Сава Богоугодник

С Википедије, слободне енциклопедије

Сава Печерски богоугодник (13. век) је монах, Кијево-Печерског манастира, чудотворац. Православни светитељ, поштован међу светима[1].

Руска православна црква га помиње у 2. недељу Великог поста - на Сабору свих преподобних отаца Кијево-Печерских и свих светих који су засијали у Малој Русији; и 7. маја (24. април по старом календару) – спомен монаха Саве Богоугодника, на дан светог мученика Саве Стратилата и 11. октобра (28. септембра) - у Сабору Преосвећених отаца Кијево-Печерских блиских пећина[2].

Постоје заједнички тропар и кондак Светог Алексеја Самотњака и Саве Печерског.

Живот[уреди | уреди извор]

Печерски монах Сава подвизавао се у Блиским пећинама Кијевопечерског манастира у 13. веку. О животу и подвизима преподобног подвижника сачувано је врло мало података. Житије Светог Саве у Кијевско-печерском патерикону 1661 архимандрит. Иноћентије (Гизел) није описао. У књизи монаха Печерске лавре Атанасија Калнофојског „Тератургима“, објављеној 1638. године, на карти Блиских пећина помиње се као „Св. монах Сава Чудотворац“, а 1661. и 1703. године као „Сава Чудотворац“.

Реликвије[уреди | уреди извор]

Нетрулежне мошти Светог Саве Печерског налазе се у Блиским (Антонијевим) пећинама Кијевопечерске лавре. На савременој шематској карти из 2004. Блиске пећине су наведене под бројем 19.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Преподобный Савва Печерский + Православный Церковный календарь”. days.pravoslavie.ru. Приступљено 2024-04-12. 
  2. ^ „КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК – Page 43 – Светосавље”. svetosavlje.org. Приступљено 2024-04-12.