Робна берза
Робна берза је највеће прометно и терминско тржиште сировина у свијету.
Историјат[уреди | уреди извор]
Сматра се да су робне берзе засноване на робним поизводима настале у Шумеру између 4500. п. н. е. и 4000. п. н. е. Шумери су прво користили глинене токове запечаћене у глине, а затим глине за писање које представљају количину - на пример, број коза, који ће бити испоручен. Ова обећања о времену и датуму испоруке подсећају на фјучерс уговоре. Ране цивилизације различито су користиле свиње, ријетке шкољке или друге предмете као робни новац. Тржиште злата и сребра еволуирало је у класичним цивилизацијама. Прво, племенити метали су цијењени због своје љепоте и вриједности и били су повезани са краљевством. Прво су их користили за трговину и размјену за другу робу или за плаћање рада, затим је злато постало мјера за вриједност.[1]
Улога робне берзе[уреди | уреди извор]
Робна берза је прва увела терминско трговање сточарским производима као што су на примјер сланина, говеђе половице итд. Робно тржиште је тржиште које се бави примарним економским сектором, а не производима. Меке робе су пољопривредни производи као што су пшеница, кафа, какао, воће и шећер. У тешке производе спадају злато, уље...Инвеститори приступају у око 50 главних робних тржишта широм свијета са чисто финансијским трансакцијама које све више превазилазе физичке послове у којима се роба испоручује. Уговори о фјучерсима су најстарији начин улагања у робу. Фјучерси се обезбеђују физичким средствима. Робна тржишта могу укључивати физичко трговање и трговање дериватима користећи спот цијене, форвардове, фјучерсе и опције за будућност. Пољопривредници су користили једноставан облик дериватног трговања на робном трзисту вековима за управљање ценовним ризиком.