Циборијум

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Циборијум (грч. κιβώριον) је елемент ранохришћанске архитектуре, који представља посебну надстрешницу у базилици (или другој цркви), која је постављена изнад часне трпезе, коју штити. Због тога је симбол неба.[1] Понекад се циборијум назива и балдахин.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ђ. Бошковић (1962.) Архитектура средњег века, Народна књига, Београд