Сана (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Сана (вишезначна одредница).
Сана
арап. صنعاء
Sanaa HDR (16482367935).jpg
Основни подаци
Држава  Јемен
Губернија Сана
Становништво
Становништво 1.937.451
Географске карактеристике
Координате 15°21′ СГШ; 44°12′ ИГД / 15.35° СГШ; 44.2° ИГД / 15.35; 44.2 Координате: 15°21′ СГШ; 44°12′ ИГД / 15.35° СГШ; 44.2° ИГД / 15.35; 44.2
Временска зона UTC+3
Надморска висина 2250 m
Сана на мапи Јемена
Сана
Сана
Сана на мапи Јемена
Остали подаци
Градоначелник генерал Абдул-Кадер Хилал
Позивни број 01

Сана (арап. صنعاء) је главни град Јемена. У њој живи 1.937.451 становника (1. јануар 2005).

Географија[уреди]

Сана лежи на висоравни од 2 300 метара, окружена планинама високим од 2800 - 3000 м; Џабал Наби Шу'ајб, (3666), Џабал Шамсан, Џабал Нукум и Ајбан. Сана је удаљена око 320 км сјеверно од Адена и Индијског океана и 230 км од луке Ал Худаида на Црвеном мору. Град се простире на површини од 200 км² и рапидно се шири даље. Сана је од давнина значајни арапски културни и вјерски центар са исламским медресом, а од 1970. и међународним универзитетом.

Клима[уреди]

Сана због своје велике висине има врло умјерену (пустињску) климу, са врло мало падавина, просјечно падне око 200 мм кише током цијеле године.

Просјечна температура у Сани је заправо стално иста током цијеле године око 20 °C, ипак је јул нешто топлији (22,2) а јануар (12,45) хладнији. У Сани су ријетке екстремне врућине или хладноће. Ипак у неким подручјима око града може температура пасти и до - 10 °C током зиме. Ни у самој Сани није риједак рани јутарњи мраз током зиме, који уз хладни вјетар чини јутра хладнима, све док сунце не загрије ваздух на 15 °C, али чим падне сунце температура се драстично снизи. Већина кише падне током јула и аугуста, понекад 500 до 600 мм, али има година кад је то свега 150 мм. Посљедњих деценија и Сана осјећа посљедице глобалног затопљења, љета су све топлија, а зиме блаже.

Историја[уреди]

Поглед на стари град

Први сачувани писани документ о граду је из 1. стољећа пне, али је он пуно старији, његови почеци вежу се уз Сабејско краљевство у 6. стољећу пне. Након тога Сана је била сједиште Химјарског Краљевства на његовом заласку у 6. вијеку, за вријеме владавине Јусуф Асар Јатара (Ду Нуваса), иза тог је била и сједиште аксумског подкраља. Аксумски краљ Абраха је уз Јустинијанову помоћ подигао у Сани хришћанску базилику у другој половици 6. стољећа, која је била највећа, јужно од Медитерана.

По Јемену се већ 628. раширио ислам , тако да је лично Мухамед дао упуте за изградњу прве џамије у Сани. За Омаејадског калифата (661. - 750.) Сана је сједиште имама представника калифа у Јемену. Након омајидиских калифа Саном формално владају абасидски калифи, заправо њихов преставник - имам. Почетком 10. ст. Јеменом се шири зејидизам, тако да су јеменски зеидски имами привојили титулу калифа, и презели сву свјетовну и духовну власт. Имами Сане створили су властите насљедње династије, и владали не само у граду већ и широј околици мухафазом. Како је Јемен у то вријеме био тешко проходан (без путева) испрва је њихова власт била ограничена искључиво на ту територију, - али су временом свој утицај проширили по цијелом Јемену све до Хадрамаута, тако да је имам Сане био ако ништа друго духовни ауторитет Јемена.

У 12. стољећу положај имама Сане преузимају египатски Ајубиди и установљују своју теократску династију. Египатски Мамелуци завладали су Јеменом и Саном 1517., након њихове пропасти, Јеменом је завладало Османско царство. За њихове прве владавине од 1538. до 1635., Сана је била сједиште османског Валије, исто тако и за периода њихове друге владавине од 1872. до 1918.

Од 1918. Сана је пријестолница имама Јахја Мухамеда који је основао Мутавеклијско краљевство Јемен, познато као Сјеверни Јемен са Саном као главним градом. Након официрске револуције из 1962. Сана је постала главни град Јеменске Арапске Републике (Сјеверни Јемен), након уједињења са јужним Јеменом 1990., - Сана је постала главни град данашњег Јемена.

Још у првој половици 20. стољећа у Сани је живјела заједница од 10 000 Јевреја, али је њихов број 2010. пао на свега 70.

Историјски утврђени град Сана је насељен преко 2.500 година, препун врло вриједних старих грађевина, због тог је Унеско 1986. на својој 10-ој сједници уврстио стари град Сана на попис свјетске баштине. Историјски утврђени стари дио града окружен је зидом од непечене цигле висине 14 метара, унута града има преко 100 џамија, 12 хамама и 6.500 кућа. Поједине грађевине попут палате Самсарх и старе џамије, старе су више од 1.400 година. Пуно тих кућа од непечене глине равних кровова, личе на небодере (имају по 5-7 спратова). Добар дио њих има фасаде украшене раскошним декоративним рељефима, са замршено резбареним прозорским оквирима и витрајима.

Једна од највећих атракција Сане је ,,Suk al-Milh" (Тржница соли), на којој су се до недавно продавали и робови, а данас хљеб, зачини, воће, памук, бакарни предмети, керамика, сребрнина, и антиквитети (лажни и прави). Величанствена џамија из 7. стољећа ,,Jami' al-Kabir" (Велика џамија) је једна од најстаријих џамија на свијету. Врата у тврђаву Баб Ал Јемен (Врата Јемена) стара су преко 1.000 година.

Трговачки центар старога града је Ал Мадина, уз који су у новије вријеме подигнути бројни хотели, ресторани и дућани. У том кварту налази се и предсједничка палата и три јавна парка.

Сана је 2004. године била арапска културна престоница.

Становништво[уреди]

Године 1975. Сана је имала свега 135.000 становника, а овај број се до 1985. увећао на 400.000. Данас у Сани живи око два милиона људи. Сматра се да раст становништва измиче контроли. У старом делу града станује мање од 50.000 људи.

        Година         Становника
1911 20.000
1921 23.000
1931 25.000
1940 80.000
1963 100.000
1965 110.000
        Година         Становника
1975 134.600
1981 280.000
1986 427.505
1994 954.448
2001 1.590.624
2005 1.937.451

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Спољашње везе[уреди]