Расипачи минералног ђубрива

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ношени центрифугални расипач.
Вучени расипач са осцилаторном лулом.

Расипачи минералног ђубрива су пољопривредне машине које служе за наношење гранула минералног ђубрива на земљиште.

Делови и принцип рада[уреди | уреди извор]

Расипачи имају следеће основне делове: сандук (магацин) за пријем ђубрива, апарат за расипање са уређајем за његов погон, уређај за подешавање количине расипања и мешалицу. Погон расипач добија преко возних точкова или од прикључног вратила, а постоје и ношена и вучена верзија. Прва је мањих, док је вучена већих капацитета.

Сва минерална ђубрива имају мање или веће корозивно дејство па делови расипача који су у контакту са њима морају да буду од нерђајућег метала или пластичних маса. Због хигроскопности ђубрива постоји опасност од слепљивања и стварања грудви што може да направи застој у расипању. Ову појаву спречава мешалица у сандуку, а и употреба гранулисаних ђубрива уместо прашкастих.

Типови расипача[уреди | уреди извор]

Према апаратима за расипање расипачи могу да буду механички и пнеуматски. Пнеуматски су новијег датума и мало су у употреби. Код механичких апарат може да буде на горњем делу сандука (са горњим избацивањем) или, много чешће, на доњем. Типови апарата су: (1) са тањирима, (2) са бескрајном траком, (3) са пужастим избацивачем, (4) са бескрајним ланцем, (5) центрифугални и (6) са осцилаторном лулом. Последња два су најчешћи.

Центрифугални расипач[уреди | уреди извор]

Центрифугални расипач има хоризонтални диск са перајима који се окреће и на кога падају грануле. Добра страна му је велики радни учинак (ширина разбацивања 6-10 m, брзина преко 10 km/h), а мана мања равномерност избацивања.

Расипач са осцилаторном лулом[уреди | уреди извор]

Расипач са осцилаторном лулом има равномерније расипање, које се остварује осцилирањем луле лево-десно у хоризонталној равни.

Извор[уреди | уреди извор]

  • Грбић, М. (2010): Производња садног материјала – Технологија производње украсних садница. Универзитет у Београду. Београд ISBN 978-86-7299-174-1