Bacanje hrane
Bacanje hrane odnosi se na sve veću količinu uništene hrane koja se može izbeći, a posledica je industrijske ili masovne proizvodnje hrane. Uzroci uništenja hrane su brojni, a pojavljuje se u fazama proizvodnje, prerade i trgovine, iako bi ih bilo moguće izbeći.
Statistika
[уреди | уреди извор]Švedski institut za hranu i biotehnologiju ustanovio je da se na svetu oko 1,3 milijarde tona hrane godišnje baca, što je oko trećinu ukupne godišnje svetske proizvodnje.[1]
Istovremeno preko 20.000 dece mlađe od pet godina umire svakoga dana od gladi.
Prema izveštaju FAO (Food and Agriculture Organization) oko 90 miliona tona hrane gubi se godišnje u Evropi.
Svaki građanin Srbije za godinu dana baci 83 kilograma hrane, što je 726.196 tona godišnje, pokazuje najnoviji izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za zastitu zivotne sredine - UNEP. U izveštaju UNEP procenjuje se da otpad od hrane iz domaćinstava, maloprodajnih objekata i prehrambene industrije iznosi ukupno 931 milion tona svake godine.[2]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]
- ^ „Smanjenje bacanja hrane da se nahrani Svet: milijarda tona svake godine (original na engleskom jeziku)”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2021. г. Приступљено 23. 10. 2021.
- ^ „Sajt UNEP”.