Извор странице DNK kraj

'''DNK kraj''' ili '''''lepljivi kraj''''' su izrazi koji označavaju krajeve [[molekul]]a [[DNK]]. Ovaj koncept je značajan u [[Molekulska biologija|molekulskoj biologiji]], a posebno u [[Molekulsko kloniranje|kloniranju]]. Ovaj termin je takođe primenljiv na [[RNK]]. Lepljivi krajevi ili kohezivni krajevi formiraju bazne parove. Svaka dva komplementarna kohezivna kraja se mogu spojiti nezavisno od njihovog porekla. Ovo spajanje je privremeno, i [[DNK ligaza]] je neohodna za formiranje [[Kovalentna veza|kovalentne veze]] između šećerno fosfatnih ostataka susednih [[nukleotid]]a.<ref>{{Cite book |title=Genes |url=https://archive.org/details/genesvi0000lewi | last = Lewin | first = Benjamin |publisher = Oxford University Press | edition = 6. |year=1997 |isbn=978-0-19-857779-9}}</ref><ref>{{Cite book |title=Genomes |author=Brown T.A. |publisher= Garland Science |edition=3. |year=2006 |isbn=978-0-8153-4138-3}}</ref>

== Jednolančani DNK molekuli ==
Jednolančani otvoreni DNK molekuli imaju dva različita kraja, [[Direkcionalnost (molekularna biologija)|3' i 5' kraj]]. Brojevi se odnose na numericiju ugljenika u [[dezoksiriboza|dezoksiribozi]]. Ona je šećer koji formira znatan deo osnove DNK molekula. 5' ugljenik jedne dezoksiriboze je vezan za 3' ugljenik druge putem [[fosfat]]ne grupe. 5' ugljenik ove dezoksiriboze je zatim spojen sa 3' ugljenikom sledeće, i tako duž celog molekula.

== Dvolančani molekuli ==
Kad dvolančanih DNK molekula lanci imaju suprotne smerove. Jedan kraj molekula ima 3' kraj lanca 1 i 5' kraj lanca 2, i ''vice versa'' na drugom kraju. Postojanje dva lanca omogućava mnogobrojne varijacije.

=== Tupi krajevi ===
Najjednostavniji DNK kraj dvolančanaog molekula je ''tup kraj'' kod koga se oba lanca završavaju u istom baznom paru. Tupi krajevi nisu uvek poželjni u [[biotehnologija|biotehnologiji]] pošto upotreba [[DNK ligaza]] za spajanje molekula ima znatno niži prinos. Oni su isto tako nepodesni kod subkloniranja jer može doći do umetanja DNK segmenata sa suprotnom orijentacijom od željene. S druge strane, tupi krajevi su uvek međusobno kompatibilni. Ovo je primer segmenta DNK sa tupim krajevima:
:-{ 5'-<font color=red>CTGATCTGACTGATGCGTATGCTAGT</font>-3'}-
:-{ 3'-<font color=red>GACTAGACTGACTACGCATACGATCA</font>-5'}-

=== Prepusti i lepljivi krajevi ===
Krajevi koji nisu tupi imaju prepuste. Prepust je segment nesparenih [[nukleotid]]a na kraju DNK molekula. Ti nespareni nukleotidi mogu da budu na bilo kojem lancu, čime se formiraju 3' ili 5' prepusti. U većini slučajeva oni su palindromski.

Najjednostavniji slučaj prepusta je jedan nespareni nukleotid. Takva prepust je najčešće [[adenozin]] i formira se kao 3' prepust pomoću nekih [[DNK polimeraza]]. To se često koristi u [[PCR]] kloniranju. Proizvod se spaja sa linearnim DNK molekulom sa 3' [[timin]]skim prepustima. Pošto adenin i timin formiraju [[bazni par]] to omogućava spajanje dva molekula ligazom, dajući kružni molekul. Ovo je primer A-prepusta:
:-{ 5'-<font color=red>ATCTGACTA</font>-3'}-
:-{ 3'-<font color=red>TAGACTGA</font>-5'}-

Duži prepusti se nazivaju ''kohezivni krajevi'' ili ''lepljivi krajevi''. Oni se najčešće formiraju pomoću [[restrikcioni enzim|restrikcionih endonukleaza]] prilikom presecanja DNK. One često presecaju DNK lance sa četiri baze imeđu mesta presecanja lanaca, formirajući 5' prepust sa četiri baze na jednom molekulu i komplementarni 5' prepust na drugom. Ovi krajevi su kohezivni zato što se lako ponovo spajaju ligazom. Različite restrikcione endonukleaze formiraju različite prepuste, te je moguće preseći DNK segment sa dva različita enzima i zatim ga spojiti sa drugim DNK molekulom sa krajevima formiranim istim enzimima. Pošto prepusti moraju da budu komplementrni da bi mogli da se spoje ligazom, dva molekula se mogu spojiti samo u jednoj orijentaciji. To je često veoma poželjno u [[molekularna biologija|molekularnoj biologiji]].

Ovo su primeri komplementarnih lepljivih krajeva:
-{
: 5'-<font color=red>ATCTGACT</font>&nbsp;&nbsp;&nbsp;<font color=black>+&nbsp;&nbsp;<font color=blue>GATGCGTATGCT</font>-3'
: 3'-<font color=red>TAGACTGACTACG</font>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;+&nbsp;&nbsp;<font color=blue>CATACGA</font>-5'
}-
Oni mogu da formiraju komplementarne bazne parove na prepustima:
-{
: &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<font color=blue>GATGCGTATGCT</font>-3'
: 5'-<font color=red>ATCTGACT</font>&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<font color=blue>CATACGA</font>-5'
: 3'-<font color=red>TAGACTGACTACG</font>
}-
== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{Литература|2}}
* -{Sambrook, Joseph; David Russell (2001). ''Molecular Cloning: A Laboratory Manual.'' New York: Cold Spring Harbor Laboratory Press.}-
* {{VoetBiochemistry3rd |chapter=DNA Replication, Repair, and Recombination}}
* {{Cite book | ref= harv|title=Genes | url= https://archive.org/details/genesvi0000lewi| last = Lewin | first = Benjamin |publisher = Oxford University Press | edition = 6. |year=1997 |isbn=978-0-19-857779-9}}
* {{Cite book | ref= harv|title=Genomes |author=Brown T.A. |publisher= Garland Science |edition=3. |year=2006 |isbn=978-0-8153-4138-3}}
{{Литература крај}}

{{normativna kontrola}}

[[Категорија:ДНК]]
[[Категорија:Молекуларна биологија]]