Јаблановача
| Јаблановача | |
|---|---|
| |
| Growing on a poplar stump in Girona, Spain | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. aegerita
|
| Биномно име | |
| Cyclocybe aegerita (V. Brig.) Vizzini 2014
| |
Јаблановача (Agrocybe aegerita) врста је јестиве гљиве која је заступљена на топлијим мјестима.[1]
Клобук[уреди | уреди извор]
Клобук је величине 5-18 центиметара, код младих високо и обло испупчен, код старих све спљоштени до плитко удубљен. Упадљиво суве и и врло танке кожице, која се већином код одраслих распукне или мрежасто набора. Често са мрљама боје рђе које настају од оструне са других примјерака или трљања од дрво.[1]
Листићи[уреди | уреди извор]
Листићи равно прирасли, са зупцем или мало силазно, не густи у дну доста дебљи, нагрижене оштрице, широки 4-7 милиметара бјели, свикасти, на крају смеђи као рђа дуван или чоколада.[1]
Boja[уреди | уреди извор]
Boja је боје рђе
Стручак[уреди | уреди извор]
Стручак најдебљи изнад дна, испод поново дужи готово као корјенаст. Уздужно грубо влакнаст и већином испруган. Бијел и каснје одозго надоље све смеђи, понекад и мало маслинаст. Пун и тврд као ђон, радо се распуцава у тракама, влакнима или љускама На пресјеку пушта провидан безбојни сок. Доста високо носи један ужи, но дебљи прстен.[1]
Месо[уреди | уреди извор]
Месо доста дебело, компактно и сочно, упадљиво бјело у контрасту са смеђим листовима у доњој половини стручка жућкасто-смеђ. укус пријатан, мирис предиван, најприближније на мошт и ликер истовремено.[1]
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре појединачно од жутог до смеђег издужено.
Станиште[уреди | уреди извор]
Распрострањене на на топлијим мјестима на пањевима, балванима и живом дрвећу. У свим републикама али не у сваком крају. Највише у обалама Јадрана. Најчешће расте грмолико са по 3 до 15 примјерака.[1]
Јестивост[уреди | уреди извор]
Међу најквалитетним гљивама. Особито укусна на жару или као ражњић. На жалост не може се сушити.[1]
