Ришу

Ришу (кинески: 日 書; пинјин: Rìshū), лит. „Дневна књига“ је форма дивинацијских текстова који су широко циркулисали у Кини од касног периода зараћених држава до династије Западни Хан. Овај термин проналази своје место у Кини од 217. године п. н. е.

Историјски значај

Из династије Хан Краљ Ји

Ришу је референтна књига уз помоћ које су стари Кинези из династији Хан и раније бирали добре и лоше дане, и нека је врста или претеча календарске књиге. Она бележи који је дан у години погодан за брак, порођај, сахрану, пољопривреду, путовања и друге активности

Настала у периоду зараћених држава ова дивинацијских књига откривена је израђена у многим верзијама и материјалим у библиотекама и гробовима из периода зараћених страна и династије Западни Хан.

Ришу књиге има велику историјску вредност за проучавање древних астрономских календара и свакодневних обичаја у Кини. Један примерак алманаха или хемерологија као један од бамбусових текстова Шуихуди Кин пронађена је 1975. године у Шуихудију, Хубеи, у гробници која је датирана у 217. годину п. н. е. Према претпоставци Доналд Харпера, верује се да је она садржи текстове попут Ришуа 日 書, који одређује срећне и несрећне дане у нумерологији сексагенарног циклуса без позивања на астрологију, „хемерологију“ тачнији превод „алманаха“ (годишње публикације за једну календарску годину).

Литература

• Granet, Marcel (1925), "Remarques sur le Taoïsme Ancien", Asia Major 2:146–151.
• Harper, Donald (1999), "Warring States Natural Philosophy and Occult Thought", in The Cambridge History of Ancient China, ed. by Michael Loewe and Edward L. Shaughnessy, Cambridge University Press, 813–884.
• Robinet, Isabelle (1997), Taoism: Growth of a Religion, tr. by Phyllis Brooks, Stanford University Press.