Тесерална кристална система
Кристална решетка тесералне системе окарактерисана је са три вектора елементарне транслације па кристалографски осни крст има три осе (x,y,z) исте дужине и међусобно управне.
a = b = c, α = β = γ = 90°
Кристална решетка је са три осе четвртог степена и могуће су три Бравеове решетке: проста, унутрашње ценрирана и површински центрирана.
Уколико се на кристалу јавља потпуни број елемената симетрије који је карактеристичан за тај вид кристалне решетке тада тај кристал има холоедријски облик. Уколико постоји редукција у броју неких елемената реч је о парахемиједрији а уколико недостаје центар симетрије реч је о антихемиједрији.
Тесерална холоедрија
[уреди | уреди извор]Прости облици у тесералној холоедрији су:
- Коцка или хексаедар {001},
- Ромбододекаедар {011},
- Икоситетраедар {hhl},
- Хексаоктаедар {hkl},
- Октаедар {111},
- Тетрахексаедар {0kl},
- Триоктаедар {hll}.
Ове просте форме у процесу кристализације могу се међусобно комбиновати и градити различите кристалне комбинације.
Поред холоедрије у тесералној системи кристали се јављају и у парахемиједрији и антихемиједрији.
Тесерална парахемиједрија
[уреди | уреди извор]Прости облици тесералне парахемиједрије су:
- пентагондодекаедар {210} и
- дијакиздодекаедар {132}.
И у тесералној парахемиједрији у току кристализације могућ је настанак кристалних комбинација.
Кристали пирита FeS2 и Катијерита CoS2 могу бити облика пентагондодекаедра а пирит може имати кристале облика дијакиздодекаедра.
Тесерална антихемиједрија
[уреди | уреди извор]Прости облици тесералне антихемиједрије су:
- тетраедар {111},
- тригондодекаедар {211},
- делтоиддодекаедар {221},
- хемихексаоктаедар {132}.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- J. J. Burckhardt: Die Symmetrie der Kristalle. Birkhäuser Verlag, Basel 1988. ISBN 978-3-7643-1918-2., S. 31-47.
- Rudolf Graubner: Lexikon der Geologie, Minerale und Gesteine. Emil Vollmer Verlag GmbH, München 1980. ISBN 978-3-87876-327-7.
- Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3. изд.). Springer. ISBN 978-3642164514.
- Др Димитрије Тјапкин:Физичка електроника и електронска физика чврстог тела, Научна књига, Београд, 1988.
- Donald A. McQuarrie; John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st изд.). University Science Books. ISBN 0935702997.