Brisanje identiteta
Brisanje identiteta ili čišćenje identiteta[1] je naziv za strategiju koju je, prema tvrdnjama tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i organizacije Hjuman rajts voč, primenjivala srpska vlast na Kosovu tokom srpsko-albanskog sukoba krajem 1990-ih.
Suština tvrdnji o brisanju identiteta[уреди | уреди извор]
U izvještaju organizacije Hjuman rajts voč navodi se da su tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999, srpske i jugoslovenske snage hotimično sprovodile kampanju "brisanja identiteta" u kojoj su kosovskim građanima albanske nacionalnosti oduzimana i uništavana lična dokumenata i drugi dokazi o državljanstvu.[1] Takođe se tvrdi da su izbeglicama proteranim u Albaniju oduzimani dokumenti (lične karte, pasoši, itd.) a prilikom prelaska granice bili su primoravani da uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora.[1] Propagandni izvori su tvrdili da su Vojska Jugoslavije i MUP Srbije vršili oduzimanje dokumenta na izlazu iz zemlje i da su izbeglicama govorili da više nikada neće smeti da se vrate.[2] Izveštaji iz propagandnih izvora navode da su uništavani glasački spiskovi i ostali popisi građana Kosova i Metohije.[2] Tvrde se i da su uništavane centralne i opštinske arhive i matične knjige i da su na taj način mnogi građani Kosova i Metohije albanske nacionalnosti ostali bez ikakvih dokaza o svom identitetu.[1]
Kritike[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак је недовршен. |
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Right Watch-a)
- ^ а б Erasing History: Ethnic Cleansing in Kosovo