Лос Анђелес

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Лос Анђелес (вишезначна одредница).
Лос Анђелес
енгл. Los Angeles
LA Skyline Mountains2.jpg
Лос Анђелес
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Сједињене Америчке Државе
Савезна држава  Калифорнија
Округ Лос Анђелес
Основан 4. септембар 1781.[1][2]
Статус града 4. април 1850.
Становништво
Становништво (2016) 4.030.904[3][4][5]
Агломерација (2008) 15.250.000
Густина становништва 3168 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 34°03′08″ СГШ; 118°14′34″ ЗГД / 34.052222° СГШ; 118.242778° ЗГД / 34.052222; -118.242778 Координате: 34°03′08″ СГШ; 118°14′34″ ЗГД / 34.052222° СГШ; 118.242778° ЗГД / 34.052222; -118.242778
Временска зона UTC-8, лети UTC-7
Надморска висина 93[6] m
Површина 1.290,6 km2
Лос Анђелес на мапи САД
Лос Анђелес
Лос Анђелес
Остали подаци
Градоначелник Ерик Гарсети
ЗИП код 90001–90068, 90070–90084, 90086–90089, 90091, 90093–90097, 90099, 90101–90103, 90174, 90185, 90189, 91040–91043, 91303–91308, 91342–91349, 91352–91353, 91356–91357, 91364–91367, 91401–91499, 91601–91609
ФИПС код 06-44000
Веб-сајт http://www.lacity.org/index.htm

Лос Анђелес (Listeni/lɒs ˈænəlɨs/[7], енгл. Los Angeles, шп. Los Ángeles, LA) град је и лука у америчкој савезној држави Калифорнија. Смјештен је уз обалу Тихог океана. По попису становништва из 2010. у њему је живело 3.792.621 становника,[8] [9] што га чини највећим градом у Калифорнији и након Њујорка другим најнасељенијим градом у САД-у. Основали су га Мексиканци 1781. До 1846. био у саставу Мексика. Пуно оригинално име града на шпанском гласи: Pueblo de Nuestra Señora la Reina de Los Ángeles del Río de Porciuncula (Град наше Богородице краљице Анђела са реке Порсиункула).

Лос Анђелес је и седиште округа Лос Анђелес, који је 2005. имао популацију од 10,226,506, што га чини најнасељенијим округом у САД-у, а цело метрополитанско подручје града исте је године имало 17,545,623 становника, чиме је једно од највећих метрополитанских подручја на свету.[10] Универзитетски је центар, а у граду се налази и велики филмски студио (Холивуд), и музеј филма. Такође је и туристичко средиште. Развијене су нафтна, хемијска, авионска, филмска, алуминијумска, дрвна и прехрамбена индустрија.

Лос Анђелес је познат као један од најважнијих светских економских, културалних и забавних центара. У граду се налазе бројни универзитети, научне институције, позоришта и музеји. Лос Анђелес је средиште филмске и телевизијске индустрије која је смештена у његовом предграђу, Холивуду, а уз то је и важно средиште музичке сцене, као и индустрије авиона и свемирских летелица. Град је, осим тога, двапут био и домаћин Олимпијских игара које су се у њему одржавале 1932. и 1984. године.

Историја[уреди]

Улица Flower Street у средишту Лос Анђелеса

Лос Анђелес је основао шпански гувернер Калифорније Фелипе де Неве као насеље на подручју Тонгва Индијанаца 4. септембра 1781. године заједно с 44 досељеника као „Град наше госпе краљице анђела“ (шп. El Pueblo de Nuestra Señora la Reina de los Angeles del Río de Porciúncula). У то време ово подручје је углавном служило за бављење сточарством.[11][12]

Године 1835. Лос Анђелес је постао град, а истовремено и главни град најсеверније мексичке регије Алта Калифорнија. До следеће године број становника је порастао на 2.228, али се од тада на неко време поновно смањио. До средине 19. века, Лос Анђелес је био мексичко насеље које се углавном састојало од америчких досељеника, сиромашних кинеских радника и малог броја добростојећих мексичких земљопоседника. Током Америчко-мексичког рата између 1846. и 1848., амерички војници су окупирали Алта Калифорнију и Лос Анђелес те их припојили САД.

