Земун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Земун
Zemun View 3.JPG
Поглед на доњи град са Гардоша
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Земун
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) Раст 161.596[1]
Географске карактеристике
Координате 44°50′31″ СГШ; 20°24′32″ ИГД / 44.84181° СГШ; 20.40889° ИГД / 44.84181; 20.40889Координате: 44°50′31″ СГШ; 20°24′32″ ИГД / 44.84181° СГШ; 20.40889° ИГД / 44.84181; 20.40889
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Земун на мапи Србије
Земун
Земун
Остали подаци
Поштански број 11080
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Земун је насеље у југоисточном делу Срема, на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Територијално, историјски, политички, културно, економски и саобраћајно везан је за Београд, у чијем је саставу од 1934. године.[2]

Према попису из 2011. Земун је имао 157.367 становника (према попису из 1991. било је 141.997 становника, 2002. било је 145.751 становника).

Географија[уреди]

Месне заједнице Земуна
Застава Земуна

Земун се налази у југоисточном делу Срема, испод сремске заравни на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Један је од највећих индустријских центара у Србији, са металопрерађивачком, текстилном, индустријом коже и обуће, хемијско-фармацеутском, дрвном. Значајно је средиште друмског, речног и ваздушног саобраћаја. Земун је, као део Београда, велики културно-просветни центар. Данас се територијално шири према западу и југозападу, где се спојио са Новим Београдом.

Име[уреди]

Први назив је био Таурунум. Најстарији писани трагови о данашњем имену града датирају из XII века. Настао је од словенске речи „землин“ и претпоставља се да се име везује за земунице које су масовно присутне у вертикалној ивици лесне терасе.

Имена кроз историју[уреди]

име објашњење
Taurunum келтско име града
Mallevilla Зли град − у спису Алберта Ахенског, хроничара Првог крсташког рата 1
Semlin аустријско име
Zimony мађарско име

Историја Земуна[уреди]

За више информација погледајте: Земун у периоду турске владавине и Старо језгро Земуна

Према остацима материјалне културе, закључило се да су први становници Земуна основали своја насеља на овом простору у периоду од 4500—3000. године п. н. е. Становали су у земуницама (јамама), па је одатле и потекла реч Земун. Након ове културе уследило је доба средњег и млађег неолита, период у којем су људи настањени на простору данашњег Земуна живели на Гардошу. Ову културу у Срему око 2000. године п. н. е смењује баденска култура, када је почела прва употреба бакра при изради оруђа и оружја. На Гардошу се налази једно од највећих и најдуговечнијих насеља ове културе. Након баденске, следећа култура на овом подручју која је уследила је била вучедолска култура. Ова култура је заживела у Земунској Прегревици о чему сведоче археолошки налази нађени на обали Дунава. Прво озбиљно насеље на подручју Земуна је био келтски Таурунум ,за који се на основу података сматра да је подигнуто око 85. године п. н. е. Насеље се налазило на месту данашњег Гардоша и земунског гробља. Након великих битака за време освајачких ратова Римљана и покорења илирско-келтског племена разбија се Таурунум као антички град. Овај град достигао је свој врхунац када је постао град-пристаниште и седиште дунавске римске флоте. У доба касне антике, Таурунум је био утврђена лука и трговачки град између главног друма који је водио ка тек основаном Константинопољу. У 5. веку Хуни су га опљачкали и спалили, да би крајем 8. века градом завладали Франци.

Срби су половином 9. века настанили Земун и из Срема потиснули франачку власт. У 12. веку учесници другог и трећег крсташког похода пролазили су кроз Земун, док су у истом периоду Мађари од камења са разрушене београске тврђаве направили земунски град. Недуго затим, средином 12. века византијски цар Манојло I Комнин освојио је Земун, срушивши његове зидине и наредио да се камен поново узида у бедеме београдске тврђаве. Крајем 12. века Земун је био срушен од Ромеја који су га претходно заузели. Након великог број освајача и војски, стижу и Турци који га пљачкају и пале, а 1465. године турска војска опседа Београд. Хришћанска флота из Земуна у том тренутску под вођством Сибињанин Јанка помаже Београду и они удружено побеђују Турке. Наком победе над турцима у Земуну је завладала куга које је убила многе његове становнике. Међу њима жртва болести био је и Сибињанин Јанко, који је живео у средњовековном утврђењу, па је та кула народски названа Кула Сибињанин Јанка. Након напада Београда од стране Турака,1522. године,смедеревски санџак бег под наредбом султана напада и заузима Земун. После низа аустријско-турских у 17. веку и 18. веку,ратова, пустошења и рушења Земуна су завршена Пожаревачки миром 1718. године. У првој половини 18. века у Земуну је отворена санитарна станица за робу, путнике и пошту, као и још једна станица за свакодневни промет. Властелинска управа укинута је 1758. године и сва насеља у југоистичном Срему ушла су у оквир Војне границе, док погранични Земун постаје слободан војни комунитет. Земун се налазио на подручју раскрсница истока и запада, па се зато у њему одувек говорило више језика. Након доласка аустријске власти, муслиманиманско становништво одлази из града, а раније избегли хришћани се враћају на своја огњишта. Пред староседелаца Срба у Земуну је тада живело велики број немачких породица. Недуго након уласка Земуна у састав Аустрије, Земун и његова околина постају посед породице Шеброн. Земун након тога постаје слободни град, а слободна граница се укида. Умро је 1844. године мајор Василије Лазаревић који је 26 година био градоначелник Земуна. Он је првих шест година живота у Земуну радио као градски синдик (лекар).[3] Још 1873. године Земун је добио железничку пругу којом је био повезан са читавом Европом, а нешто касније и пругу која га је повезивала са Београдом. Изградњом пруге оживела је и привреда у Земуну, па је отворен велики број занатских и трговнинских радњи, банке, фабрике, хотели, а санирање Земуна почело је уређивањем улица ,обнављањем грађевинског фонда и увођењем осветљења.

