доле у НС РС, то сам био и наумио, јер се то ипак односи на посланичке клубове и партије које конкуришу за Народну скупштину. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:13, 13. јун 2010. (CEST) с. р.

Ако ставимо крај Владе и Устава назив Републике Српске морамо код свих секција, а код секције Народне скупштине нема мјеста. Не можемо парцијално радити, негдје ставити назив, а негдје не. А нема везе ни да ли стоји пун назив, јер сам шаблон говори да су то институције Републике Српске. И превелик назив оптерећује сам шаблон, довољно је назначити службено име институције без додатка Републике Српске. Ја ти не могу казати шта ћу конкретно писати, јер мени када нешто сине на памет ја то и напишем. Ево сада баш проучавам пречишћени текст Закона о судовима Републике Српске и можда ћу написати неки чланак-клицу о Вишем привредном суду Републике Српске. Мислим да нема уопште чланака о судској власти, осим Врховног суда. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:30, 13. јун 2010. (CEST) с. р.

Сенатори Републике Српске

Примјећујем да се на списку сенатора, у шаблону, не налази Јелена Гускова, доктор историјских наука, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука. Она је један од истакнутих чланова Сената и дјелује на међународном плану и одржава предавања у корист Републике Српске. Видим да пишеш чланке о сенаторима, па ако планираш да пишеш чланак о њој, ево неких линкова о њеном раду, нпр. Отворено писмо посланицима Скупштине Републике Србије, Мишљење Јелене Гускове, Јелена Гускова о спољној политици Русије у САНУ. Ево на овој страници је њена биографија. Биографија је на руском, али није тешко разумјети. Ако се одлучиш да пишеш чланак, а будеш имао проблема са руским, обрати се мени за помоћ. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:38, 15. јун 2010. (CEST) с. р.

Динарска...

Важи, провјерићу - хвала!--Gorran (разговор) 20:54, 16. јун 2010. (CEST)

Десанка

На званичном сајту АНУ БиХ стоји њено име међу члановима.Уколико има неког бољег извора да је њено чланство у тој организацији престало,онда то треба унети у чланак и појаснити д аје била,ал` више није. Црни Бомбардер!!! (†) 16:31, 17. јун 2010. (CEST)

Види,мислим да опет водимо разговорна погрешном месту,требало би га водити на страни за разговор самог чланка.

Колико сам ја успео да видим,Екмечић се не појављује на њиховим списковима чланова,за разлику и од професорке Ковачевић-Којић и то је,по мени,довољан разлог да се она помене и као члан АНУ БиХ.По томе се ср.њики и разликује од суседних њикија,јер се трудимо да будемо објективни у сваком чланку и у сваком погледу. Црни Бомбардер!!! (†) 17:34, 17. јун 2010. (CEST)

Стоји то што ти причаш,али ми немамо извор који каже да она од `93 нема везе са АНУ БиХ,са једна стране,а са друге стране,имамо њено име међу члановима те исте организације.До год не добијемо такав извор,мислим да у чланку треба да се помиње и АНУ БиХ. Црни Бомбардер!!! (†) 18:02, 17. јун 2010. (CEST)

Здраво Баш-Челик, на овом чланку: Кошаркашки савез Републике Српске стоји налепница „за сређивање“. Видим да си радио на њему, па бих те замолио да погледаш што је та налепница постављена и да отклониш грешке како би се она уклонила. Имамо преко 1000 чланака који су за сређивање, а овоме мислим да налепница није потребна. Ме знам тачно разлог зашто је постављена, тако да је најбоље да провериш са оним ко је налепницу поставио. Мислим да један од разлога може бити овај део чланка:„Кошаркашки клубови Републике Српске“, јер су интернет стране клубова наведене у тексту, а не у спољашњим везама. --SmirnofLeary (разговор) 01:39, 20. јун 2010. (CEST)

Хм, ако је Дражета замерио управу ово што сам навео, мислим да ћу подржати његов став. Сајтови су велики проблем. Данас их има, а сутра ко зна шта ће бити са њима, а обично их нико ни не одржава. Тако да их је заиста најбоље навести у спољашњим везама и по могућству користећи шаблон:cite web, уз обавезно навођење датума кад си приступио сајту, да се касније зна ако се сајт угаси да се информације могу пронаћи у интернет архиви. Ево ја ћу поставити везу ка једном клубу па ти види како то иде. Погледаћу шаблон, мислим да опет није затворена нека заграда или таб. --SmirnofLeary (разговор) 02:08, 20. јун 2010. (CEST)

ОК, навео сам само пример како би то ја урадио. Дефинитивно је боље тако (са линковима у спољашњим везама), јер горе у тексту остављаш унутрашње везе ка чланцима о клубовима, који ће можда сутра бити написани. Велике су шансе да и ти чланци садрже више информација него што их има на званичном сајту, наравно ако се чланак кавлитетно напише. Сад што се тиче наводника, ако их стављаш онда користи ове доле из алата за уређивање. Значи уместо Кошаркашки клуб "Борац Нектар", требало би да иде Кошаркашки клуб „Борац Нектар“. Ово прво је по енглеском правопису, а друго по нашем. Поштено речено и мени више делује, да име треба да иде са наводницима него без. --SmirnofLeary (разговор) 02:24, 20. јун 2010. (CEST)

Управо гледам, твоје измене нису ништа пореметиле. Само си додао категорије, мада нема потребе да се два пута наводи „noinclude“. Нисам разумео шта тачно не ради. У чланцима је претпостављам све ОК, само је проблем што на овој страни шаблона не исцртава мапу како треба? --SmirnofLeary (разговор) 03:06, 20. јун 2010. (CEST)

Немају везе те категорије, дефинитивно. Проблем је у овој првој команди коју нисам баш најбоље схватио, пише #switch:{{{1}}}. На енг. вики је дато скромно објашњење, да та команда води ка локацији где је дефицинисана мапа. ({{{1}}} the unnamed 1st parameter contains the location of the map definition (if Spain, then use values from {{Location map Spain}})). Мислим да је управо проблем у мапи. Све остале су у свг формату, и на неки начин су дефинисане. Први пут се срећем са овим, и овом командом, па ми није баш најасније. Видео сам да негде може да стоји и #switch:{{{2}}} па у том случају постоји и алтернативна мапа, рецимо рељеф (физичка карта уместо политичке), али ипак нисам сконтао како све то ради. --SmirnofLeary (разговор) 03:43, 20. јун 2010. (CEST)

Склонио сам шаблон. Види са Бојаном - Разговор са корисником:BokicaK, надам се да ће он помоћи више него ја. --SmirnofLeary (разговор) 04:00, 20. јун 2010. (CEST)