Хеортологија
Хеортологија (грч. ἑορτή — празник, свечаник, учење) је помоћна историјска дисциплина, која проучава празнике, њихов постанак и значај.
Настала у оквиру система богословских наука у оквиру литургике[1] – посебне црквене науке која се бави проучавањем богослужења, чинећи, уз химнографију, један од својих пододељака, фокусирајући се на историју настанка богослужења. празници, њихов развој, као и сродна питања историје настанка календара и врсте календара, развој Типика као регулатора свакодневног и празничног црквеног живота[2].
У 20. веку појам се појављује и на пресеку културних и психолошко-педагошких примењених истраживања чији су предмет празници као облик друштвене делатности. Дакле, у комбинацији са игологијом, хеортолошки материјал се користи у обиму који не подразумева специфично теолошко поимање празника верског порекла, фокусирајући се пре свега на спољашње структурне облике празника и његову менталну перцепцију од стране учесника, поткрепљујући ово одређене препоруке за техничку организацију одговарајућих масовних празничних окупљања[3].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ЛИТУРГИКА – Светосавље”. svetosavlje.org. Приступљено 2024-11-12.
- ^ Mirković, Lazar (1961). (Heortologija) (на језику: српски). Izd. Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve.
- ^ Садиков, Ранус (2020), Сабантуй в современной празднично-обрядовой культуре закамских удмуртов, Tallinn University Press, Приступљено 2024-11-12
Литература
[уреди | уреди извор]- Лазар Мирковић, „Православна Литургика - Други Посебан Део – Хеортологија“, Београд 1961
