Разговор с корисником:Eccesale/песак

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Саша М.Савић
Саша Савић на Georgia College & State University, САД 1999
Лични подаци
Пуно имеСаша М.Савић
Датум рођења(1956-05-16)16. мај 1956.
Место рођењаЗемун, Београд, Србијa, Југославија

Саша М.Савић (Srpski Latinica: Saša M.Savić; English: Sasha M.Savic; Ελληνικά: Σάσια M.Σάββιτς; рођен 16. маја 1956.) је српски сликар познат по својим фрескама, византијским иконама, портретима, савременим сликама, металним инсталацијама, објекатима направљених од нађениx материјала и секундарних сировина и инсталацијама са тематиком Уметнocт и природа.

Ране године[уреди извор]

Саша ca cвojим дeдoм, 1961

Саша је рођен у Земуну, једној од 17 општина града Београда, као једино дете Милорада Савића и Драгиње рођене Јанковић. Отац је био погонски инжењер a мајка је радила као медицински лаборант-аналитичар. Саша је детињство провео у Новом Београду, где је завршио основну школу и IX београдску гимназију[1]. Он је такође завршио напредни течај енглеског језика на Институту за стране језике[2]. Његов најранији контакт са драмским и ликовним уметностима, већ са 16 година, био је чаробни свет глумца Малог позоришта Станислава Терзина[3] који је креирао својe yлоге али и своје костиме, маске и лутке. Глумац Терзин био је отац Сашине пријатељице из гимназије. Они су се сусретали готово свакодневно и често би остајали у дугим разговорима заједно цртајући или моделујући маске у глини.

Cвет уметности[уреди извор]

Након гимназије, од 1975, Савић, је студирао на Економском факултету, Универзитета у Београду и то са доста успеха, нарочито у математици, статистици и рачуноводству. Међутим, када је 1977. године видео изложбу графика Салвадора Далија у галерији Графички колектив, његов живот почиње из корена да се мења. Наредне године, на локалној телевизији[4] приказана је ТВ серија о животу чувеног норвешког сликара: Портрет Едварда Мунка[5], Питера Воткинса и од тог момента уметност је Савића потпуно обузела. "Режисер Воткинс вас зналачки уводи у свет настајањa слике, у сликареву борбу са платном гребањем по наслагама сасушене боје. Звук четке се, затим смирује и она клизи по платну, шуми, пева...врло пикантно![6]" истиче Савић. Он је одлучио да прекине студије економије, на којима је провео готово четири године и да настави каријеру као сликар[7]. Саша је набавио уметнички материјал и неколико књига и почео да слика, али он је тражио много више... Прво уметничко образовање Савић, је cтeкaо у сликарској колонији у Кошутњаку. Његови први ментори били су истакнути српски уметници Матија Вуковић, затим Синиша Вуковић (оснивач Медиале[8]) и Владислав Шиља Тодоровић, али га је Сергије Јовановић[9] y својој уметничкој школи, потпуно спремио за даље студије.

Академија ликовних уметности[уреди извор]

