Пређи на садржај

Хопкинсова контролна листа симптома - 25

С Википедије, слободне енциклопедије

Хопкинсова контролна листа симптома - 25 (акроним HSCL-25 од енгл. речи Hopkins Symptom Check List-25) је инструмент за скрининг дизајниран да идентификује уобичајене психијатријске симптоме, која се данас широко користи у различитим окружењима, а такође се упоређује и са проценама психијатријских болести које су дали лекари опште праксе.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Хопкинсову контролну листа симптома (ХСЦЛ) која је данас добро познат и широко коришћен инструмент за преглед пацијената, датира из 1950-их. Првобитно су је дизајнирали Parloff, Kelman, и Frank на Универзитету Џон Хопкинс.1 Потом је професор Karl Rickels, постао један од оригиналних програмера ХСЦЛ-а, који је указао својим колегама на корисност његове верзије ХСЦЛ-а од 25 ставки у породичној пракси или служби за планирање породице.[3][4]

Намена и начин извођења[уреди | уреди извор]

Као широко коришћен инструмент у психијатрији, ХСЦЛ-25 се користи у процени симптома анксиозности и депресије.

Састоји се од 25 упитних реченица, подељених у два дела:

  • први део садржи 10 реченица које испитују симптоме анксиозности,
  • други део садржи 15 реченица које испитује симптоме депресије.[5]

За сваку упитну реченицу, испитаник заокружује један од четири понуђена одговора:

  • нимало,
  • мало,
  • прилично
  • јако,

Заокружујући ове одговоре пацијент на тај начин указује на то колико се свака од одређена тврдњи односи на њега.[5]

Резултати[уреди | уреди извор]

Резултат након тестирања пацијента добија се оцењивањем, бодовима од 1 до 4:

  • 1 бод за одговор "уопште не",
  • 2 бода за одговор "мало",
  • 3 бода за одговор „прилично“,
  • 4 бода за одговор „јако“,

Сабирањем ових бодова добијају се две оцене:

  • прва — укупан резултат, који је просек бодова свих 25 ставки,
  • друга — процена анксиозности и депресије (у просеку 15 ставки анксиозности или депресије).[5]

У неколико популација доследно је показано да је укупан скор у великој корелацији са тешким емоционалним стресом неодређене дијагнозе, а скор депресије је у корелацији са великом депресијом како је дефинисано у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје Америчког удружења психијатара, 4 верзија (ДСМ -4).[6]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ P. Nettelbladt, L. Hansson, C. -G. Stefansson, L. Borgquist & G. Test characteristics of the Hopkins Symptom Check List-25 (HSCL-25) in Sweden, using the Present State Examination (PSE-9) as a caseness criterion Nordström Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology volume 28, pages130–133 (1993)
  2. ^ „Hopkins Symptom Checklist (HSCL)”. Harvard Program in Refugee Trauma (на језику: енглески). 2011-01-11. Приступљено 2021-10-09. 
  3. ^ Hesbacher PT, Rickels K, Morris RJ, et al. Psychiatric illness in family practice. Journal of Clinical Psychiatry. 1980; 41:6-10.
  4. ^ Winokur A, Winokur DF, Rickels K et al. Symptoms of emotional distress in a family planning service: stability over a four-week period. British Journal of Psychiatry. 1984; 144: 395-399.
  5. ^ а б в Allden K, Frančišković T, Lavelle J, Mathias M, McInnes K, Mollica RF, et al. Hopkins 25 ljestvica simptoma. Harvardski program za traume kod izbjeglica. Cambridge, Massachusetts, USA.
  6. ^ American Psychiatric Association, Committee on Nomenclature and Statistics. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Fourth Edition. Washington, DC: American Psychiatric Association; 1994.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Lipman RS, Covi L, Shapiro AK (1979) The Hopkins Symptom Checklist (HSCL). Factors derived from the HSCL-90. J Affect Disord 1: 9–24
  • Rickels K, Lipman RS, Garcia C-R et al (1972) Evaluating clinical improvement in anxious outpatients. A comparison of normal and treated neurotic patients. Am J Psychiatry 128: 1005–1008
  • Hesbacher P, Rickels K, Downing RW, et al (1978) Assessment of psychiatric illness severity by family physicians. Soc Sci Med 12: 45–47
  • Hesbacher P, Rickels K, Morris RJ et al (1980) Psychiatric illness in family practice. J Clin Psychiatry 41: 6–9
  • Winokour A, Winkour DF, Rickels K et al (1984) Symptoms of emotional distress in family planning service: stability over a four-week period Br J Psychiatry 144: 395–399
  • Barret EJ Barret JA, Oxman TE et al (1988) The prevalence of psychiatric disorders in a primary care practice. Arch Gen Psychiatry 45: 1100–1106
  • Nettelbladt P, Hansson L, Borgquist L (1993) Mental health problems in occupational health care — a pilot study. J Occup Med 35: 53–56
  • Derogatis LR, Rickels K, Rock AF (1976) The SCL-90 and the MMPI: a step in the validation of a new self-report scale Br J Psychiatry 128: 280–289

Спољашње везе[уреди | уреди извор]