Тесерална кристална система

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кристална решетка тесералне системе окарактерисана је са три вектора елементарне транслације па кристалографски осни крст има три осе (x,y,z) исте дужине и међусобно управне.

a = b = c, α = β = γ = 90°

Cubic.svg
Cubic-body-centered.svg
Cubic-face-centered.svg
проста решетка
унутрашње центрирана решетка
површински центрирана решетка

Кристална решетка је са три осе четвртог степена и могуће су три Бравеове решетке: проста, унутрашње ценрирана и површински центрирана.

Уколико се на кристалу јавља потпуни број елемената симетрије који је карактеристичан за тај вид кристалне решетке тада тај кристал има холоедријски облик. Уколико постоји редукција у броју неких елемената реч је о парахемиједрији а уколико недостаје центар симетрије реч је о антихемиједрији.

Тесерална холоедрија[уреди]

Heksaedar.jpg
Oktaedar.jpg
Rombododekaedar.jpg

Прости облици у тесералној холоедрији су:

  • Коцка или хексаедар {001},
  • Ромбододекаедар {011},
  • Икоситетраедар {hhl},
  • Хексаоктаедар {hkl},
  • Октаедар {111},
  • Тетрахексаедар {0kl},
  • Триоктаедар {hll}.

Ове просте форме у процесу кристализације могу се међусобно комбиновати и градити различите кристалне комбинације.

Поред холоедрије у тесералној системи кристали се јављају и у парахемиједрији и антихемиједрији.

Тесерална парахемиједрија[уреди]

Прости облици тесералне парахемиједрије су:

  • пентагондодекаедар {210} и
  • дијакиздодекаедар {132}.

И у тесералној парахемиједрији у току кристализације могућ је настанак кристалних комбинација.

Кристали пирита FeS2 и Катијерита CoS2 могу бити облика пентагондодекаедра а пирит може имати кристале облика дијакиздодекаедра.

Тесерална антихемиједрија[уреди]

Deltoiddodekaedar.jpg

Прости облици тесералне антихемиједрије су:

  • тетраедар {111},
  • тригондодекаедар {211},
  • делтоиддодекаедар {221},
  • хемихексаоктаедар {132}.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • J. J. Burckhardt: Die Symmetrie der Kristalle. Birkhäuser Verlag, Basel 1988. ISBN 978-3-7643-1918-2., S. 31-47.
  • Rudolf Graubner: Lexikon der Geologie, Minerale und Gesteine. Emil Vollmer Verlag GmbH, München 1980. ISBN 978-3-87876-327-7.
  • Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3rd ed. изд.). Springer. ISBN 978-3642164514. 
  • Др Димитрије Тјапкин:Физичка електроника и електронска физика чврстог тела, Научна књига, Београд, 1988.
  • Donald A. McQuarrie; John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st изд.). University Science Books. ISBN 0935702997. 

Спољашње везе[уреди]