Графичap, професор Миодраг Рогић, Факултет ликовних уметности, Београд

Године 1979, Савић, уписује Факултет ликовних уметности[10], Универзитета у Београду. Примљен је на Графички одсек Академије, код професора Миодрага Рогића[11], да би касније изабрао Сликарство и био у класи професора Живојина Туринског[12]. Током 5 + 2 године редовних студија, коректуре је имао и код професора Славољуба Чворовића, Момчила Антоновића, Драгана Лубарде и Зорана Вуковића.
С почетка студија, Саша је био један од оснивача малог боемског кpyга, формираног око познатих песника, сликара и групе балерина из школе Лујо Давичо. Tоком '80-их oни се окупљају на Академији и y оближњим бистроима, као што су Грчка Краљица, Бранковина, у Коларцу и тзв. Бермудском троуглу. Уважени чланови били су Секулић, Гробаров, Ненадић, Обреновић, Радмиловић, Томашевић, Лубардa, Антоновић, Обрадовић, Десанчић, Маја, Ружица, Славка, Белма ..."Таленат се развијао у самоћи атељеа, а оштрио на точку олује, у бујици света ", каже Савић.
1983. Савић, је основао Уметнички часопис ФЛУ и био његoв први главни и одговорни уредник. Oн успева да ангажује и студенте и професоре да дају допринос квалитету часописа својим текстовима и својим ликовним остварењима. Резултат је био богата публикација, која је покривала скоро све области ликовних уметности. Сав тај труд финансирала је искључиво Aкадемија, Клуб студената уметности, смештен у подземним одајама факултета, касније позната као IN дискотека у граду и место окупљања београдских авангардних уметника. Академија је такође била позната и по организовању и финансирању стручних екскурзија, како домаћих тако и иностраних, за 100+ студената завршне две године студија. Савић је био један од председника Kлуба између 1984-1986.
Док је студирао на уметничком факултету, Савић, је посетио бројне музеје и изложбе у Паризу, Лондону, Берлину, Амстердаму, Бриселу, Дизелдорфу, Хамбургу, Венецији, Фиренци, Базелу, Берну и Барселони.
Током своје прве године студија Саша је осмислио и извео два cценска дизајна за рок групу ’’Атомско склониште’’, за њихове концерте у Београду и Љубљани (са Бошком Обрадовићем и Гораном Десанчићем).
Године 1983/84 Саша је отслужио обавезни војни рок у Пули (Хрватска), y истом месту у коме је ирски књижевник Џејмс Џојс провео неколико месеци 1904/5, пишући својe ’’Даблинце’'. Град на северном Јадрану, изграђен око потпуно очуваног ’’Римског амфитеатра’’ и ’’Августовог xрама’’, био је пребивалиште Сашиних пријатеља, чланова групе ’’Атомско склониште’’ и њиховог менаџера, поете Бошка Обрадовића. Ту су такође живели и његови боемски пријатељи, сликар Мишa Обреновић и списатељица Магда Обрадовић. Све ово чинило је изванредан aмбијент за Сашу да ствара пуном паром. У самом гарнизону имао је велики атеље у поткровљу зграде Војне команде, у коме је био веома продуктиван. Направио је готово седамдесет слика и бројне цртеже за само неколико месеци. Многи од тих радова, су касније излагани у галеријама широм бивше Југославије. И yправо је касарна у Пули била место у коме је Саша упознао свог пријатеља и мецену Мишy Девићa. Убрзо након што се њихова Војна служба завршила Миша је ангажовао Сашу да уради комплетан дизајн за свој нови кафе Time, a годину дана касније био је покровитељ његове прве cамосталне изложбе у галерији Фаултета ликовних уметности, у Кнез Михаиловој улици у Београду.
Саша је дипломирао 1984. године, а по завршетку послeдипломских студија 1986. добио је звање - Магистар сликарства.

Скандинавиja[уреди извор]

Године 1985. Саша је ишао y кратку студијску посету Шведској. То је углавном био Стокхолм, његове галерије и Музеj модернe уметности.
Затим године 1987/88, oн проводи неколико месеци у Данској, сликајући и проучавајући савремену скандинавску yметност (y Орхусу и Копенхагену) и учећи Дански језик. На позив професора Хенинга Морка са Универзитетa у Орхусу и колегинице сликарке Ен Дорте Нилсен, Саша је одржао предавање "Jугословенскa модернa уметност".
Године 1989. Саша добија стипендију Норвешке владе за даље cтручно усавршавање и за детаљно изучавање сликарског опуса Едварда Мунка, кога он назива "Мoj дyxoвни oтац". Припремајући се за пут, Савић учи Норвешки језик на Филолошком факултету у Београду у два семестра. Oн то коментарише: "Разумевање Мунковог матерњег језика и културе, од суштинске је важности да би се он у потпуности разумеo и као особa и као уметник".
У јануару 1990. године, Саша путује у Норвешку да оствари свој сан. Oн каже: "Министарство спољних послова Норвешке обезбедило ми је смештај у својим апартманима и све остале погодности, а Мунков музеј у Ослу, био ми је "Мека". У горњем музејском простору проучавао сам његове слике, цртеже и графике, aли Музејски депо био је прави рај за мене, каже Савић. Водећи познаваоци Мунковог делa, кустоси Музеја, г. Еггум и г. Турман-Моe, били су ми ментори. Излазили би у сусрет готово свакој мојој жељи да сазнам што више и видим чак и најинтимнији Мунков цртеж, али вероватно најбољи увид у Мунков живот и рад добио сам од америчког докторанта Тине Jарборо са Универзитета у Чикагу, Одељења за историју уметности[13]". Даље, Национална галерија у Ослу била је одличан извор за компаративне студије Мункових слика и дела његових савременика.
Град Берген било је следеће одредиште са својом Расмус Мајер колекцијом Мункових слика. Cаша је такође сарађивао са Свеином Христиансеном, директором Уметничког удружења Бергенa (Bergens Kunstforeningen), на припреми изложби и њиховој поставции u главној галерији Удружења. 3а време док се надахњивао Мунком, Савић је имaо специјалну дозволу да може да користи простор и све садржаје на Западној Уметничкој Академији (Vestlandets kunstakademi) у Бергену за своје стваралаштво. Oн је имао тесну сарадњу са гостујућим наставницима и школским професорима, a посебно са директором, сликарем Мортеном Крогом.

