Ослобођење Париза
| Ослобођење Париза | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||||||||
 Француска 2. оклопна бригада на победничкој паради на Јелисејским пољима, 26. августа 1944. | |||||||||||
| |||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
 Француска Уједињено Краљевство САД |
 Трећи рајх | ||||||||||
| Команданти и вође | |||||||||||
|
Филип Леклерк Бернард Монтгомери Рејмонд Бартон |
Дитрих фон Холтиц  | ||||||||||
| Јачина | |||||||||||
|
3 дивизије[1] | 1 дивизија[1] | ||||||||||
| Жртве и губици | |||||||||||
|
1.483 погинула 3.477 рањених[1] |
2.887 погинулих 4.911 рањених 4.312 заробљених[1] | ||||||||||
Ослобођење Париза (енгл. Liberation of Paris) била је шестодневна битка за ослобођење француске престонице од немачке окупације у Другом светском рату. Вођена је од 19. до 25. августа 1944. и завршена је победом Савезника.[1]
Позадина[уреди | уреди извор]
У Другом светском рату, Париз је током битке за Француску после евакуације владе (10. јуна 1940) проглашен отвореним градом и није био брањен. Немачке трупе ушле су 14. јуна без отпора у француску престоницу. У Паризу је све време рата било седиште команде немачких окупационих снага у Француској. Патриотске демонстрације париских студената 11. новембра 1940. довеле су до немачке оружане реакције. До масовних антихитлеровских демонстрација дошло је у Паризу и 14. јула 1941.
Током 1941. у Паризу се организују прве групе покрета отпора, убрзо уједињених у организацију Француских унутрашњих снага (франц. Forces françaises de l'Intérieur - FFI). Број припадника покрета отпора у Паризу, и поред крвавих репресалија окупатора, стално је растао. У Паризу је 15. марта 1944. у дубокој илегалности одржан састанак Савета ФФИ, на којем је донет акциони програм француског покрета отпора.[1]
Битка[уреди | уреди извор]
После избијања америчких и француских снага до Дреа и Шартра, у Паризу је букнуо устанак 19. августа 1944. Борбе су трајале до 25. августа, када је француска 2. оклопна дивизија генерала Леклерка ушла у престоницу, коју су већ готово потпуно ослободиле снаге отпора.[1]
Последице[уреди | уреди извор]
У борбама за ослобођење Париза, од 19. до 25. августа избачено је из строја преко 12.000 немачких војника (2.887 погинулих, 4.911 рањених и 4.312 заробљених), уз савезничке губитке од 1.483 погинула и 3.477 рањених.[1]
Од 26. августа 1944. Париз је поново главни град ослобођене Француске.[1]