Шуцштафел

Симбол СС - две зиг руне

Део серије о
нацизму
Организације Нацистичка партија Штурмабтајлунг Шуцштафел Хитлерјугенд
Историја Почеци нацизма Хитлеров долазак на власт Нацистичка Немачка Ноћ дугих ножева Нирнбершки митинзи Кристална ноћ Холокауст Нирнбершки процес Бивши нацисти Неонацизам
Идеологија Нацизам и раса Фашизам Хитлерови политички ставови Национал социјалистички програм Окултизам и нацизам Нацистичка пропаганда Нацистичка архитектура Мајн кампф
Расна идеологија Нацизам и раса Расна политика Нази Немачке Нацистичка еугеника Докторско суђење Нацистички лекари Нацистички експерименти на људима Нацизам и религија Нирнбершки процес
Коначно решење Сабирни логори Депортације Геноцид Гетои Радни логори Екперименти на људима Погроми Сегрегација
Списак нациста Адолф Хитлер Хајнрих Химлер Херман Геринг Јозеф Гебелс Џорџ Линколн Роквел
Нацизам ван Немачке Америчка нацистичка партија Партија стреластог крста Усташе
Спискови Званичници нацистичке партије Књиге Адолфа Хитлера Говори Адолфа Хитлера Званичници Шуцштафела Живи нацисти Списак некадашњих нациста
Повезани чланци Списак чланака о Трећем рајху Неонацизам Езотерични нацизам Народни покрети Антисемитизам Холокауст

Шуцштафел (нем. Schutzstaffel — Заштитни одред), познат по свом акрониму СС (од нем. SS), је била главна паравојна организација под командом Адолфа Хитлера и Нацистичке партије. Првобитно је била мала, стална стража, позната као зал-шулц (њем. Saal-SchutzSchutz), састављена од добровољаца Нацистичке партије, а сврха јој је била одржавање реда на митинзима партије у Минхену. Лидер СС-а био је Хајнрих Химлер од 1929. до њеног распуштања 1945, са поразом немачке у Другом светском рату.

Нацисти су сматрали СС елитном јединицом, „преторијанском стражом“ партије са свим члановима одабраним по расним и идеолошким критеријима. СС се разликовао од немачке војске, нацистичке партије, и немачких државних званичника са својим чиновима, ознакама јединица и униформама. Поред тога, припадници СС-а су на подлактици руке имали истетовиран број. Што мањи број тим виши ранг у СС-у. За разлику од логораша у концентрационим логорима број је био истетовиран на десној руци. СС је имао кључну улогу током холокауста: СС ајнзацгрупен јединице измасакрирале су преко милион цивила, већином Јевреја, у масовним егзекуцијама; вођа СС-а Хајнрих Химлер био је један од главних архитеката такозваног коначног решења; СС је хапсио Јевреје и водио концентрационе логоре у којима их је убијено на милионе уз Роме и Словене.

Борбене јединице СС-а, називане Вафен-СС (нем. Waffen-SS), су се развиле у способне и ефективне војнике, у много случајева супериорније од Немачке војске, Вермахта.

Најпознатији огранци СС-а, касније оптужени за ратне злочине и злочине против човечности били су Рајхсзихерхајтсхауптамт (нем. Reichssicherheitshauptamt - RSHA, Главна безбедносна канцеларија Рајха), Зихерхајтсдинст (нем. Sicherheitsdienst - SD, Безбедносна служба), ајнзацгрупен (нем. Einsatzgruppen - Група за специјалне операције), служба у концентрационим логорима позната као СС-тотенкопффербенде (нем. SS-Totenkopfverbände - SS-TV, Формације Мртвачке главе), и Гестапо (нем. Gestapo - Тајна државна полиција).

Након рата судије на Нирмбершком суђењу прогласиле су СС за криминалну организацију због спровођења расних закона и геноцида током холокауста.

Историја

Корени

Претеча СС-у први је пут створена 1923. као део Штурмабтајлунга (СА) са задатком заштите лидера нацистичке партије на скуповима, говорима и осталим јавним догађајима. Под командом Емила Мориса, позната као штапска стража (нем. Stabswache), та је група првобитно имала 8 чланова и створена је по моделу морнаричке бригаде Ерхард, насилној Фрајкор групи тог времена.

После неуспелог пуча нациста 1923, СА и штапска стража су распуштене, али су се поново појавиле 1925. Штапска стража се појавила као „ударне трупе Адолфа Хитлера“, са задатком личне заштите Хитлера на партијским скуповима. Исте године ова организација је постала национална и добила је име шуцштафел.

СС је такође организовао од 30. јуна до 2. јула акцију под називом Ноћ дугих ножева, коју је предводио Адолф Хитлер са најоданијим СС официрима, рајхсфирером СС Хајнрихом Химлером и СС обергрупенфирером Рајнхардом Хајдрихом. Тада је побијено 77 главешина СА (Штурмабтајлунг), док је начелник штаба СА Ернст Рем ухапшен и одведен у ћелију, где му је дат пиштољ како би извршио самоубиство. Пошто је Ернст Рем одбио да то уради погубљен је од стране СС страже. Убили су га Михаел Липерт и Теодор Ајке, који је касније добио чин СС Обергрупенфирер. После Ноћи дугих ножева, СС добија неограничену власт и почиње да креира државу у држави. СС је држао под својом контролом најозлоглашеније тајне службе: Гестапо, Зихерхајтсдинст, Криминалполицај и војну тајну полицију. СС је на челу са Хајнрихом Химлером спроводио разне експерименте над људима у концентрационим логорима, чак је направљен програм Либенсборн, што значи програм живота где су се укрштали искључиво официри и војници СС и младе Немице које су морале имати доказано немачко порекло три колена уназад.

Види још

• Аненербе

Литература

• Carruthers, Bob (2014). The SS On trial: Evidence from Nuremberg. Pen and Sword. стр. 430. ISBN 978-1-4738-4976-1. 
• Lepage, Jean-Denis G.G. (2008). Hitler Youth, 1922-1945: An Illustrated History. McFarland. стр. 47. ISBN 978-0-7864-5281-1. 
• Steiner, John Michael (1976). Power Politics and Social Change in National Socialist Germany: A Process of Escalation Into Mass Destruction. Walter de Gruyter. стр. 47. ISBN 978-90-279-7651-2. 
• Lumsden, Robin (2000). A Collector's Guide To: The Waffen–SS. Ian Allan Publishing, Inc. ISBN 978-0-7110-2285-0.