Пређи на садржај

Džoni Junajtas

С Википедије, слободне енциклопедије
Džoni Junajtas
Unitas in 1967
Junajtas 1967. godine
Puno imeJohnny Unitas
Datum rođenja7 maj, 1933(1933-05-07)
Mesto rođenjaPitsburg, Pensilvanija
 SAD
Datum smrti11. septembar 2002.(2002-09-11) (69 god.)
Mesto smrtiBaltimor, Merilend
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
ZanimanjeKvoterbek
Visina1,85 m
Težina89 kg

Džoni Konstantin Junajtas (/jˈntəs/;[а] 7. maj 1933 – 11. septembar 2002), s nadimcima „Džoni Ju” i „Zlatna ruka”, bio je američki profesionalni fudbalski igrač u Nacionalnoj fudbalskoj ligi (NFL). Većinu karijere je proveo igrajući za Indijanapolis koltse. Bio je rekordni kvoterbek i najvredniji igrač NFL-a 1959, 1964 i 1967.

Tokom 52 godine držao je rekord za najveći broj uzastopnih igara sa tačdaunom (postavljen između 1956. i 1960), dok rekord nije oborio Dru Bris 2012. godine. Junajtas je bio prototip kvoterbeka modernog doba, sa snažnom igrom u prolazima, velikim medijskim pokrićem i širokom popularnošću. On je konzistentno navođen kao jedan od najvećih NFL igrača svih vremena.[3]

Profesionalna karijera

[уреди | уреди извор]

Pitsburg stilersi

[уреди | уреди извор]

Nakon njegove studentske karijere, Pitsburg stilersi iz NFL-a su regrutovali Junajtasa u devetom kolu. Međutim, on je otpušten pre nego što je započela sezona kao suvišan među četiri kvoterbeka koji su nastojali da popune tri mesta. Glavni trener Stilersa Volt Kisling je doneo odluku o Junajtasu. On je smatrao da nije dovoljno pametan da bude kvoterbek NFL tima,[4] te mu na treninzima sa Stilersima nije dodavana lopta. Među onima koji su odbacili Junajtasa bio je i Ted Marčibrod, budući dugogodišnji glavni trener NFL-a. Izvan fudbala, Junajtas - do tog vremena oženjen - radio je u građevinarstvu u Pitsburgu kako bi izdržavao porodicu.[5] Tokom vikenda igrao je kao kvoterbek, sejfti i panter lokalnog poluprofesionalnog tima zvanog Blumfild famsi za 6 dolara po igri.[6]

Baltimorski koltsi

[уреди | уреди извор]

Godine 1956, Junajtas se pridružio Baltimorskim koltsima iz NFL-a pod legendarnim trenerom Vibom Jubankom, nakon što je u poslednjem trenutku zatraženo da se pridruži lajnmenu Blumfild ramsa Džimu Deglau, radniku iz željezare sa životnim okolnostima sličnim Junajtasovim, u zadnjem zakazanom pokušaju Koltsa. Par je pozajmio novac od prijatelja kako bi platili za benzin za put. Kasnije je Deglau izjavio u razgovoru s jednim novinarem nakon Junajtasove smrti, „[njegov] ujak mu je rekao da ne dolazi. [On] je bio zabrinut da će loše izgledati, ako bude došao i Koltsi ga ne prime (za ostale NFL timove).”[7] Koltsi su regrutovali Junajtasa, na veliko razočaranje Klivlendskih braunsa, koji su nameravli da prime bivšeg kvoterbeka Stilersa.[8]

Junajtas je imao svoj NFL debi s neugodnim „mop-up” nastupom protiv Detrojta, odigravši 0-2 sa jednim presretanjem.[9] Dve nedelje kasnije, početni kvoterbek Džordž Šo pretrpeo je slomljenu nogu protiv Čikago bersa. U njegovoj prvoj ozbiljnoj akciji, presretnuto je Junajtasovo početno dodavanje i vraćeno za tačdaun. Zatim je izveo loše dodavanje u svojm sledećem potezu, nespretnost koju su suparnici povratili. Junajtas se brzo oporavio od gubitka sa rezultatom 58-27, što je dovelo Koltse do uzdrmaju Grin Bej pakerse i do njihove prve pobede nad Klivlendom. Te godine je izveo devet tačdaun dodavanja, uključujući jedno u finalu sezone kojim je započeo njegov rekordni niz od 47 igara. Njegova 55,6 postotna stopa završavanja bila je rekord za novajlije.

