Торнадо-Г
| 9К51М Торнадо-Г | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Класификација | вишецевни бацач ракета | |
| Шасија | Урал-4320 | |
| Историја | ||
| Земља развоја |  Русија
| |
| Период производње | од 1990-их ВБР "Град" 9К51 | |
| Период употребе | од 2012, а са новом муницијом од 2018 | |
| Димензије | ||
| Тежина у борбеном положају | 14 000 кг | |
| Дужина у маршевом положају | 7350 мм | |
| Ширина у маршевом положају | 2040 мм | |
| Висина у маршевом положају | 3000 мм | |
| Клиренс | 410 мм | |
| Наоружање | ||
| Калибар | 122 мм | |
| Број цеви | 40 | |
| Минимални домет паљбе | 4000 м | |
| Максимални домет паљбе | према разним изворима од 40.000 м до 100 000 м | |
| Максимални угао гађања | 55 ° | |
| Посада | 2 људи | |
| Прелазак система из маршевог у борбни положај | 0,5 мин | |
| Трајање плотуна | 20 с | |
| Погон | ||
| Тип мотора | КамАЗ-740 | |
| Снага мотора | 210 КС | |
| Максимална брзина на аутопуту | 85 км/ч | |
| Врста погонског система | на точковима 6×6 | |
9К51М Торнадо-Г је руска модернизована верзија вишецевног бацача ракета. Развијен је на бази чувеног модела БМ-21 Град.
Историја развоја[уреди | уреди извор]
Рад на модернизацији вишецевног бацача ракета «Град» започет је током 1990-тих у фабрици ГНПП Сплав. По први пут је је модернизовани (ВБР) демонстрирала своје могућности 1998. Године, на показном гађању код Оренбурга. године 2011. Стигла је прва наруџбина за 36 возила, а сума на коју је уговор гласио износила је 1 098 милиона рубаља, али уговор ние спроведен, тако да систем није ушао у наоружање. За прву половину 2012. године био је планиран завршетак државно испитивање система и спровођење прве испоруке 36 борбених система Руским копненим снагама.
Систем по борбеној ефикасности 15 пута супериорнији од свог преднодника "Град", однос масе барута у кућишту нове ракете увећано је за 10 пута.
Пријем у наоружање[уреди | уреди извор]
Прва изјава представника Руских копнених снага да ће (ВБР) «Торнадо-Г» бити уведен у наоружање, а војсви додељено 36 оваквих система могла се чути крајем децембра 2011. године. Међутим, у фебруару 2012. Године ово сопштење било је демантовано од стране министара одбране Анатолија Сердјукова, објашњавајући, да систем није прошао државне тестове и да је испорука копненим трупама планирана у ближој будућности. Априла 2012. године прес-служба Јужног војног округа изашла је са другачијимсаопштењем, о томе да је 20 комплекса «Торнадо-Г» ушло у наоружање јединица Јужног војног округа и да ће учествовати на војној паради 9. маја 2012. Године, међутим уместо комплекса «Торнадо-Г» на паради је била приказана борбена машина 2Б26, независно од (ВБР) система «Торнадо-Г». Јула 2012. Године први вишецевни бацачи ракета «Торнадо-Г» ступили су у наоружање моторизовано пешадијске јединице у Волгограду. Током 2013. године завршено је са државним испитивањима система 9К51М и он је примљен у наоружање Руске Федерације.
Опис конструкције[уреди | уреди извор]
У састав (ВБР) уводи се новава верзија 9К51М као модернизована замена за стару верзију верзију БМ-21 Град, са старим и новим типовима ракета, а такође и КАСАУО «Капустник-БМ». У кабини возила постављена је опрема са инсталацјом за активирање са даљине као и аутоматизованим системом за управљање ватром, који је развијен у фабрици ВНII Сигнал. АСУНО систем омогућава усмеравање ватре без топографско-геодетске обуке и навођење ракета без изласка посаде из кабине. На специјалним видеомониторима у аутоматизованом режиму се приказују информације о маршрути којом се крећу ракете и њиховом положају приликом њиховог навођења.
Екипа која опслужује возило сведена је са 2 на 3 човека, време заузимања борбеног положаја смањено је на 6 минута, а припрема за гађање на 1 минут.
Борбене могућности новог система су проширене због нове малзне муниције. По номенклатури то су касетне ракете са одвојивим бојевим главама и кумулативним бојевим елементима, које омогућавају ефикасно уништавање непријатељских оклопних возила. Како не би дошло до пожара приликом лансирања проектила решење је нађено у осигурачима којима се контролише брзина одзива ракете приликом њеног лансирања. Максималан домет износи 100 km.
Коришћење муницие[уреди | уреди извор]
Поред старе муниције коју користи вишецевни бацач ракета БМ-21 Град, у номенклатуру су уврштени и нови пројектили са повећаном даљином и бојевим могућностима, а такође и специјално развијени пројектил за систем «Торнадо-Г», чији је максимални домет повећан на чак 100 km.
| Таблица ТТХ нове ракетне муниције за системе 9К51 и 9К51М | ||||||
| Индекс | Тип муниције | Тип осигурача | Маса бојеве главе, kg | Маса ракете, kg | Домет, km | Пробојност оклопа, mm |
| 9М217[1]:29 | касетна с виок-експ-парчадним | дистанциони | 25 | 70 | до 30 | 60..70 |
| 9М218[1]:30 | касетна с фугасно-парчадним | дистанциони | 25 | 70 | до 30 | до 100 |
| 9М521[1]:27[2] | парчадно-фугасна | 21 | 66 | до 40 | — | |
| 9М522[1]:27 | ОФС | дистанциони/контактни | 25 | 70 | до 37,5 | — |
Модификације[уреди | уреди извор]
- 2Б17-1 — варијанта са инсталацијом АСУНО од самоходне хаубице 2С3М2 Акација. Могуће је гађање из склоништа (рова) или из кабине возила.
- 2Б17М — варијанта са додатним уређајима за заштиту преноса података.
Корисници[уреди | уреди извор]
- Русија - са 56 комплекса «Торнадо-Г» који се налзе у наоружању од фебруара 2015. године. Почетком 2015. Године трупе Источног војног округа примиле су у свој састав 20 комплекса «Торнадо-Г».
Службена и борбена употреба[уреди | уреди извор]
Организациона структура[уреди | уреди извор]
944- гардијски пук, самоходно-артиљеријски Черновицко-Гнезњенски Црвени орден Суворова и Богдана Хмељницког пук (Волгоград) (у саставу гардијког пука моторизоване дивизије налази се ): 18 јединаица 2Б17М од 2012. године.
Напомена[уреди | уреди извор]
У августу 2012. објављено је да руска војска планира, учествује у обуци јединица на вежби ”Кавказ-2012”.
Галерија[уреди | уреди извор]
Бојева машина 2Б17-1 из састава ВБР 9К51М «Торнадо-Г» на Тенковском биатлону 2014. године.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Новая боевая машина «Торнадо-Г» пришла на смену устаревшему «Граду». Телерадиокампания «Звезда» (24 декабря 2013).
- В гособоронзаказ не включили непроверенную технику (рус.). Ъ-Новости. Проверено 3. марта 2012. Архивировано из первоисточника 22 июля 2012.
- Карпенко А. В. Модернизированная реактивная система залпового огня 9К51 «Град» с боевой машиной БМ-21 // Современные реактивные системы залпового огня. — С. 25—27. — 76 с.
