Ramones
Ramones | |
|---|---|
Торонто 1976. | |
| Музички рад | |
| Активни период | 1974 - 1996 |
| Оснивање | Форест Хилс, Њујорк |
| Жанр | панк рок |
| Издавачке куће | Warner Records, Sire, Phillips, Beggars Banquet |
| Чланови | |
| Бивши чланови | Џои Рамон, Џони Рамон, Ди Ди Рамон, Томи Рамон, Марки Рамон, Ричи Рамон, Елвис Рамон, Си-Џеј Рамон, Ричи Стерн |
Рамонс је била америчка панк рок група која се сматра првом музичком групом која је свирала овакву врсту музике. Формирани су у месту Форест Хилс у Њујорку 1974. Једним од оснивача се сматра Даглас Глен Колвин.
Сви чланови бенда су усвојили псеудониме који се завршавају презименом „Рамоне“, иако ниједан од њих није био биолошки сродан; инспирисао их је Пол Макартни, који би се пријавио у хотеле под алиасом „Пол Рамон“. Ramones су извели 2.263 концерта, на турнејама готово без престанка 22 године.[1] Године 1996., након турнеје са музичким фестивалом Lollapalooza, одсвирали су опроштајни концерт у Лос Анђелесу и распали се.[2] До 2014, сва четири првобитна члана бенда су умрла – пјевач Џои Рамон (1951–2001), басиста Ди Ди Рамон (1951–2002), гитариста Џони Рамон (1948–2004) и бубњар Томи Рамон (1952–2014).[3][4][5] Преостали преживели чланови Рамонса — басиста Си-Џеј Рамоне (који је замијенио Ди Дија 1989. и остао са бендом до његовог распада) и бубњари Марки Рамон, Ричи Рамон и Елвис Рамон — и даље су музички активни.
Признање важности бенда градило се годинама.[6] Рамонес су заузели 26. мјесто[7] на листи „100 највећих уметника свих времена" часописа Rolling Stone и на 17. мјесту[8] на VH1 листи „100 највећих умјетника хард рока“. Године 2002., Рамонес је рангиран као други највећи бенд свих времена од стране Spin-а, иза само Битлса.[9]
Историја
[уреди | уреди извор]Оснивање (1974—1975)
[уреди | уреди извор]Првобитни чланови бенда упознали су се у кварту Форест Хилс средње класе у њујоршкој општини Квинс. Џон Камингс и Томас Ердели су били у средњошколском гаражном бенду од 1965. до 1967. познатом као Tangerine Puppets.[10] Спријатељили су се са Дагласом Колвином, који се недавно доселио у ту област из Њемачке[11], и Џефом Хајманом, пјевачем глам рок бенда Sniper, основаног 1972.[12][13]
Рамонс су почели да се обликују почетком 1974. године када су Камингс и Колвин позвали Хајмана да им се придружи у бенду. Колвин је желео да свира гитару и пјева, Камингс је такође свирао гитару, а Хајман бубњеве. Поставу је требало употпунити њиховим пријатељем Ричијем Стерном на басу. Међутим, након само неколико проба постало је јасно да Ричи Стерн не зна да свира бас, па је поред пјевања, Колвин прешао са гитаре на бас, а Камингс је постао једини гитариста.[14] Колвин је био први који је усвојио име "Рамоне", називајући себе Ди Ди Рамон. Био је инспирисан употребом псеудонима Паул Рамон од стране Пола Макартнија током његових Silver Beetles дана.[15] Ди Ди је убедио остале чланове да преузму то име и дошао је на идеју да бенд назове Рамонс.[16] Хајман и Камингс су постали Џои и Џони Рамон.[16]
Пријатељ бенда, Монте А. Мелник (касније њихов менаџер турнеје), помогао им је да им уговоре вријеме за пробу у Manhattan's Performance Studios, гдје је радио. Џонијев бивши колега из бенда Ердели је требало да постане њихов менаџер. Убрзо након што је бенд формиран, Дее Дее је схватио да не може истовремено да пјева и свира бас гитару; уз Ерделијево охрабрење, Џои је постао нови пјевач бенда.[15] Ди Ди би, међутим, наставио да одбројава темпо сваке песме са својим препознатљивим брзометним повиком "1-2-3-4!" Џои је убрзо на сличан начин схватио да не може истовремено да пјева и свира бубњеве и напустио је мјесто бубњара. Док је био на аудицији за будуће замјене, Ердели би често узео бубњеве и демонстрирао како свира пјесме. Постало је очигледно да је у стању да изводи музику групе боље од било кога другог, и придружио се бенду као Томи Рамон.[17]
Дискографија
[уреди | уреди извор]Студијски албуми
- Ramones (1976)
- Leave Home (1977)
- Rocket to Russia (1977)
- Road to Ruin (1978)
- End of the Century (1980)
- Pleasant Dreams (1981)
- Subterranean Jungle (1983)
- Too Tough to Die (1984)
- Animal Boy (1986)
- Halfway to Sanity (1987)
- Brain Drain (1989)
- Mondo Bizarro (1992)
- Acid Eaters (1993)
- ¡Adios Amigos! (1995)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ramones”. Rock and Roll Hall of Fame + Museum. 15. 9. 2004. Архивирано из оригинала 2023-05-22. г. Приступљено 9. 7. 2015.
