Maunt Vitni

С Википедије, слободне енциклопедије
Maunt Vitni
Mount Whitney, Fisherman's Peak, Tumanguya
Mount Whitney 2003-03-25.jpg
Istočna strana izbliza gledano sa Vitni Portala
Najviša tačka
Najviša tačka4.421 m[1]
Izraženost3.071 m[2]
Izolacija2.651 km[2]
Vrh masivaPiko de Orizaba[3]
Koordinate36°34′43″ SGŠ; 118°17′31″ ZGD / 36.578580925° SGŠ; 118.29199495° ZGD / 36.578580925; -118.29199495 Koordinate: 36°34′43″ SGŠ; 118°17′31″ ZGD / 36.578580925° SGŠ; 118.29199495° ZGD / 36.578580925; -118.29199495
Geografija
Maunt Vitni na mapi California
Maunt Vitni
Maunt Vitni
Lokacija u Kaliforniji, SAD
DržaveNacionalni park Sekvoja / Nacionalna šuma Injo, Kalifornija, SAD
MasivSijera Nevada
Grupa
Topografska mapaUSGS Maunt Vitni
Geologija
Starost stenaKreda
Vrsta planineGranit
Penjanje
Prvi uspon18. avgust 1873 - Čarls Begol, Albert Džonson, i Džon Lukas[7]
PristupMaunt Vitni staza (klasa 1)

Maunt Vitni (pajute: Too-man-i-goo-yah) najviša je planina u kontinentalnoj glavnini Sjedinjenih Država i Sijera Nevadi, sa nadmorskom visinom od 14.505 ft (4.421 m).[1] Nalazi se u istočno-centralnoj Kaliforniji, na granici između kalifornijskih okruga Injo i Tulari, 846 mi (1.362 km)[8] zapadno-severozapadno od najniže tačke Severne Amerike u basenu Badvater u Nacionalnom parku Doline smrti na 282 ft (86 m) ispod nivoa mora.[9] Zapadna padina planine nalazi se u Nacionalnom parku Sekvoja, a vrh je južni kraj staze Džon Mjur, koja se proteže na 2.119 mi (3.410,2 km) od Hepi ostrva u dolini Josemita.[10] Istočna padina se nalazi u Nacionalnoj šumi Injo u okrugu Injo.

Geografija[уреди | уреди извор]

Polemonium eximium cveta na grebenu neposredno ispod vrha.

Vrh planine Vitni nalazi se na grebenu Sijera Kresta i Velikoj slivnoj podeli. On leži u blizini većine najviših vrhova Sijera Nevade.[11] Vrh se dramatično uzdiže iznad doline Ovens, koji sedi na 10.778 ft (3.285 m) ili nešto više od dve milja iznad grada Loun Pajn, 15 milja istočno u dolini Ovens.[11] Postepenije se podiže na zapadnoj strani, ležeći samo oko 3.000 ft (910 m) iznad Džon Mjur staze kod jezera Gitar.[12]

Planina je delimično u obliku kupole, sa svojim nazubljenim grebenima koji se protežu na bokovema.[13] Planina Vitni je iznad granice šume i ima alpsku klimu i ekologiju.[14] Veoma malo biljaka raste blizu vrha: jedan primer je Polemonium eximium, jastučna biljka koja raste nisko pri zemlji.[15] Jedine životinje su prolazne, poput leptira Parnassius phoebus i sivokrune ružičaste zebe.[15]

Merenja nadmorske visine[уреди | уреди извор]

Procenjena visina vrha planine Vitni menjala se tokom godina. Tehnologija merenja visine postala je rafiniranija, i što je još važnije, vertikalni koordinatni sistem se promenio. Obično se navodilo da je vrh na visini od 14.494 ft (4.418 m) i ovo je nadmorska visina utisnuta na USGS mesingani referentni disk na vrhu. Na starijoj ploči na vrhu (lim sa crnim slovima na belom emajlu) stoji „kota 14.496,811 stopa”, ali ovo je procenjeno koristeći starije vertikalne podatke (NGVD29) iz 1929. Od tada je oblik Zemlje (geoid) tačnije procenjen. Korišćenjem novih vertikalnih podatka uspostavljenih 1988. godine (NAVD88), sada se procenjuje da je referentna vrednost 14.505 ft (4.421 m).[1][16]