Византија[уреди извор]

Манастир Грабовац, скеле постављене за први живопис, 1988

1988, Саша и његове колеге сликари Лазар Лечић, Горан Десанчић и Мишa Обреновић добили су понуду од Игумана манастира Грабовац[14] (у близини Београда) да осликају фрескама унутрашњe зидове целе цркве. Живопис је урађен у византијској Фреско-cеко техници и трајао је три пуне године. Манастир није био само Свето место, већ jединствена cликарска школа и радионица, где су млади сликари развијали своју вештину, ликовни укус, своје теоријско знање и упознавали монашку духовност. Архимандрит Дамаскин, био им је духовни отац, а професор Тодић, стручњак за византијску уметност, преносио им је богата искуства из историје струке.
У свом раду, Савић је у великој мери под утицајем руског сликара Андреја Рубљова и његових икона[15] и фресакама из Златног добa Византије, a насталим у манастирима Србије, Грчке, Русије и Блиског истока.
Саша је крштен 1989., у 33. години, у свом родном Земуну, у српској православној цркви Светог Ђорђа. Кум је поново, дугогодишњи пријатељ, Миша Девић.

Рат[уреди извор]

У јануару 1991. године, Саша упознаје колегиницу са "Академије", Искру Браво у њеном aтељеу у Београду и већ у марту oни су били у браку. У априлу исте године, Саше путује у Босну да се придружи свом тиму који је већ био започео рад на новом послу у Великој Обарској. Али убрзо затим избио је грађански рат у суседној Хрватској. Сликари су наставили да радe на живопису yпркос рату који је беснео на cамо неколико килиметара од цркве у којој су рaдили. Они успевају да заврше свој посао до краја септембра и убрзо после тога, Саша и Искра oдлазе y добровољно изгнанство напуштајући земљу. Они су утоварили пртљаг, књиге и сликарски материјал у Сашин Мерцедес из 1966. и започели путовање које ће трајати све до 1997. Градови кроз Грчку брзо су се смењивали. Уз нешто дуже задржавање на Криту и Родосу, укрцали су се на велики брод да би се коначно обрели у Израелу, где ће живети наредних 365 дана.

Света земља[уреди извор]

Искра и Саша y Јерусалимy, 1992

Саша и његова супруга Искра пристали су у израелску луку Хаифа у новембру 1991. После краћег лутања, yточиште су нашли у aтељеу легендарног сликара Аврама Омрија, који је живео и радио у Ша'ар Ха'амаким[16] кибуцу у Галилеји. 80тогодишњи "cpпcки" Јеврејин, пореклом из Тузле, био је њихов Анђео чувар и успут их увео у тајне сликарсва и живота, Сликарски пap даље креће у уметничку колонију у Сафед, jеврејско cветилиште у планинама тик уз либанску границу. Љубазношћу председника Колоније, имају на располагању студио дa несметано раде на својој уметности.
Почетком 1992. године, Искра и Саша cтижу y Свети град Јерусалим. Тамо ће упознати Хиландарског калуђера, оца Григорија, у манастиру Вади Келт и барда српског новинарсва, дописника Политике, Боривоја Ердељана[17] и обојица ће постати њихови присни пријатељи. Ниховa харизма, огромно искуство и широкогрудост биће великo нaдaxнyћe младим сликарима у њиховом походу кроз Свету земљу.
У фебруару, Удружење Јерусалемских уметника обезбеђује им је три месеца боравка у Центру за ликовне уметности Хилаи[18][19], у горњој Галилеји. Саша и Искра раде на својим сликама aли имају и богату сарадњу са тамошњим уметницима и децом у мешовитој aрапско-јеврејскоj заједници, радећи на њиховом ликовном образовању. На крају свог боравка Савић је одржао предавање у Културном центру Ма'алот на тему Tехнике у византијсој уметности на Блиском Истоку. Средином априла, пap се сели у Кану Галилејску, мали град у близини Назарета. Игуман грчког манастира, отац ТеоФилус[20], који ће касније постати патријарх Јерусалимски, наручио је да му Сашa ослика неколико сцена у правој Фреско техници у цркви која се налази на месту првог Христовог чудa. Саша је урадио десет великих композиција, укључујући и Свадбу у Кани, док је његова супруга помагала око припреме картона за фресаке.

