Литвански језик

С Википедије, слободне енциклопедије
литвански
lietuvių kalba
Говори се у Литванија
 Белорусија
 Пољска
Број говорника
матерњи: око 2,7 милиона (Литванија)
500.000 у инострансву[1] (недостаје датум)
латиница (литвански алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Литванија
 Европска унија
Признати мањински језик у
РегулишеКомисија за литвански језик (литвански: Valstybinė lietuvių kalbos komisija)
Језички кодови
ISO 639-1lt
ISO 639-2lit
ISO 639-3lit
Распрострањеност литванског језика
  Већински језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Дијалекти литванског језика

Литвански (литв. lietuvių kalba) је језик из групе источних балтичких језика из породице индоевропских језика. Најсличнији језик литванском је летонски, и уједно ова два језика су једина два жива балтичка језика.

У свету литвански говори око 4 милиона људи, од тога 3 милиона у Литванији (80% становништва). Уласком Литваније у Европску унију, велики број Литванаца је отишао на запад, тако да их данас само у Ирској има 120.000.

Литвански језик обухвата две групе дијалеката северне (žemaitique), и јужне (aukštaitique). Јужни дијалети, познати и као „високи“, основа су савременог књижевног језика.

Историја[уреди | уреди извор]

Литвански језик још увек садржи неке фонетске и морфолошке особине прото индоевропског језика и стога је веома значајан за лингвистичка истраживања. Ово је најближи језички рођак праиндоевропског језика. Језички историчари сматрају да се прото-балтички језик издвојио од осталих индоевропских језика око 1000 година п. н. е.

Одвајање литванског од летонског језика се збило негде у 7. или 8. веку.

Први текст на литванском је превод црквених химни из 1545. Све до 19-ог века било је мало књига на литванском, а и тад је литвански забрањиван од стране руских власти. Литвански је постао званични језик Литваније 1918.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Писани литвански има 12 самогласника и 20 сугласника. Акценат је слободан и може мењати место. Алфабет има 32 слова: A Ą B C Č D E Ę Ė F G H I Į Y J K L M N O P R S Š T U Ų Ū V Z Ž. Пише се латиничним писмом.

Литвански има веома сложена граматичка правила. Има најсложенији систем партиципа од свих индоевропских језика, који укључује активне, пасивне и герундивне форме.

У литванском језику постоје два граматичка рода: мушки и женски. Не постоји средњи род, али постоје неке форме које потичу од некадашњег средњег рода, на пример атрибутивни придеви. Литвански има пет именичних и три придевске деклинације и три глаголске конјугације. Постојање деклинација омогућава слободан ред речи у реченици.

Литвански језик има 7 падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив, и вокатив (попут српског језика). Још два падежна облика се повремено користе, илатив и алатив. Некада се користио и адесив, који је данас изумро.

Литвански језик има јако очуван првобитни фонд речи, што се види из поређења са древним језицима. Рецимо, речи sūnus (син) и avis (овца) су идентичне у санскриту и литванском језику, док се многе друге мало разликују: dūmas/dhumas (дим), vilkas/vrkas (вук). Сличност постоји и са латинским језиком: vyras/vir (човек), ariu/aro (орем), du/duo (два), septyni/septem (седам) итд.

Званична језичка политика је да се радије измишљају нове речи, него да се преузимају стране.

Граматика[уреди | уреди извор]

Глаголи[уреди | уреди извор]

Конјугација у презенту

  dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати
1. sg. dirbu noriu skaitau
2. sg. dirbi nori skaitai
3. sg. dirba nori skaito
1. pl. dirbame norime skaitome
2. pl. dirbate norite skaitote
3. pl dirba nori skaito

Претеритум

  dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати
1. sg. dirbau norėjau skaičiau (палатализација - африката t→č)
2. sg. dirbai norėjai skaitei
3. sg. dirbo norėji skaitė
1. pl. dirbome norėjome skaitėme
2. pl. dirbote norėjote skaitėte
3. pl dirbo norėjo skaitė

Будуће време - инфинитив без суфикса -ti + s + суфикс.

  dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати
1. sg. dirb-s-iu norė-s-iu skaity-s-iu
2. sg. dirb-s-i norė-s-i skaity-s-i
3. sg. dirb-s norė-s skaity-s
1. pl. dirb-s-ime norė-s-ime skaity-s-ime
2. pl. dirb-s-ite norė-s-ite skaity-s-ite
3. pl dirb-s norė-s skaity-s

Фреквентатив - инфинитив без суфикса -ti + dav + суфикс.

  dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати
1. sg. dirb-dav-au norė-dav-au skaity-dav-au
2. sg. dirb-dav-ai norė-dav-ai skaity-dav-ai
3. sg. dirb-dav-o norė-dav-o skaity-dav-o
1. pl. dirb-dav-ome norė-dav-ome skaity-dav-ome
2. pl. dirb-dav-ote norė-dav-ote skaity-dav-ote
3. pl dirb-dav-o norė-dav-o skaity-dav-o

Кондиционал[уреди | уреди извор]

  dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати
1. sg. dirb-č-iau norė-č-iau skaity-č-iau
2. sg. dirb-t-um(ei) norė-t-um(ei) skaity-t-um(ei)
3. sg. dirb-t-ų norė-t-ų skaity-t-ų
1. pl. dirb-t-ume / umėme norė-t-ume / umėme skaity-t-ume / umėme
2. pl. dirb-t-ute / umėte norė-t-ute / umėte skaity-t-ute / umėte
3. pl dirb-t-ų norė-t-ų skaity-t-ų

Императив[уреди | уреди извор]

  dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати
1. sg.
2. sg. dirb-k norė-k skaity-k
3. sg. tegu + презент tegu + презент tegu + презент
1. pl. dirb-k-ime norė-k-ime skaity-k-ime
2. pl. dirb-k-ite norė-k-ite skaity-k-ite
3. pl tegu + презент tegu + презент tegu + презент

Бројеви[уреди | уреди извор]

број литвански
1 vienas
2 du, dvi
3 trys
4 keturi, keturios
5 penki, penkios
6 šeši, šešios
7 septyni, septynios
8 aštuoni, aštuonios
9 devyni, devynios
10 dešimt
11 vienuolika
12 dvylika
13 trylika
14 keturiolika
15 penkiolika
16 šešiolika
17 septyniolika
18 aštuoniolika
19 devyniolika
20 dvydešimt
30 trysdešimt
40 keturiasdešimt
50 penkiasdešimt
60 šešiasdešimt
70 septyniasdešimt
80 aštuoniasdešimt
90 devyniasdešimt
100 šimtas
1000 tūkstantis

Пример текста[уреди | уреди извор]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. 
Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis 
vienas kito atžvilgiu kaip broliai.

Месеци у години[уреди | уреди извор]

Sausis, Vasaris, Kovas, Balandis, Gegužė, Birželis,
Liepa, Rugpjūtis, Rugsėjis, Spalis, Lapkritis, Gruodis

Основни изрази[уреди | уреди извор]

  • taip - да
  • ne - не
  • ačiū - хвала
  • (ar) kalbate serbiškai? - говорите ли српски?
  • Sveiki - здраво

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) Етнолог, Приступљено 11. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]