Шећерна трска
| Шећерна трска | |
|---|---|
| |
| листови шећерне трске | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Monocotyledones |
| Кладус: | Commelinids |
| Ред: | Poales |
| Породица: | Poaceae |
| Потпородица: | Panicoideae |
| Потплеме: | Saccharinae |
| Род: | Saccharum L. |
| врсте | |
|
Saccharum arundinaceum | |
Шећерна трска је род високих трава. Уобичајено станиште им је у топлим, тропским пределима. Имају чврсте листове, високе и по 6 метара, у којима се налази сок богат шећером. Све врсте које постоје су укрштене у сврху повећања процента шећера у биљном соку. Прерадом дјелова шећерне трске добија се шећер.
Производња шећера
[уреди | уреди извор]Најважнији производ који се добија из шећерне трске је нерафинисани, односно шећер из кога се не уклања меласа.[1] Најпопуларније сорте су Демерара, Турбинадо и Мусковадо. Мусковадо је најтамнији. Има специфичнији укус од осталих врста због меласе који се не издваја током обраде.[2] Због садржаја меласе нерафинисани шећер је богатији минералима него обични (рафинисани) бели шећер, па се углавном сматра здравијом опцијом,[3] иако је једнако калоричан као и обични шећер – садржи око 4 калорије по граму. Овај шећер убраја се у веганске производе, јер се у процесу прераде не користе животињски производи.[а] Такође је класификован и као занатски производ, јер је у производном процесу доминантан људски рад (процес није механизован, као код белог шећера).
Нерафинисани шећер често се користи како би се слаткишима обезбедио богатији укус, али се употребљава и за припрему сланих јела. Може бити светлије или тамније боје, што зависи од садржаја меласе у њему.[4]
Производња мусковада
[уреди | уреди извор]Шећер се производи пошто се из трске екстрахује сок који се кува све док вода не испари. Преостали шећерни сируп хлади се, при чему се формирају кристали. Приликом производње не долази до издвајања смеђе меласе, осим ако произвођачи сами не уклоне део, како би ублажили укус и боју производа. Због тога се на тржишту могу наћи тамни и светли мусковадо. Производња мусковадо шећера разликује се од производње обичног белог шећера највише по томе што се мусковадо производи на традиционални начин, где је много мање укључена механизација, а много више људски рад, што повећава цену овог шећера. Већина произвођача мусковада су мали пољопривредници, који производе мусковадо углавном ручно.
Процес обраде шећера настао је на Индијском подконтиненту пре око 8000 година. Најранија позната производња нерафинисаног шећера почела је у северној Индији, око 1000. године пре нове ере. Као роба шећер из шећерне трске има дубоке корене у историји трговине шећером, посебно у регионима попут Индије, Филипина и Кариба. На Филипинима, посебно у региону Негрос, шећер мусковадо је био значајна извозна роба од 19. века до касних 1970-их.[5] Шећерна трска се масовно гајила на Филипинима пре шпанске колонизације, посебно на Висајаским острвима, а мусковадо се производи стотинама година. Био је такође важна трговачка роба Британске империје. Производио се у британским колонијама у Западној Индији, Маурицијусу и Фиџију, као и на другим територијама, укључујући Кубу, француске колоније у Западној Индији, Јаву, Бразил, Пуерторико, Филипине, Реинион и Луизијану. Сирови шећер је превожен у Европу, где је рафинисан или се користио у производњи рума. У Бихару, у источном делу Индије, отваране су рафинерије шећера. Производња шећерне трске често је подразумевала и ропство или експлоатациону потчињеност.[6]
Већина произвођача мусковада су мали пољопривредници, који производе мусковадо углавном ручно. То је традиционални процес који се преноси генерацијама.[7] У једном периоду традиционални начин производње почео је да опада јер су велике фабрике преузеле прооизводњу шећера, преферирајући хибрид шећерне трске високог приноса и производњу рафинисаног шећера. Међутим, последњих година повећало се интересовање потрошача за здраву и органску храну, па је порасло интересовање за мускавадо, стварајући ново тржиште за мале произвођаче.[8]
Укупна светска производња мусковада износи 10 до 11 тона годишње, а производи се у 20-ак земаља. Највећи произвођач је Индија, а велики произвођачи мусковада и сличних нерафинисаних шећера су Колумбија, Мјанмар, Пакистан, Бразил, Бангладеш и Кина.[9] На тржишту нашег региона најчешће се може наћи мусковадо пореклом са Маурицијуса.[10]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Обични бели шећер добија се из шећерне репе и пролази кроз процес рафинисања. Процес прераде шећерне репе у шећер захтева употребу хемијских флокуланата, животињских костију и средстава за избељивање.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dorić, Iva (2020-07-01). „Muscovado šećer – kako se proizvodi, učinci, gdje kupiti”. Kreni zdravo! (на језику: хрватски). Приступљено 2025-12-01.
- ^ M, Plamena (2021-06-10). „Razlike između smeđeg šećera Demerara, Turbinado i Muskovado”. Bonapeti.Rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-01.
- ^ Parvanova, Iliana (2020-08-06). „Sve o smeđem šećeru Muskovado”. Bonapeti.Rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-01.
- ^ а б Saeed, Sadia (27. 5. 2024). „Muscovado šećer: Prednosti i uporabe”. welzo (на језику: хрватски). Приступљено 2025-12-01.
- ^ „What Is Muscovado Sugar? A Deep Dive Into The Unrefined Sweetener”. Restaurantware (на језику: енглески). 2025-05-13. Приступљено 2025-12-02.
- ^ Parvanova, Iliana (2020-08-06). „Sve o smeđem šećeru Muskovado”. Bonapeti.Rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-01.
- ^ „Artisanal Muscovado Sugar - Arca del Gusto”. Slow Food Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-02.
- ^ „Artisanal Muscovado Sugar - Arca del Gusto”. Slow Food Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-02.
- ^ Parvanova, Iliana (2020-08-06). „Sve o smeđem šećeru Muskovado”. Bonapeti.Rs (на језику: српски). Приступљено 2025-12-01.
- ^ Dorić, Iva (2020-07-01). „Muscovado šećer – kako se proizvodi, učinci, gdje kupiti”. Kreni zdravo! (на језику: хрватски). Приступљено 2025-12-01.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