Дана 4. априла 1850. насеље је у оквиру оснивања савезне државе Калифорније добило право да постане град, а тада је имало само 1.610 становника. Велики раст града почео је након што је 1876. спојен на железничку пругу Унион Пацифик Рејлроуд, а затим и градњом железничке пруге према Санта Феу 1885. године, те вађењем угља и нафте почетком деведесетих година 19. века. Град је тада био и синоним за добро здравље, чисту околину, велику осунчаност и плантаже лимуна.

Велику број миграната чинили су досељеници из савезних држава Средњега запада попут Ајове и Индијане, који су као нова политичка владарска класа надмашили мексичку елиту. Некадашње велике фарме замењене су парцелама и број становништва је растао те је град 1900. већ имао 100.000 становника, а у следећих десет година број становника се утростручио. Између 1899. и 1914. изграђена је велика лука, а будући да залихе воде више нису биле довољне, 1913. године је у северном делу града изграђен акведукт.

Након оснивања бројних околних насеља, градско подручје Лос Анђелеса обухватило је и околне градове као што су Вилмингтон, Сан Педро, Холивуд, Савтеле, Хјуд Парк, Игл Рок, Венис, Вотс, Барнс сити и Туџунга. Санта Моника, Беверли Хилс и Сан Фернандо, који се сматрају економским и културним деловима Лос Анђелеса, успели су да у административном смислу до данас да одрже самосталност.

Године 1932. у Лос Анђелесу су по први пут одржане Олимпијске игре, а брзонапредујућа филмска индустрија мамила је бројне новопридошлице у град. Ипак прави бум се догодио после Другог светског рата када су се у граду сместили погони за производњу авиона и свемирских летелица.

Године 1960. изграђен је први високи облакодер у којем су се налазиле канцеларије. У августу 1965. дошло је до великих нереда у којима су погинуле 34 особе. Године 1984. у граду су по други пут одржане Олимпијске игре.

У априлу 1992. дошло до великих немира који су представљали једну од највећих побуна у историји САД, а изазвани су након што су ослобођена четири полицајца беле боје коже, који су злостављали црнца Роднија Кинга, а у тим нередима погинуло је 58 људи. Крајем новембра и почетком октобра 1993. у градском подручју су избили велики пожари и уништили један део града док је у јануару 1994. године град погодио потрес јачине 6,7 према Рихтеровој скали, при чему је погинуло 57 људи, а оштећено је или уништено неколико хиљада зграда и бројне улице.

Са завршетком Хладног рата тешко је погођена једна од важних привредних грана града, индустрија авиона и свемирских летелица. Незапосленост, растући криминал и расистички испади само су неки од проблема с којима се данас бори Лос Анђелес.

Географија[уреди]

Басен Лос Анђелеса.

Лос Анђелес је веома велики град, а ободи града су врло удаљени од центра и иду од плажа до планина. Град је неправилног облика и заузима повшрину од око 1.302 km², од тога 1.214 km² копна и 88 km² водене површине. Град се простире дужином од 71 km и ширеном од 47 km. Обим града је 550 km.[13]

Лос Анђеле је и раван и брдовит. Санта Моника се протежу кроз град, делећи га у долина долину Сан Фернандо на северу и басен Лос Анђелеса на југу. Највиша тачка града је Маунт Лукенс са висином од 1.547 m[14] који се налази у североисточном делу долине Сан Фернандо. Источни крај планине Санта Моника се протеже од центра Лос Анђелеса до Тихог океана. Други брдовити крајеви Лос Анђелеса су област Маунт Вашингтон северно од центра, источни делови као што су Бојл Хајтс, Креншо око Болдвин Хилса и округ Сан Педро.

Река Лос Анђелес протиже кроз град дужином од 77 km. Река је углавном сезонског типа и она је главни главни одводни канал у граду. Реку је исправио и дно бетонирао Инжињеријски корпус Армије САД да би функционисала као канал за контролу поплава.[15] Река извире у округу Канога Парк, тече на исток од долине Сан Фернандо дуж северне ивице планине Санта Моника и скреће на југ кроз центар града и улива се у Тихи океан у луци Лонг Бича. Мања река Балона Крик се улива у залив Санта Моника у Плаји дел Реј.

