Нанинг

Нанинг 南宁
Административни подаци
Држава	Кина
Покрајина	Гуангси
Становништво
Становништво	‍
— 2009 / 2012	795.646 до 6,8 милиона
Географске карактеристике
Координате	22° 49′ 00″ С; 108° 19′ 00″ И
Површина	22,112 квадратни километар km2
Нанинг Нанинг на карти Кине

Нанинг (упрошћени кинески 南宁; изговор Nánníng [nǎn.nʲǐŋ]) главни је град аутономне регије Гуангси-Џуанг у јужној Кини која се сматра за домицилну аутономну регију, званично двојезичну, најбројније мањине у Кини, Џуанга. Престоница је у Нанинг из пренесена Гуејлина после револуције, током 1920-их година када је град вишеструко увећан и изграђен део који је данашњи склоп три пешачке улице у трговачком центру.

Карактеристике

Од 2006. изграђен је читав нови град преко пута Сајмишта (на којем се одржава годишњи сусрет Кине и земаља АСЕАН-а), на потесу названом Пет слонова (Wu Xiang), по монументалном споменику четири камена и мањег петог металног слона који стоји на леђима ова четири и који је направљен у сећање на догађај из кинеске историје али и у знак пријатељства са нацијама АСЕАН-а у којима се користе слонови као домаће животиње.

Град је познат као Зелени град Кине, а његове широке авеније са бујним тропским растињем дизајнирали су аустралијски и кинески професори архитектуре и просторног планирања.

Образовање

У Нанингу има шест универзитета са по пет до осамнаест факултета и преко десет независних факултета и колеџа, од којих је најугледнији и најстарији Универзитет Гуангси (Guangxi), на којем је као гостујући професор предавао нобеловац др Јанг Џенинг (Yang Zhenning) и потпредседник Кинеске академије техничких наука Пан Ђаџенг (Pan Jiazheng). Неколико година је ту радио и српско-канадски истраживач и писац Миодраг Којадиновић.

На Гуангсијском универзитету националних мањина може се студирати највећи број азијских језика било где у Кини. На независном Факултету кинеске медицине предавао је председник кинеске и потпредседник светске Асоцијације акупунктуриста.

Географија

Клима

Клима (Нанинг)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Средњи максимум, °C (°F)	17,2 (63)	17,7 (63,9)	21,6 (70,9)	26,3 (79,3)	30,6 (87,1)	32,0 (89,6)	33,1 (91,6)	32,7 (90,9)	31,7 (89,1)	28,4 (83,1)	23,8 (74,8)	19,8 (67,6)	26,3 (79,3)
Просек, °C (°F)	12,7 (54,9)	13,8 (56,8)	17,6 (63,7)	22,1 (71,8)	26,0 (78,8)	27,6 (81,7)	28,4 (83,1)	28,0 (82,4)	26,8 (80,2)	23,4 (74,1)	18,6 (65,5)	14,6 (58,3)	21,6 (70,9)
Средњи минимум, °C (°F)	9,7 (49,5)	11,2 (52,2)	14,9 (58,8)	19,2 (66,6)	22,8 (73)	24,6 (76,3)	25,3 (77,5)	24,9 (76,8)	23,5 (74,3)	19,9 (67,8)	15,1 (59,2)	11,0 (51,8)	18,5 (65,3)
Количина падавина, mm (in)	34,9 (13,74)	45,7 (17,99)	49,8 (19,61)	106,9 (42,09)	187,9 (73,98)	215,8 (84,96)	201,3 (79,25)	214,0 (84,25)	124,5 (49,02)	72,3 (28,46)	44,7 (17,6)	22,9 (9,02)	1.320,7 (519,96)

Становништво

Према незваничној процени из 2009. у граду је живело 795.646 становника. Друге процене говоре о преко 2 милиона, од којих су преко 40% мигранти (без трајне дозволе боравка). Трећи извор, опет, говори о целих 6,8 милиона у ширем градском региону.