1958: „Najveća igra ikad igrana”

[уреди | уреди извор]

Junajtas je nastavio svoj podvig tokom 1958. godine prošavši sa 2.007 jardi i 19 tačdauna, dok su Koltsi osvojili titulu Zapadne konferencije. Koltsi su osvojili NFL šampionat pod njegovim vođstvom 28. decembra 1958, pobedivši Njujork džajantse 23-17 u produžetku iznenadne smrti na tačdaunu putem fulbeka Alana Amečija. Bila je to prva utakmica sa produžetkom u istoriji NFL-a, a često je nazivaju i „najvećom igrom koja je ikada odigrana”. Igra, koju je NBC televizijski prenosio širom SAD, zaslužna je za podsticanje porasta popularnosti profesionalnog fudbala tokom 1960-ih.[10]

Godine 1959, Junajtasa je Asošijeted pres (AP) prvi put imenovao NFL-ovim MVP-om.[б] Isto tako je bio igrač godine Junajted pres internašonala, zbog njegovog NFL vođstva u pređenim jardima (2.899), tačdaunima (32) i kompletiranjima (193). Potom je predvodio Koltse do ponovljenog šampionskog statusa, pobedivši Džajantse sa 31-16 u igri za titulu.[15]

Statistike NFL karijere

[уреди | уреди извор]
Legenda
Vođstvo lige
Tim je osvojio NFL šampionat
Superboul šampion
AP NFL MVP
Zadebljano Vrhunac karijere
Godina Tim G W-L-T Cmp At % Jardi TD Int Lng Y/A Stopa 4QC GWD
1956 BAL 12 3–4 110 198 55,6 1.498 9 10 54 7,6 74,0 0 0
1957 BAL 12 7–5 172 301 57,1 2.550 24 17 82 8,5 88,0 0 0
1958 BAL 10 8–1 136 263 51,7 2.007 19 7 77 7,6 90,0 1 1
1959 BAL 12 9–3 193 367 52,6 2.899 32 14 71 7,9 92,0 1 1
1960 BAL 12 6–6 190 378 50,3 3.099 25 24 80 8,2 73,7 1 2
1961 BAL 14 8–6 229 420 54,5 2.990 16 24 72 7,1 66,1 3 4
1962 BAL 14 7–7 222 389 57,1 2.967 23 23 80 7,6 76,5 3 3
1963 BAL 14 8–6 237 410 57,8 3.481 20 12 64 8,5 89,7 3 3
1964 BAL 14 12–2 158 305 51,8 2.824 19 6 74 9,3 96,4 2 2
1965 BAL 11 8–2–1 164 282 58,2 2.530 23 12 61 9,0 97,4 3 2
1966 BAL 14 9–4 195 348 56,0 2.748 22 24 89 7,9 74,0 1 1
1967 BAL 14 11–1–2 255 436 58,5 3.428 20 16 88 7,9 83,6 4 3
1968 BAL 5 11 32 34,4 139 2 4 37 4,3 30,1 0 1
1969 BAL 13 7–5 178 327 54,4 2.342 12 20 52 7,2 64,0 2 3
1970 BAL 14 10–2–1 166 321 51,7 2.213 14 18 55 6,9 65,1 3 3
1971 BAL 13 3–2 92 176 52,3 942 3 9 35 5,4 52,3
1972 BAL 8 1–4 88 157 56,1 1.111 4 6 63 7,1 70,8
1973 SD 5 1–3 34 76 44,7 471 3 7 51 6,2 40,0
Karijera 211 118–63–4 2.830 5.186 54,6 40.239 290 253 89 7,8 78,2 27 29