Лос Анђелес се помера око 6,3 mm на исток сваке године.[16]

Топографија[уреди]

Лос Анђелес је неправилног облика, и покрива укупну површину од 1291 km, која обухвата 1214 km² копна, и 88 km² водене површине. Град се простире 71 km по дужини, и 47 km по ширини. Обим града је 550&нбсп;km. То је једини велики град у Сједињеним Државама преполовљен планинским венцем.[17][18]

Лос Анђелес је уједно и раван и брдовит. Највиша тачка града налази се на надморској висини од 1547 m, и то је Моунт Лукенс, који се налази североисточно од долине Сан Фернандо. Брдовоти делови Лос Анђелеса укључују планине Санта Моница, које се протежу од центра града (Доwнтоwн)па до обале Пацифика, затим планина Wасхингтон северно од центра града, а такође и источне делове као што су брда Балдwин и округ Сан Педра.

Река Лос Анђелес, која је уједно и највећа река, основни је дренажни канал. Река почиње у округу парка Цанога и тече источно од долине Сан Фернандо, дуж северне ивице планина Санта Моница, затим на југ кроз центар града, даље кроз оближњи Вернон, до ушћа на обали Пацифика.[15]

Клима[уреди]

Лос Анђелес има Субтропску-Медитеранску климу (Кепенова класификација климата Csb на обали, Csa острву), и прима тек довољну годишњу количину падавина да се избјегне било Копенову BSh или BSk (полупустињску клима) класификацију. Лос Анђелес има обиље сунчаних дата током целе године, са само 35 дана годишње са мерљивом преципитацијом.[19]

Температуре на обалском сливу премашују 32 °C током десетак дана годишње, од једног дана месечно у априлу, мају, јуну и новембру, до три дана месечно у јулу, августу, октобру и пет дана у септембру.[19] Температуре у Сан Фернандо и Сан Габриел долинама су знатно више. Температуре знатно варирају током дана; на острвским областима разлика између просечне дневне ниске и просечне дневне високе температуре је преко 16 °C.[20] Просечна годишња температура мора је 17 °C, од 14 °C у јануару до 20 °C у августу.[21] Град има више од 3.000 сунчаних сати годишње, од просечно 7 сунчаних сати у децембру, до просечно 12 у јулу.[22]

Клима[уреди]

Становништво[уреди]

Холивуд знак

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 3.792.621 становника, што је 97.801 (2,6%) становника више него 2000. године.

Група 2000. 2010.
Белци 1.099.188 (29,7%) 1.086.908 (28,7%)
Афроамериканци 415.195 (11,2%) 365.118 (9,6%)
Азијати 369.254 (10,0%) 426.959 (11,3%)
Хиспаноамериканци 1.719.073 (46,5%) 1.838.822 (48,5%)
Укупно 3.694.820 3.792.621

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Панораме[уреди]

Панорама Лос Анђелеса
Панорама од планина до океана у Лос Анђелесу

Међународна сарадња[уреди]

Стејплс центар

Референце[уреди]