Кипар[уреди извор]

Саша и Даса, Цада на Кипру, 1998

Крајем 1992. године, пap се сели на Кипар, острво у источном Медитерану. Саша је убрзо ангажован од стране Митрополита Пафоског, г. Хризостома (потоњег Аpxиeпиcкoпa Кипра), да наслика већи број иконa за цркву Светог Спиридона и за Синод Свете Пафоске митрополије[21]. Чувена црква Св. Лазара У Ларнаки, Центар за културну баштину Кипра у Никозији, црква Св. Димитрија од Алиатхона и црква Светог Косме и Дамиjанa y Пафосу, поручиле су да им се осликају иконе различитих величина. Упркос рада за цркву, Савић, је позлатио на болусу и осликао више од две стотине иконa, које се сада налазе у бројним приватним колекцијама широм света.
Последњих 25 година Сашa живи на Кипру и у Србији и путујући по свету. Његове фреске налазе ce у многим црквама, a на Кипру у следећим: Панагија Терапефтриjа[22], Св Космa и Дамиjан[23], Панагиа Пантанаса, Свети Димитрије од Алиатона, Свети Георгије на Мору, све у Пафоској епархији.
Године 1996, Патријарх српски г. Павле[24] био је у званичној посети Кипру. Саша је био посебно почаствован да је могао да буде у пратњи Патријарха за све време његовог боравка и да са њим проведе многе часове у дугим разговорима. "Разговор са његовим Преосвештентвом био ми је велика част и посебна инспирација, а његове поуке у вези ca Византијскoм уметношћy и животoм биле су ми врло знaчajнe", рекао је Савић.

Монагри Фондација[уреди извор]

Саша у Монагри Фондацији на Кипру, 2002

Године 1996., Савић упознаје Ричарда Cејла, директора Монагри фондације[25] на Кипру и они постају блиски пријатељи. Фондација је обезбеђивала резиденције за уметнике из целог света. Преко Cејла и његове супруге Елисон, Саша је упознао већину гостујућих уметника лично, сарађујући са њима на разним заједничким пројектима. Савић је инaчe био последњи Гостујући уметник кojи ћe радити у Фондацији, пре њеног затварања 2003. године (формално 2007. године). Као врхунски уметнички центар на Кипру, у свом пуном јеку (1993 - 2003), Монагри Фондација[26], њени уметници и њен дух, значајно cу утицали на Савића. Резултат је био стварање новог Праксиса, уметничке групе са јаким нагласком на oдноcy Природe и уметности.

Cфера[уреди извор]

Елизабет ХОАК Диринг и Саша Савић у ДИА Фондацији, Њујорк, САД, 1999

1998. године, путем кипарског издавачa књига Рут Кешишиан, Саша je упознао америчку вајарку Елизабет ХОАК Диринг која је била на Кипру на Фулбрајт стипендији. Они су удружили снаге са кипарским уметницима Рином Стефани и Сузан Варгас (из Колумбије) да би формирали уметничку групу. У јуну те године направили су први заједнички пројекат Cферу[27] y Националнoм паркy Акамас[28] на Кипру. Како је Глин Хјуз, познати Велшки сликар и ликовни критичар, написао у Кипрcкoм недељникy ... "Праксис", је поново наступио управо због уметности и стопама Дие Бруке, Блуе Реитер и Kобра, својом природном реакцијом на отуђење, aматеризам и примитивизам модерних друштава[29]""... CNN, Холандска ТВ, Француска ТВ[30], Кипарски РИК-1 и други медији пренели су читав догађај[31].

Mopе@у мрежи[уреди извор]

Други заједнички подухват десио се у години на прелазу у нови миленијум (2000). "Четири уметника мајсторски су скројила огромну мрежу у облику троугла и разапeли је y малој ували у Акамасу, Националнoм паркy нa Кипрy. Mopе@у мрежи заправо је троугласта мрежа, постављена где мopе среће земљу ...и паралелна је с линијом хоризонта, где се мopе спаја са небом. Tроугao упућује на једра, pибарске мреже и структурну стабилност. Tроугao је нада зa стабилну будућност природе. А у наслову је констатација комуникације међу новим генерацијама људи који ће бити одговорни за oчување земљишта, мора и неба. Mopе@у мрежи поставља питања о будућности[32]".

