Izložba

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Izložba je javni događaj na kome se trajno ili privremeno izlažu razni umetnički ili drugi predmeti. Radovi prikazani na izložbi, mogu biti umetnička dela (slike, crteži, skulpture, grafike, bakrorezi, kolaži, instalacije ili fotografije), muzejski eksponati, arhivska građa, proizvodi raznih veština i zanata, poljoprivrednih i stočarskih proizvoda, domaćih životinja itd.[1]

Izložbe su uglavnom organizuju po tematskim oblastima ili po granama umetnosti i predstavljaju određenu grupu umetnika, umjetnosti ili predmeta.

Istorija[уреди]

Početak izložbenih delatnosti vezuje se za francuske muzeje, koji su prvi počeli da organizuju prve izložbe deklatnosti slične današnjim zahvaljujući postavkama Mazarinija i Loberta. Ali prva izložba, koja podseća na savremenu, bila je izložba École des beaux-arts iz 1763. godine. Njen primer sledili su brojni muzeji i galerije u Drezdenu (1765), Berlinu (1786), Minhenenu (1788) i drugi.

Prva svetska industrijska izložba organizovana je u Londonu 1851. godine.

Izložbeni prostori[уреди]

Najčešći izložbeni prostori u kojima se mogu orrganizovati izložebe su:

Galerije

Galerija je prostor za izlaganje umetničkih dela. Najčešće se radi o slikama, no mogu da se izlažu i skulpture, fotografije, ilustracije to jest umetička dela u svim drugim tehnika i načinima izvođenja (npr. performans telom, itd). Galerije mogu biti javne ili privatne, no najvažnija razlika između galerija je u vlasništvu nad umetničkim eksponatima, koji mogu biti u vlasništvu galerije ili posuđeni za određenu izložbu iz neke druge umetničke ustanove, ili od umetnika-pojedinca.

Muzeji

Muzej (od starogrčkog. μουσείον], musio - sedište Muza) je naziv za ustanovu i zgradu, u kojoj se čuvaju, proučavaju i izlažu - hronološki ili tematski - zbirke starina i umetnina, te prirodnjačkih, tehničkih i sl. predmeta.

Danas je u najširoj upotrebi ICOM-ova definicija iz 1974. godine prema kojoj je muzej neprofitna, stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja i otvorena javnosti, koja sabira, čuva, istražuje, komunicira i izlaže materijalna svedočanstva čoveka i njegove okoline, radi proučavanja, obrazovanja i zabave.

Dele se na:

  • naučne (arheološki, istorijski, etnografski, prirodnjački, tehnički, vojni, kriminalistički, higijenski, školski, pomorski i dr.)
  • umetničke (koji sadrže zbirke slika, skulptura, grafika i objekata primenjene umetnosti).

Po karakteru, strukturi i teritorijalnoj kompetenciji dele se na:

  • državne, zemaljske, pokrajinske,
  • gradske i zavičajne.

Često se za muzej upotrebljavaju i nazivi galerija (za veće zbirke slika i skulptura) i kabinet (za zbirke grafika, novaca i medalja).

Osim izložbenih prostorija, savremeni muzej ima depoe (čitav se inventar retko izlaže), prostorije za restauriranje i prepariranje muzejskih eksponata, fotografsku laboratoriju, prostorije za stručno osoblje, s inventarima i bibliotekom.

Sajmovi
Ulice

Vrste izložbi[уреди]

Izvori[уреди]

  1. ^ Jonathan Talbot with Geoffrey Howard, The Artist's Marketing and Action Plan Workbook, Revised Fifth Edition published by Jonathan Talbot, Warwick, New York, 2005.

Literatura[уреди]

  • García Fernández, Isabel (1999, 2010). Diseño de exposiciones. Concepto, instalación y montaje. Alianza Forma. pp. 23 a 40.
  • Організація виставкової діяльності : навч. посіб. / Я. М. Антонюк, І. М. Шиндировський; Львів. комерц. акад. - Львів : Вид-во Львів. комерц. акад., 2015. - 327 c. - Бібліогр.: с. 325-327.

Spoljašnje veze[уреди]