Izvor:[16]

  • ^† Godine 1957, Junajtas je bio imenovan za MVP po predlogu Asocijacije novinskih preduzeća.
  1. ^ litv. Jonas Konstantinas Jonaitis[1][2]
  2. ^ Savremeni izvori i Pro-Football-Reference.com prepoznaju Junajtasa kao AP MVP iz 1959. godine,[11][12] dok drugi, uključujući Zvanični NFL zapisnik i knjigu činjenica 2015, navode Čarlija Konerlija kao dobitnika nagrade.[13][14]
  1. ^ „Bio”. www.johnnyunitas.com. Архивирано из оригинала 23. 06. 2019. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  2. ^ „Johnny Unitas”. www.lithhof.org. Приступљено 28. 11. 2016. 
  3. ^ „Playoffs raise historical stakes”. espn.com. Приступљено 19. 1. 2010. 
  4. ^ Dan Rooney: My 75 years with the Pittsburgh Steelers and the NFL. ISBN 978-0-306-81569-0.; p. 62.
  5. ^ MacCambridge, 2005 pg. 124
  6. ^ Cavanaugh, 2008 pg. 166
  7. ^ „Youngster's drive couldn't be sacked”. dailypress.com. 20. 10. 2002. Архивирано из оригинала 23. 02. 2010. г. Приступљено 5. 8. 2009. 
  8. ^ „Unitas set the QB gold standard”. Pittsburgpost-gazette.com. 17. 9. 2002. Архивирано из оригинала 21. 12. 2008. г. Приступљено 5. 8. 2009. 
  9. ^ Sun, Baltimore. „Unitas' first pass wasn't a Bears' TD”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 02. 01. 2020. 
  10. ^ Gregory, Sean (29. 12. 2008). „The Football Game that Changed It All”. Time. Приступљено 18. 1. 2017. 
  11. ^ „Unitas Named Player Of Year In Pro Football”. The Tuscaloosa News. Associated Press. 24. 12. 1959. стр. 10. Приступљено 9. 1. 2017. 
  12. ^ „AP NFL Most Valuable Player Winners”. Pro-Football-Reference.com. Sports Reference LLC. Приступљено 20. 6. 2016. 
  13. ^ Lee, Brenden; Gellerman, Jacob; King, Robert, ур. (2015). 2015 Official NFL Record and Fact Book (PDF). National Football League. стр. 524. Приступљено 1. 8. 2016. 
  14. ^ „National Football League MVPs By The Associated Press”. Gadsden Times. Associated Press. 8. 1. 1991. стр. B2. Приступљено 9. 1. 2017. 
  15. ^ Sell, Jack (28. 12. 1959). „Colts Destroy Giants for Pro Crown, 31–16”. Pittsburgh Post-Gazette. стр. 20. Приступљено 17. 1. 2017. 
  16. ^ „Johnny Unitas Stats”. pro-football-reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 16. 11. 2016. 
  • Bolus, Jim, and Billy Reed. Cardinal Football. Champaign, IL: Sports Pub Inc., 1999.
  • Callahan, Tom. Johnny U: the life and times of John Unitas. New York: Crown Publishers, 2006.
  • Lazenby, Roland. Johnny Unitas: the best there ever was. Chicago: Triumph Books, 2002.
  • Schaap, Dick (1999). "Johnny Unitas: Sunday's Best". In ESPN SportsCentury. Michael MacCambridge, Editor. New York: ESPN-Hyperion Books. pp. 154–65.
  • Cavanaugh, Jack (2008), Giants Among Men. New York:Random House. ISBN 978-1-58836-697-9.
  • MacCambridge, Michael (2005), America's Game. New York:Anchor Books. ISBN 978-0-307-48143-6.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]