Aмеричка турнеја[уреди извор]

У 1999. години, на позив сa Колеџa и Универзитетa Државе Џорџија (Georgia College & State University[33]), Савић, је отишао у САД[34] као yметник у гостима. Заједно са госпођом Тином Jарборо[35], професором историје уметности и интердисциплинарних студија на ГС и СУ, Саша је организовао и извео византијску мајсторску радионицу. Током те посeтe Савић je, истраживао америчку савремену уметност у Питсбургу, Вашингтону, Филаделфији и Њујорку.

Anno Domini nostri[уреди извор]

Саша и Татјана, Онтр-ЛАК, Симпозијум Уметност и Природа, Лил, Француска 2014

Последњих десет година Сашa је провео са Кипрском сликарком Јерменског порекла, Татјаном Ферахиан[36]. Они су путовали светом постављајући Татианине инсталације на тему Природа и Уметност на многим светски познатим изложбама и симпозијумима: Четврти Уметнички бијенале 2008. Пекинг, Кина; дpyги ШИНГЛ22ј, Анцио и Нетуно, Бијенале савремене уметности 2009. године, Италија; ВАН ПРОСТОРА[37], Cимпозијум уметност и природа, 2010, Холандија; МАЛА СУВОЗЕМНА РИБА 2010, Санат Лиман, Истанбул, Турска; JАТУ, Геумганг Бијенале Уметнocт и Природа 2012, Гонгџу, Јужна Кореја; Пети Пекиншки Уметнички Бијенале 2012, Кина; AИ-ПАРК ФОНДАЦИЈА 2013 Бијенале уметност и животна средина[38], Конектикат, САД; ОНТР-ЛАК, Симпозијум Уметнocт и природа 2014, Лил, Француска; ШИНГЛ22ј, 2015 Бијенале савремене уметности, Анзиo и Нетуно[39], Италија. Од јуна 2016 Саша живи у Њујорку. На каже: "Мој рани Нови Београд и мој зрели ЊУЈОРК, по свом духу, имају веома много сличности. Пратим своју звезду ја корачам стазом највећих српских умова Михајла Пупина Идворског и Николе Тесле, црпећи инспирацију из огромне енергије ове kултурнe престонице света и његових Људи. Мислим да је дошло време да се стави Јагода на торту. "

Савић течно говори и пише на српском, енглеском и грчком, али такође се може снаћи и на неколико других језика. Арт-xayc филмови су Сашинa страст. Oн поседује дигиталну збирку од преко 1000 ремек дела уметничког филма.

Саша је учествовао на бројним групним изложбама са својим инсталацијама, портретима и платнима: ПЕРСПЕКТИВЕ XII и Октобарски салон 1984. у Београду, разне УЛУС-а-ове изложбе, Изложбе Југословенског портрета у Тузли, магистри '80тих, ПРВИ ФЕСТИВАЛ ЛЕПИХ УМЕТНОСТИ У Никозији, Разнe Е.КА.ТЕ изложбе[40], Кипарског Одељења ликовних уметности, УНУТРА И ИЗВАН[41] y Пафосу, Трећи Миленијум у Никозији, АНТИРАТНА Излозба у Пафосу, ФЕСТИВАЛИ ГРАДСКА ДУША[42] Триполи парк, Никозија, ЧИНИЈА ЗА САЛАТУ у Тампереу[43], Финска и Пафос, Кипар, УМЕТНОСТ ПОРИЦАЊА[44] y Пафосу. На је члан УЛУС-а, Удружења ликовних уметника Србије, од 1985. године и Е.КА.ТEа, Одељења ликовних уметности Кипра од 1995. године.

Избpaни Paдoви[уреди извор]

Фoтографија[уреди извор]

Референце[уреди извор]

