Саморазумевање
Саморазумевање,[1] једна је од карактеристика људске емоционалне интелигенције,[2] а заснива се на способности „читања“ сопствених емоција, мана и врлина, акција и реакција и схватање какав утицај оне имају на околину.[3] Свесност и способност да разуме своје сопствене акције и реакције Саморазумевање доприноси већем квалитету живота и бољем и успешнијем професионалном раду, и спречава га да се у животу не заплете у мрежу идентификације, пројекције и контратрансферних реакција.[4]
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Иако многи концепти интелигенције тек пролазе научну потврду а инструменти проверу поузданости, не можемо а да не приметимо да су нова истраживања у области интелигенције унела свежину и интелигенцију поново вратила у жижу интересовања научне и ненаучне јавности. Емоционалну интелигенцију су научници дефинисали као „способност праћења и разликовања сопствених и туђих осећаја и емоција, и коришћења тих информација као водича за мишљање и понашање“. Сами аутори бројних студија сматрају да ова дефиниција наглашава само опажање и регулацију емоција, те да је испустила размишљање о осећањима.[2]
Самоспознаја је процес који се не завршава јер нека особа који тежи да упознаје себе на тај начин је у могућност да оштети другу особу своди на минимум. Веома је битно освестити мотивацију за помагањем, властите потребе, емоције, снаге, ограничења у виду начина на који се суочавамо са тешкоћама и стресом.[5] Вредно разумети и како наше унутрашње норме, вредности, претпоставке, доживљаји и митови могу негативно да утичу на однос са другим особѕмѕ. Такође је битно освестити и која осећања код нас изазива сваки појединачна особа.[6]
Саморазумевање и свесност својих врлина и мана помаже да се професионалац не заплете у мрежу идентификације, пројекције и контратрансферних реакција. Због тога је помоћ у виду супервизије веома драгоцена, свакој особи јер одражава добро разумевање себе.[7]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Plahuta, Virostatiq / Marko. „samorazumevanjem: slične riječi i sinonimi”. Kontekst.io (на језику: српски). Приступљено 2021-02-02.
- ^ а б Salovey, P., & Mayer, J. (1990). Emotional intelligence. Imagination, cognition, and personality, 9(3), 185-211.
- ^ „KRIZA SAMORAZUMEVANJA”. Galaksija Nova (на језику: српски). 2019-01-06. Приступљено 2021-02-02.
- ^ Ајдуковић, М. и Цјаверт, Љ. (2004) Супервизија психосоцијалног рада као специфичан облик професионалног развоја стручњака у систему социјалне помоћи. У Ајдуковић, М. и Цјаверт, Љ. (ур.) Супервизија у психосоцијалном раду. Загреб: Друштво за психолошку помоћ, 13-38. hrcak.srce.hr/file/6167, посећено 05.05.2016.
- ^ Hendricks, A. Secondary Traumatic Stress in Child Welfare: Multi-LevelPrevention and Intervention Strategies. CW 360, Secondary Trauma and theChild Welfare Workforce, Spring, 2012;12—14
- ^ Жегарац, Н. (2005) Основне вредности и принципи социјалног рада. У Видановић, И. (2005) Појединац и породица. Београд: Ауторско издање.
- ^ ,,Kriza čovekovog samorazumevanja”, Praxis, broj 1-2, Hrvatsko filozofsko društvo, Zagreb, 1970)