На крају Првог светског рата 5. новембра 1918. године српска војска ушла је у Земун и учврстила га у тадашњу Државе Срба, Хрвата и Словенаца, да би се 1934. године изградио мост на Сави и Земун се административно припојио Београду. Све до Другог светског рата Земун је био у саставу Београда, до 12. априла 1941. године, када је окупиран од стране Немаца. Тада је ушао у састав Независне државе Хрватске. Након ослобођења Београда 20. октобра 1944. године, Земун је ослобођен 22. октобра 1944. године од стране Народноосободилачке војске Југославије и Црвене Армије. Завршетак Другог светског рата оставио је за собом велики број жртава и разрушену земљу, што је био и случај са Земуном. Након сређивања и обнаваљања уништеног, Земун постаје центар привреде, индустрије и културе, као и значајан просветни и научни центар. Земун опет улази у састав Београда 1945. године и од тада је једна од градских општина Београда.

Духовни живот[уреди]

Стара православна црква (звана "стара") посвећена летњем Св. Николи опљакана је једне суботе ноћу, фебруара 1838. године. Лопови су однели утвари и сасуди, међу којима су била највреднија четири стара сребрна кандила.[4]

Образовање и култура[уреди]

  • Османски Земун 1608. године

  • Панорама Земуна, 19. век

  • Земун, 19. век

  • Земун у 17. веку

  • Земун 1791. године

  • Земун у 18. веку

  • Земун око 1850. године

Демографија[уреди]

За више информација погледајте: Демографска историја Земуна

У насељу Земун живи 118.648 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,3 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 50986 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 40.461
1953. 49.401
1961. 72.956
1971. 109.709
1981. 135.424
1991. 141.997 137.688
2002. 145.751 151.002
2011. 157.363
Етнички састав према попису из 2011.‍[6]
Срби
  
 147.810 87,89 %
Роми
  
 5.599 3,33 %
Југословени
  
 995 0,59 %
Хрвати
  
 1.411 0,84 %
Црногорци
  
 748 0,44 %
Муслимани
  
 496 0,29 %
Македонци
  
 557 0,33 %
Горанци
  
 383 0,23 %
Мађари
  
 205 0,12 %
Албанци
  
 165 0,10 %
Словенци
  
 156 0,09 %
Словаци
  
 170 0,1 %
Бошњаци
  
 170 0,1 %
Руси
  
 107 0,06 %
Немци
  
 98 0,06 %
Бугари
  
 81 0,05 %
Украјинци
  
 85 0,05 %
Румуни
  
 64 0,04 %
Русини
  
 38 0,02 %
Буњевци
  
 19 0,01 %
Власи
  
 26 0,01 %
непознато
  
 2.213 1,32 %


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 302
  
  
 331
80+ 729
  
  
 1.570
75—79 1.398
  
  
 2.444
70—74 2.575
  
  
 3.646
65—69 4.079
  
  
 4.573
60—64 4.292
  
  
 4.890
55—59 3.718
  
  
 4.254
50—54 5.416
  
  
 6.549
45—49 5.666
  
  
 6.503
40—44 4.725
  
  
 5.421
35—39 4.801
  
  
 5.101
30—34 5.013
  
  
 5.219
25—29 5.242
  
  
 5.658
20—24 5.421
  
  
 5.204
15—19 4.747
  
  
 4.581
10—14 3.973
  
  
 3.827
5—9 3.740
  
  
 3.478
0—4 3.449
  
  
 3.216
Просек : 38,3 41,0

Знаменити Земунци[уреди]

  • Димитрије Давидовић, (1788-1838) уредник новина, књижевник, секретар књаза Милоша Обреновића
  • Василије Јовановић, рођ. 1792. године, учитељ и књижевни радник, превео "Живот Петра Великог" и драму "Ромео и Јулија"

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

  • Ноћна панорама старог језгра Земуна

  • Алтина, Горњи град

  • Земун, Гардош

  • Земун са Ћуковца

  • Дунав код Земуна

  • Поглед на нови део Земуна

  • Нови део Земуна

Референце[уреди]

  1. ^ РЗС | Резултати извештаја Archived 16. 04. 2013 at Archive.is, Приступљено 31. 3. 2013.
  2. ^ Званични сајт општине Земун: „O Земуну”
  3. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  4. ^ "Србска новина или Магазин за художество, књижество и моду", Будим 1838. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ РЗС | Резултати извештаја Archived 16. 04. 2013 at Archive.is, Приступљено 31. 3. 2013.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Земун од најстаријих времена до данас објављено (2004 г.) аутор др.Петар Марковић
  • Земун да(в)нашњи (2010 г.) аутор Бранко Најхолд

Спољашње везе[уреди]

мапе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Земун&oldid=21024526”