  1. Barrows, H.D. (1899). „Felepe de Neve”. Historical Society of Southern California Quarterly. 4. стр. 151ff. Приступљено 28. 12. 2011. 
  2. „California Cities by Incorporation Date” (Word Document). California Association of Local Agency Formation Commissions. Приступљено 25. 8. 2014. 
  3. „Annual Estimates of the Resident Population for Incorporated Places of 50,000 or More, Ranked by July 1, 2013 Population: April 1, 2010 to July 1, 2013 - United States -- Places of 50,000+ Population”. United States Census Bureau. Приступљено 29. 8. 2014. 
  4. „Urban Areas”. United States Census Bureau. Приступљено 29. 8. 2014. 
  5. „Annual Estimates of the Resident Population: April 1, 2010 to July 1, 2013 - United States -- Combined Statistical Area; and for Puerto Rico”. Census Bureau. Census Bureau. Приступљено 29. 8. 2014. 
  6. „Elevations and Distances”. US Geological Survey. 29. 4. 2005. Приступљено 10. 2. 2015. 
  7. Also Listeni/lɒs ˈænəlz/, or /lɒs ˈæŋɡəlɨs/. The pronunciation /lɒs ˈænəlz/ is commonest outside the US, while /lɒs ˈænəlɨs/ and /lɒs ˈæŋɡəlɨs/ are commonest inside the US. The name is from шп. Los Ángeles [los ˈaŋxeles], meaning The Angels.
  8. „California Trend Report 2: State and Complete Places”. Приступљено 11. 9. 2012. 
  9. „U.S. Census Bureau Releases Data on Population Distribution and Change in the U.S. Based on Analysis of 2010 Census Results”. United States Census Bureau. 24. 3. 2010. Приступљено 28. 9. 2011. 
  10. „Annual Estimates of the Population of Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas”. United States Census Bureau. 1. 7. 2012. Приступљено 7. 1. 2015. 
  11. William Bright (1998). Fifteen Hundred California Place Names. University of California Press. стр. 86. ISBN 9780520212718. LCCN 97043147. »Founded on the site of a Gabrielino Indian village called Yang-na, or more accurately iyáangẚ, 'poison-oak place.'« 
  12. Sullivan, Ron (7. 12. 2002). „Roots of native names”. San Francisco Chronicle. Приступљено 7. 1. 2015. »Los Angeles itself was built over a Gabrielino village called Yangna or iyaanga', 'poison oak place.'« 
  13. Abu-Lughod, Janet L. (1999). New York, Chicago, Los Angeles: America's global cities. U of Minnesota Press. стр. 66. ISBN 978-0-8166-3336-4. Приступљено 2. 10. 2011. 
  14. „Mount Lukens – Sierra Club – Hundred Peak Section”. Sierra Club Angeles Chapter. Приступљено 3. 10. 2011. 
  15. 15,0 15,1 Gumprecht, Blake (2001). The Los Angeles River: Its Life, Death, and Possible Rebirth. JHU Press. стр. 173. ISBN 978-0-8018-6642-5. Приступљено 3. 10. 2011. 
  16. „Frey crafts a new view of modern-day Los Angeles”. Today.com. Приступљено 27. 11. 2013. 
  17. „Elevations of the 50 Largest Cities (by population, 1980 Census)”. United States Geological Survey. Приступљено 3. 11. 2011. 
  18. „Mount Lukens Guide”. Sierra Club Angeles Chapter. Приступљено 3. 10. 2011. 
  19. 19,0 19,1 „Historical Weather for Los Angeles, California, United States of America”. Weatherbase.com. Приступљено 15. 12. 2011. 
  20. 20,0 20,1 „Climatography of the United States No. 20 (1971–2000)” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. 2004. Приступљено 5. 10. 2011. 
  21. „Pacific Ocean Temperatures on California Coast”. beachcalifornia.com. Приступљено 5. 10. 2011. 
  22. „Los Angeles Climate Guide”. weather2travel.com. Приступљено 5. 10. 2011. 
  23. 23,0 23,1 „NowData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 7. 6. 2013. 
  24. „Station Name: CA LOS ANGELES DWTN USC CAMPUS”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 2014-05-09. 
  25. „LOS ANGELES/WBO CA Climate Normals”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 20. 10. 2013. 
  26. „Station Name: CA LOS ANGELES INTL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 2014-05-09. 
  27. „WMO Climate Normals for LOS ANGELES/INTL, CA 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 2014-04-17. 

Литература[уреди]