Geologija[уреди | уреди извор]

Schematski prikaz Sijera Nevadskog rasednog bloka

Istočna padina Vitnija daleko je strmija od zapadne, jer je čitava Sijera Nevada rezultat rasednog bloka koji je analogan vratima podruma: šarke vrata su na zapadu, a vrata se polako podižu na istoku.[17]

Uspon je uzrokovan sistemom raseda koji se proteže duž istočne baze Sijere, ispod planine Vitni. Stoga, granit koji formira planinu Vitni je isti granit koji formira Alabama Hils, hiljadama stopa niže.[15] Podizanje Vitnija (i pad doline Ovens) nastao je zbog istih geoloških sila koje su oblikovale celokupnu Bejsin end Rejndž provinciju: kora većeg dela intermontanskog zapada polako se rasteže.[18]

Granit koji formira planinu Vitni deo je batolita Sijera Nevade.[19] U doba krede, mase rastopljene stene proistekle iz subdukcije uzdizale su se ispod današnjeg Vitnija i učvrstile se pod zemljom da bi stvorile velika prostranstva granita.[19] U poslednjih 2 do 10 miliona godina Sijera je potisnuta nagore, što je omogućilo ledenjačkoj i rečnoj eroziji da ogoli gornje slojeve stena da bi se otkrio otporni granit koji danas čini planinu Vitni.[20]

Klima[уреди | уреди извор]

Maunt Witni ima klimu alpske tundre (ET) prema Kepenovoj klasifikaciji klime. Klimatska tabela sadrži interpolisane podatke za područje ispod vrha.

Letnje temperature su veoma promenljive, u rasponu od ispod zaleđavajućih do najviših oko 80 °F (27 °C) tokom ekstremnih toplotnih talasa u dolini Ovens.

Na osnovu opsega od najviše prosečne visoke temperature od 257 °F (125 °C) do najniže prosečne najniže temperature od 42 °F (6 °C) za zimske temperature u tabeli (decembar do marta), svakih 1 in (25 mm) tečnih padavina korespondira sa približno 15—40 in (380—1.020 mm) snega, a niže temperature proizvode veće dubine snega.[21]

