Фобофобија
Фобофобија је страх од фобије или фобија, специфично — унутрашњих осећања повезаних с фобијом и анксијететом,[1] што исти везује са осталим поремећајима анксијетета — посебно с генерализованим поремећајем анксијетета (слободно лебдећи страхови) и паничним нападима. То је стање у којем су поремећаји анксијетета одржани на продужени начин, који у комбинацији са физиолошким страхом који генерише фобофобија сусрета са фобијом која изазива страх у коначници довела до повећаних ефеката фобије у питању коју је пацијент можда развио — као што је агорафобија, и специфично с њом,[1] и чиме постају подложни екстремним страховима од паничарења.[1] Фобофобија долази између стреса који пацијент може да искуси и фобије коју је пацијент развио као ефекат свог живота, или — другим речима — то је мост између анксијетета/панике коју пацијент можда искушава и типа фобије које се он/она боји, стварајући екстремну предиспозицију са фобијом која изазива страх. Без обзира на ово, фобофобија се не изазива неопходно као део других фобија — али може да буде важан фактор за одржавање истих.[1]
Фобофобија се разликује од других врста фобија по чињеници да нема енвиронменталних стимулуса пер се, него само интерналних грозних осећаја сличних физиолошким симптомима паничних напада.[1] Физиолошко стање ума ствара анксиозни одговор који сам има условљене стимулусе који воде до додатног анксијетета,[1] што резултује зачараним циклусом. Фобофобија је страх који се искуси пре него што се заправо искуси страх од фобије која изазива страх и њених соматских осећаја који јој претходе, што претходи генерализованима поремећајима анксиозности и може да генерише паничне нападе. Као и све фобије, пацијенти избегавају фобију која изазива страх да би избегли страх од исте.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Реч фобофобија је енглеска прилагођеница старогрчког φόβος [phobos] (страх). Фобофобија се дословно преводи као „страх од страха”.
Види још[уреди | уреди извор]
- Прва инаугурација Френклина Д. Рузвелта, говор који је садржао реченицу „једина ствар које треба да се плашимо је плашење” (енгл. the only thing we have to fear is fear itself)