- ^ Schinder 2007, стр. 559–560
- ^ Powers, Ann (2001-04-17). „Joey Ramone, Raw-Voiced Pioneer of Punk Rock, Dies at 49”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-22.
- ^ „Tommy Ramone dies aged 62”. The Guardian. Australian Associated Press. 12. 7. 2014. Архивирано из оригинала 12. 7. 2014. г. Приступљено 2023-05-22.
- ^ Pareles, Jon (2002-06-07). „Dee Dee Ramone, Pioneer Punk Rocker, Dies at 50”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-22.
- ^ Gilmore, Mikal (2016-05-19). „The Curse of the Ramones”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-22.
- ^ Stone, Rolling (2010-12-03). „100 Greatest Artists”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-22.
- ^ „VH1 Counts Down the '100 Greatest Artists of Hard Rock'” (Саопштење). Архивирано из оригинала 17. 6. 2018. г. Приступљено 22. 5. 2023.
- ^ „Rocklist.net...Spin Magazine (USA) Lists...Page 2..”. www.rocklistmusic.co.uk. Архивирано из оригинала 01. 10. 2005. г. Приступљено 2023-05-22.
- ^ „RAMONES: RICHARD ADLER'S TELL STORY OF THE '60"”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2009. г. Приступљено 23. 6. 2023.
- ^ „Independent Lens . END OF THE CENTURY . The Ramones | PBS”. PBS. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2023.
- ^ „Pal Joey - TIME”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2011. г. Приступљено 23. 6. 2023.
- ^ McNeil & McCain 1996, стр. 181.
- ^ Ramone, Johnny (април 2012). Commando: The Autobiography of Johnny Ramone. New York City, New York: Abrams Image. стр. 47. ISBN 9780810996601. Архивирано из оригинала 8. 12. 2017. г. Приступљено 7. 12. 2017.
- ^ а б Melvin & Meyer 2003, стр. 32.
- ^ а б „nkbands.com :: interviews”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2006. г. Приступљено 23. 6. 2023.
- ^ Melvin & Meyer 2003, стр. 33.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bayles, Martha (15. 5. 1996). Hole in Our Soul: The Loss of Beauty and Meaning in American Popular Music. University of Chicago Press. ISBN 0-226-03959-5..
- Beeber, Steven Lee (2006). The Heebie-jeebies at CBGB's: A Secret History of Jewish Punk. Chicago Review Press. ISBN 1-55652-613-X..
- Bessman, Jim (15. 5. 1993). Ramones: An American Band. St. Martin's Publishing. ISBN 0-312-09369-1., St. Martin's Press.
- Colegrave, Stephen; Sullivan, Chris (11. 10. 2005). Punk: The Definitive Record of a Revolution. Da Capo Press. ISBN 1-56025-769-5., Thunder's Mouth Press.
- Edelstein, Andrew J.; McDonough, Kevin (1990). The Seventies: From Hot Pants to Hot Tubs. Dutton. ISBN 0-525-48572-4. , Dutton.
