Пређи на садржај

Хеортологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Хеортологија (грч. ἑορτήпразник, свечаник, учење) је помоћна историјска дисциплина, која проучава празнике, њихов постанак и значај.

Настала у оквиру система богословских наука у оквиру литургике[1] – посебне црквене науке која се бави проучавањем богослужења, чинећи, уз химнографију, један од својих пододељака, фокусирајући се на историју настанка богослужења. празници, њихов развој, као и сродна питања историје настанка календара и врсте календара, развој Типика као регулатора свакодневног и празничног црквеног живота[2].

У 20. веку појам се појављује и на пресеку културних и психолошко-педагошких примењених истраживања чији су предмет празници као облик друштвене делатности. Дакле, у комбинацији са игологијом, хеортолошки материјал се користи у обиму који не подразумева специфично теолошко поимање празника верског порекла, фокусирајући се пре свега на спољашње структурне облике празника и његову менталну перцепцију од стране учесника, поткрепљујући ово одређене препоруке за техничку организацију одговарајућих масовних празничних окупљања[3].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ЛИТУРГИКА – Светосавље”. svetosavlje.org. Приступљено 2024-11-12. 
  2. ^ Mirković, Lazar (1961). (Heortologija) (на језику: српски). Izd. Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. 
  3. ^ Садиков, Ранус (2020), Сабантуй в современной празднично-обрядовой культуре закамских удмуртов, Tallinn University Press, Приступљено 2024-11-12 

Литература

[уреди | уреди извор]