Klima Latituda: 36.5786, Longituda: -118.2920, Elevacija: 13346ft (4068m) — 30-godišnje normale, 1981-2010
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Maksimum, °C (°F) −4,5
(23,9)
−4,9
(23,2)
−3,5
(25,7)
−0,3
(31,4)
3,8
(38,9)
8,7
(47,7)
12,3
(54,1)
12,1
(53,7)
9
(48,2)
4,8
(40,6)
−1
(30,2)
−4,7
(23,5)
2,65
(36,76)
Prosek, °C (°F) −9,4
(15,0)
−10,2
(13,7)
−9,1
(15,6)
−6,7
(20,0)
−2,3
(27,9)
2,7
(36,9)
6,5
(43,7)
5,9
(42,7)
2,9
(37,3)
−1,2
(29,9)
−6,2
(20,9)
−9,3
(15,2)
−3,03
(26,57)
Minimum, °C (°F) −14,4
(6,1)
−15,4
(4,2)
−14,7
(5,6)
−13
(8,6)
−8,4
(16,9)
−3,3
(26,1)
0,7
(33,3)
−0,2
(31,7)
−3,1
(26,4)
−7,1
(19,2)
−11,3
(11,7)
−13,9
(6,9)
−8,67
(16,39)
Količina padavinamm (in) 196,9
(7,75)
189
(7,44)
133,6
(5,26)
84,6
(3,33)
45,5
(1,79)
24,9
(0,98)
24,6
(0,97)
19,6
(0,77)
25,4
(1,00)
45,5
(1,79)
108,5
(4,27)
166,1
(6,54)
1.064,2
(41,89)
Izvor: PRISM Climate Group[22]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Whitney”. NGS data sheet. U.S. National Geodetic Survey. Приступљено 2014-01-22. 
  2. ^ а б „Mount Whitney, California”. Peakbagger.com. Приступљено 2015-12-30. 
  3. ^ „Playas Valley/Pride Draw Saddle”. Peakbagger.com. Приступљено 2015-12-30. 
  4. ^ „California 14,000-foot Peaks”. Peakbagger.com. Приступљено 2016-03-24. 
  5. ^ „Sierra Peaks Section List” (PDF). Angeles Chapter, Sierra Club. 
  6. ^ „Western States Climbers List”. Climber.org. Приступљено 2016-03-24. 
  7. ^ Farquhar, Francis P. (1926). Place Names of the High Sierra. San Francisco: Sierra Club. Приступљено 2007-08-12. 
  8. ^ „Find Distance and Azimuths Between 2 Sets of Coordinates”. Federal Communications Commission. Приступљено 2016-12-21. »Coordinates of Mount Whitney = 36.578581, -118.291995 and Badwater Basin = 36.250278, -116.825833« 
  9. ^ „Death Valley National Park, Frequently Asked Questions”. National Park Service. Приступљено 2016-12-21. »Badwater Basin-282 feet below sea level...the lowest in North America.« 
  10. ^ NPS (ур.). „John Muir and Pacific Crest Trails”. Приступљено 2015-05-07. 
  11. ^ а б about sports (ур.). „Mount Whitney: Highest Mountain in California”. Приступљено 2015-05-08. 
  12. ^ Everytrail.com (ур.). „Trail Map of The High Sierra Trail: Segment 7 of 7 California”. Приступљено 2015-05-08. 
  13. ^ Perlman, Eric (мај 1985). „Nice Going, Whitney”. Backpager: 49—55. Приступљено 8. 5. 2016. 
  14. ^ Joyce, Quinn (ed) (2015). Earth's Landscape: An Encyclopedia of the World's Geographic Features [2 volumes]. ABC-CLIO. стр. 511—512. ISBN 1610694465. Приступљено 8. 5. 2016. 
  15. ^ а б в Schoenherr, Allan A. (1995). A Natural History of CaliforniaНеопходна слободна регистрација. University of California Press. ISBN 0-520-06922-6. 
  16. ^ „Height Conversion Methodology”. U.S. National Geodetic Survey. Приступљено 2008-04-09. 
  17. ^ „Sierra Nevada”. Ecological Subregions of California. US Forest Service. Архивирано из оригинала на датум 2008-06-01. Приступљено 2008-04-09. 
  18. ^ „The Great Basin”. Great Basin National Park. US National Park Service. Приступљено 2008-04-09. 
  19. ^ а б McPhee, John (2000). Annals of a Former World. Macmillan. ISBN 0374708460. Приступљено 2016-05-08. 
  20. ^ Whitney, Stephen (1979). A Sierra Club naturalist's guide to the Sierra Nevada. Sierra Club Books. стр. 41. ISBN 0871562154. Приступљено 9. 5. 2016. 
  21. ^ „Estimating the Water Equivalent of Snow” (PDF). ncdc.noaa.gov. NOAA. стр. 3. Приступљено 5. 1. 2020. 
  22. ^ „30-year normals, 1981-2010, 800m PRISM cells / interpolated”. PRISM Climate Group, Oregon State University. »To find the table data on the PRISM website, start by clicking Coordinates (under Location); copy Latitude and Longitude figures from top of table; click Zoom to location; click Precipitation, Minimum temp, Mean temp, Maximum temp; click 30-year normals, 1981-2010; click 800m; click Interpolate grid cell values; click Retrieve Time Series button.« 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]