- Isler, Scott; Ira A. Robbins (1991). „Ramones”. Ур.: Robbins, Ira A. The Trouser Press record guide (4th изд.). Collier Books. стр. 532—34. ISBN 9780020363613.
- Johansson, Anders; Jarosinski, Eric (2009). „Touched by Style”. The Hand of the Interpreter: Essays on Meaning After Theory. Peter Lang. стр. 41—60. ISBN 978-3-03911-118-3. Пронађени су сувишни параметри:
|last1=и|last=(помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|first1=и|first=(помоћ), edited by G. F. Mitrano and Eric Jarosinski,, Peter Lang. - Keithley, Joe (2003). I, Shithead: A Life in Punk. Arsenal pulp press. ISBN 1-55152-148-2. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|year= / |date= mismatch(помоћ). - Leigh, Mickey; McNeil, Legs (децембар 2009). I Slept with Joey Ramone: A Family Memoir. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7432-5216-4., Simon & Schuster.
- McNeil, Legs; McCain, Gillian (1997). Please Kill Me: The Uncensored Oral History of Punk. Penguin Books. ISBN 0-14-026690-9. Непознати параметар
|DUPLICATE_url=игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|year= / |date= mismatch(помоћ) (2d ed.), Penguin. - Melnick, Monte A.; Meyer, Frank (2003). On the Road with the Ramones. Sanctuary. ISBN 1-86074-514-8. , Sanctuary.
- Miles, Barry; Scott, Grant; Morgan, Johnny (2005). The Greatest Album Covers of All Time. Collins & Brown. ISBN 1-84340-301-3., Collins & Brown.
- Ramone, Dee Dee; Kofman, Veronica (28. 9. 2000). Lobotomy: Surviving the Ramones. Da Capo Press. ISBN 1-56025-252-9., Thunder's Mouth Press.
- Ramone, Johnny (April 2012). Commando: The Autobiography of Johnny Ramone. Abrams Press. ISBN 978-0-8109-9660-1. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|year= / |date= mismatch(помоћ). - Roach, Martin (2003). This is It: The First Biography of the Strokes. Omnibus Press. ISBN 0-7119-9601-6..
- Robb, John (2006). Punk Rock: An Oral History. Ebury Press. ISBN 0-09-190511-7. Непознати параметар
|DUPLICATE_publisher=игнорисан (помоћ). - Sandford, Christopher (2006). McCartney, Century. Sandford, Christopher (2006). McCartney. Century. ISBN 1-84413-602-7.
- Savage, Jon (15. 11. 1992). England's Dreaming: Anarchy, Sex Pistols, Punk Rock, and Beyond. St. Martin's Press. ISBN 0-312-08774-8. Пронађени су сувишни параметри:
|last1=и|last=(помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|first1=и|first=(помоћ) , St. Martin's Press. - Schinder, Scott, with Andy Schwartz (2007). Icons of Rock: An Encyclopedia of the Legends Who Changed Music Forever. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-33847-2..
- Shirley, Ian (2005). Can Rock & Roll Save the World?: An Illustrated History of Music and Comics. SAF Publishing. ISBN 978-0946719808..
- Spicer, Al (2003). „The Lurkers”. Ур.: Peter Buckley. The Rough Guide to Rock (3rd изд.). Rough Guides. ISBN 1-84353-105-4.
- Spitz, Marc; Mullen, Brendan (13. 11. 2001). We Got the Neutron Bomb: The Untold Story of L.A. Punk. Crown. ISBN 0-609-80774-9. Непознати параметар
|DUPLICATE_publisher=игнорисан (помоћ). - Stim, Richard (2006). Music Law: How to Run Your Band's Business. ISBN 1-4133-0517-2. Пронађени су сувишни параметри:
|last1=и|last=(помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|first1=и|first=(помоћ) , Nolo. - Strongman, Phil (2008). Pretty Vacant: A History of UK Punk. Chicago Review Press. ISBN 978-1-55652-752-4..
- Taylor, Steven (2003). False Prophet: Field Notes from the Punk Underground. Wesleyan University Press. ISBN 0-8195-6668-3..