  • Gumprecht, Blake (2001). The Los Angeles River: Its Life, Death, and Possible Rebirth. JHU Press. стр. 173. ISBN 978-0-8018-6642-5. Приступљено 3. 10. 2011. 
  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 
  • Kane, Joseph; Aiken, Charles (2004). The American Counties: Origins of County Names, Dates of Creation, and Population Data, 1950-2000. Scarecrow Press. ISBN 0-8108-5036-2. 
  • Carey McWilliams (2009). Southern California: An Island on the Land (9th изд.). Peregrine Smith. ISBN 978-0-87905-007-8. 
  • Richard White (1991). It's Your Misfortune and None of My Own: A New History of the American West. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2567-1. 
  • David Rieff (1992). Los Angeles: Capital of the Third World. Touchstone. ISBN 978-0-671-79210-7. 
  • Peter Theroux (1994). Translating LA: A Tour of the Rainbow City. Norton. ISBN 978-0-393-31394-9. 
  • Paul Glover (1995). Los Angeles: A History of the Future. Greenplanners. ISBN 978-0-9622911-0-4. 
  • Leonard Pitt; Dale Pitt (2000). Los Angeles A to Z: An Encyclopedia of the City and County. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-20530-7. 
  • Kevin Starr and David Ulin (2009). Jim Heimann, ур. Los Angeles: Portrait of a City. Taschen America. ISBN 978-3-8365-0291-7. 
  • Reyner Banham (2009). Los Angeles: The Architecture of Four Ecologies (2nd изд.). Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-26015-3. 
  • Mike Davis (2006). City of Quartz: Excavating the Future in Los Angeles. Verso. ISBN 978-1-84467-568-5. 
  • Robert M. Fogelson (1993). The Fragmented Metropolis: Los Angeles 1850–1930. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-08230-4. 
  • Norman M. Klein (1997). The History of Forgetting: Los Angeles and the Erasure of Memory. Verso. ISBN 978-1-84467-242-4. 
  • Sam Hall Kaplan (2000). L.A. Lost & Found: An Architectural History of Los Angeles. Hennessey and Ingalls. ISBN 978-0-940512-23-8. 
  • Wim de Wit and Christopher James Alexander (2013). Overdrive: L.A. Constructs the Future, 1940–1990. Getty Publications. ISBN 978-1-60606-128-2. 
  • Rodolfo Acuña (1996). Anything but Mexican: Chicanos in contemporary Los Angeles. Verso. ISBN 978-1-85984-031-3. Приступљено 30. 9. 2011. 
  • Lynell George (1992). No Crystal Stair: African Americans in the City of Angels. Verso. ISBN 978-0-86091-389-4. 
  • Josh Sides (2006). L.A. City Limits: African American Los Angeles from the Great Depression to the Present. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-24830-4. 
  • Eduardo Obregón Pagán (2006). Murder at the Sleepy Lagoon: Zoot Suits, Race, and Riot in Wartime L.A. The University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-5494-5. 
  • R. J. Smith (2007). The Great Black Way: L.A. in the 1940s and the Last African American Renaissance. PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-521-4. 
  • Lillian Faderman and Stuart Timmons (2006). Gay L. A.: A History of Sexual Outlaws, Power Politics, And Lipstick Lesbians. Basic Books. ISBN 0-465-02288-X. 
  • Daniel Hurewitz (2007). Bohemian Los Angeles: and the Making of Modern Politics. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-24925-9. 
  • Marc Reisner (1986). Cadillac Desert: The American West and its Disappearing Water. Penguin Books. ISBN 978-0-14-017824-1. 
  • Chip Jacobs and William Kelly (2008). Smogtown: The Lung-Burning History of Pollution in Los Angeles. Outlook Hardcover. ISBN 1-58567-860-0. 
  • David L. Ulin, ур. (2002). Writing Los Angeles: A Literary Anthology. Library of America. ISBN 978-1-931082-27-3. 
  • Cécile Whiting (2008). Pop L.A.: Art and the City in the 1960s. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-25634-7. 
  • Reyner Banham, Los Angeles: The Architecture of the Four Ecologies, University of California Press, 1971.
  • Torin Monahan, Los Angeles Studies: The Emergence of a Specialty Field, City & Society XIV (2): 155-184, 2002
  • Stefan Bratzel: Extreme der Mobilität. Entwicklung und Folgen der Verkehrspolitik in Los Angeles. Birkhäuser, Basel 1995, ISBN 3-7643-5186-1.
  • Mike Davis: City of Quartz. Ausgrabungen der Zukunft in Los Angeles. Verlag Schwarze Risse, Berlin 1994. ISBN 3-924737-23-1.
  • Mike Davis: Ökologie der Angst. Piper, München 2004, ISBN 3-492-23819-X.
  • Lung Ho Nu: Ballungsgebiete von Metropolen der Industriestaaten im Vergleich: London, Paris, Los Angeles, Tokyo, Minsk. 1992, ISBN 3-88091-580-6.
  • Roger Keil: Weltstadt. Stadt der Welt. Internationalisierung und lokale Politik in Los Angeles. Verlag Westfälisches Dampfboot, Münster 2001, ISBN 3-924550-76-X.
  • Bernd-Peter Lange (Hrsg.), Hans-Peter Rodenberg (Hrsg.): Die neuen Metropolen. Los Angeles – London. Argument Verlag, Hamburg 1994, ISBN 3-88619-713-1.
  • Kühne, O. (2012): Stadt – Landschaft – Hybridität. Ästhetische Bezüge im postmodernen Los Angeles mit seinen modernen Persistenzen. Wiesbaden.
  • Vincent Brook: Land of Smoke and Mirrors: A Cultural History of Los Angeles. Rutgers University Press, New Brunswick 2013, ISBN 978-0-8135-5458-7
  • Herbert Gold und Thomas Höpker (auch Fotos): Die Zukunft sucht ihre Stadt. In: Geo-Magazin. Hamburg 1978,9, S.32-58. (Informativer, Erlebnisbericht) ISSN 0342-8311

Спољашње везе[уреди]