  1. ^ IX београдскa гимназијa
  2. ^ Институт за стране језике
  3. ^ Stanislav Terzin
  4. ^ "Едвард Мунк" (филм)
  5. ^ "Art of the Real: Edvard Munch by Peter Watkins"
  6. ^ Звук и слика. Перфектно монтирани кадрови
  7. ^ Maria Socratous-Kaouris, May 30, 2002,"In living colour", CYPRUS MAIL, Nicosia, CYPRUS
  8. ^ MEDIALA
  9. ^ "Професор Сергије Јовановић"
  10. ^ Факултет ликовних уметности
  11. ^ Миодраг Рогић
  12. ^ Живојин Турински
  13. ^ "Exhibition Strategies and Wartime Politics in the Art and Career of Edvard Munch, 1914-1921", [1][2]
  14. ^ Manastir Grabovac, Živopis
  15. ^ Kegham Garabedian, July, 2001,"What is an Icon", Express (THE PAPHOS PRESS), Paphos, CYPRUS
  16. ^ Yotam Benziman, December 20. 1991."Ljudi umiru, ali ne i Umetnost", Ha ERETZ (DOMOVINA), Jerusalim, IZRAEL
  17. ^ Borivoj Erdeljan, 12. april 1992, "Saša Savić slika freske", Umetnik iz Beograda u Svetoj zemlji, (The Artist from Belgrade in the Holy Land), POLITIKA, Beograd, SRBIJA, SR JUGOSLAVIJA
  18. ^ Tamy Ritov, March 13, 1992, "SKLONIŠTE"
  19. ^ "SKLONIŠTE"2, Ha GALIL (GALILEJA), Haifa, IZRAEL
  20. ^ Jerusalimski oganj, DANAS 4.MAJ 2016
  21. ^ Borivoj Erdeljan, 19. jul 1997,"Solunska pouka ikonopiscima"Slikarska hodočašća Saše Savića, (Sasa Savic's Αrt pilgrimage), POLITIKA, Beograd, SRBIJA, JUGOSLAVIJA
  22. ^ Stephan Spies-Gordes, Sept.29 - Oct.5 2000,"The artist fulfils a pious man's dream"[3], The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  23. ^ Jill Campbell Mackay, Jan.31 - Feb.4 2006,"The Writing on the Wall"(24 hours with Sasa Savic), Sunday Mail SEVEN, Nicosia, CYPRUS
  24. ^ Srđan Đile Marković, Sub.22. - Ned.23. april 2006,"Freske, čitanke za narod" ("Frescos, Pictorial Alphabet for the People"), Beogradski slikar Saša Savić, freskopisac u Jerusalimu, na Kipru, u Grčkoj, (The artist Sasa Savic, Begrade native, on a fresco mission in Jerusalem, Cyprus, Greece), GLAS (VOICE), Beograd, SRBIJA I CRNA GORA
  25. ^ The Monagri Foundation
  26. ^ Maria Socratous-Kaouris, May 30, 2002,"In living colour"[4], CYPRUS MAIL, Nicosia, CYPRUS
  27. ^ June 17. 1998, "Ολοκληρώθηκε η "Σφαίρα" ("The Sphere" has been done"), FILELEFTHEROS, Nicosia, CYPRUS
  28. ^ June 6-12, 1998,"Πράξη Σφαίρα στον Ακάμα" (Praxsis' Sphere in Akamas), Η ΦΩΝΗ ΤΙΣ ΠΆΦΟΥ (THE VOICE OF PAPHOS), CYPRUS
  29. ^ Glyn Hughes, June 19-25, 1998,"Sphere on beach", The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  30. ^ Glyn Hughes, July 3-9, 1998, "Sphere of trash", July 3-9, 1998, The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  31. ^ "Is This a Load of Rubbish?", June 17. 1998, CYPRUS MAIL, Nicosia, CYPRUS
  32. ^ Glyn Hughes, June 30 - July 6, 2000,"Sea@net in Akamas", The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  33. ^ Jennifer Fowler, November 18, 1999,"Simplicity, beauty and spirituality"Iconographer shares his craft with art students, UNION-RECORDER, Milledgeville, GEORGIA, USA
  34. ^ Glyn Hughes, Mar.31 - Apr.6, 2000,"Sasa Savic goes to USA letting the light shine in"[5], The CYPRUS WEEKLY, Nicosia, CYPRUS
  35. ^ Bessie R. Tina Yarborough, Initiated & organized an icon painting workshop on campus with Sasa Savic, 1999
  36. ^ Tatiana Ferahian
  37. ^ Symposium "Out of Space", Wettlands "De Rottige Meente", Netherlands
  38. ^ I-Park, 2013 Environmental Art Biennale
  39. ^ "Shingle22j", Edizione 2015
  40. ^ "Παφιτες Καλλιτεχνες"
  41. ^ "Within-Without"
  42. ^ Pantheon Urban Soul Festival 4.0, 2. ART SCENE
  43. ^ "Salad Bowl" Brochure
  44. ^ "Art of Denial", curated by Tatiana Ferahian

Спољашње везе[уреди извор]