Француски покрет отпора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Припадници француског покрета отпора 14. септембра 1944, Булоњ.

Француски покрет отпора (франц. Résistance) дејствовао је против немачке окупације и колаборационистичке француске владе током Другог светског рата.

Француски покрет отпора је био подређен одбору Слободне Француске у Лондону, и под управом Шарла де Гола и француској влади у егзилу. Чланови овога покрета организовали су помоћ ратним заробљеницима, пропаганду, саботаже и субверзије као и војне активности у прилог савезничких држава.

Организација покрета отпора почела је готово одмах пошто је маршал Филип Петен 1940. потписао примирје са нацистичком Немачком.

Акције отпора[уреди]

Године 1940. започели су у Паризу први студентски протести против немачке окупације, и Вишијевске владе, која је основана као орган сарадње с немачком владом на челу с маршалом Филипом Петеном.

Голисти су 1942. у Лондону с члановима покрета отпора ускладили координацију активности против растуће немачке и државне репресије. До јачања организација дошло је након уједињења политичких снага отпора: Делегат де Гола Жан Мулен који је био способан организатор, именован је председником покрета отпора.